Natalitetna statistika je za nijansu bolja u Šumadiji i zapadnoj Srbiji u kojoj 29,4 odsto žena na pragu tridesetih godina nema dete, odnosno u Vojvodini u kojoj 29,2 odsto tridesetogodišnjakinja nema naslednika. Čini se da rode najčešće sleću u južnu i istočnu Srbiju u kojoj "tek" svaka četvrta žena koja još nije oduvala 35 svećica na rođendanskoj torti nema dete.



Ovo je, prema mišljenju dr Mirjane Rašević, direktorke Instituta društvenih nauka, jedan od veoma zabrinjavajućih pokazatelja izvedenih iz poslednjeg popisa stanovništva koji će uskoro biti prezentovani javnosti i u koje je "Politika" imala ekskluzivan uvid.

"I prethodni popisi stanovništva upozoravali su da raste broj tridesetogodišnjakinja koje se nisu ostvarile u ulozi majke - popis iz 2002. godine pokazao je da svaka peta žena u Srbiji koja ima između 30 i 35 godina nema decu, ali danas je to svaka treća. Međutim, demografska zvona najglasnije zvone na uzbunu u prestonici Srbije u kojoj čak 43 odsto žena ove starosne dobi nije bilo u porodilištu."

Iako stručnjaci Republičkog zavoda za statistiku nisu tragali za odgovorom na pitanje zbog čega babice postaju tehnološki višak, za demografe dileme nema: činjenica da je svaka druga mlada osoba u našoj zemlji nezaposlena i da najveći broj mladih nije stambeno zbrinut, u kombinaciji sa malim i neredovnim platama i osećanjem opšte nesigurnosti sigurno doprinosi odlaganju rađanja.

"Mi pretpostavljamo da će najveći broj žena koje nemaju dete između 30 i 35 godina ipak roditi naslednika, jer sva istraživanja u našoj sredini govore da se roditeljstvo visoko vrednuje na skali životnih prioriteta. Nažalost, zakoni biologije koji se retko kada mogu čitati između redova, svedoče da će mali broj ovih žena roditi i drugo dete i popraviti natalitetnu statistiku nacije", kaže dr Mirjana Rašević.

Ona podseća da je odgovor na pitanje – zbog čega žene koje rađaju dete posle 35. godine najčešće ostaju majke jedinaca, jednostavan i glasi: reproduktivna moć žene se sa godinama smanjuje, dužina čekanja na začeće se povećava, a trudnoće u četvrtoj deceniji često se komplikuju.

Međutim, odlaganje rađanja nije kolateralna posledica života u tranziciji – i u razvijenim zemljama Evrope demografi su došli da produženo školovanje, visoka težnja ka materijalnim dobrima, odnosno hedonistički obrazac življenja, kao i povećano investiranje u profesionalnu karijeru kod pripadnika oba pola, takođe doprinosi odlaganju rađanja.

"Istražujući faktore koje mlade žene motivišu da zasnuju porodicu, ustanovili smo da je kvalitetan partnerski odnos i osećaj psihološke i materijalne sigurnosti odlučujući za roditeljstvo. Zbog toga smatram da država svakako treba da finansijski podrži porodicu, ali i da podrži balans između roditeljstva i obrazovanja, odnosno roditeljstva i rada – ženama koje imaju decu predškolskog uzrasta treba ponuditi klizno radno vreme ili rad kod kuće, ako je to moguće."

Nažalost, i poslednji popis stanovništva pokazao je da je potvrda o višem stepenu akademskog obrazovanja obrnuto srazmerna broju dečjih soba u stanu – samo one žene između 40 i 49 godina koje imaju samo (nezavršeno) osnovno obrazovanje rodile su više od dvoje dece. Žene sa visokim obrazovanjem te starosne dobi rodile su 1,37 dece.

"Rezultati popisa potvrdili su da Romkinje, Albanke i Muslimanke rađaju najviše dece. Istražujući uzroke ove pojave, mi smo pričali sa Romkinjama koje su bile zdravstveni medijatori i koje ističu da Romi žive u veoma konzervativnoj kulturi u kojoj smatra da je smisao ženinog života – roditeljstvo. Drugi razlog je neznanje o kontracepciji i nedostatak materijalnih sredstava za abortus, a treći – socijalne beneficije koje oni dobijaju od države", zaključuje dr Mirjana Rašević.