HOBBIT - THE BATTLE OF THE FIVE ARMIES
Hobit – Bitka pet armija (2014)
Režija: Piter Džekson
Uloge: Martin Frimen, Ian Mekelen, Orlando Blum
Distributer: Blic
Stigli smo do kraja sage o hobitima. Istina, ni ovde ne bi valjalo tek tako reći nikad - uostalom, nedavno je Ian Mekelen rekao kako mu je Piter Džekson još nakon trećeg ''Gospodara prstenova'' kazao kako je sve završeno - ali čini se da ovog reditelja i ove glumce više nećemo gledati u pričama iz Tolkinovih maštarija. Slično ''Ratovima zvezda'', i ovde smo prvo gledali 4, 5. i 6. epizodu, da bi nas tek onda Džekson počastio i sa prve tri filmske priče.
Istina, u Tolkinovom svetu, ''Hobit'' postoji samo kao jedna knjiga, ali znamo već kako Holivud svaku situaciju ume da okrene u svoju korist, pa tako i da od knjige koja ima jedva 300 strana napravi film koji traje više od 8 sati kad se sve sabere. Drugim rečima, verovatno bi vam manje vremena trebalo da pročitate knjigu, nego da odgledate film napravljen baš prema tom romanu.
Svejedno, pretpostavljam da je malo fanova koji će to zameriti Piteru Džeksonu.
Nisam imao sreće sa društvom - opaki virus je pokosio sve sa kojima sam želeo da odgledam završni deo trilogije - ali znate već, nema ničeg lošeg u tome da u bioskop idete i sasvim sami.
Dakle, Delta siti, vikend, prva podnevna projekcija. Dvorana, iznenađujuće, poluprazna. Parking u podrumu krcat, prepun. Šta rade svi ti ljudi u tržnom centru ako nisu u bioskopu?
Naslov filma govori skoro sve - film se bavi odsudnom bitkom za Erebor. Na samom početku, Džekson završava prethodni film (da, na kraju drugog dela smo imali ''clifhanger'' sa Šmaugom čija pustošenja, kako se zvao prethodni film, nismo praktično ni videli do sada), a tek onda, kada patuljci trijumfalno uđu u svoje davno izgubljeno carstvo, ovaj film zapravo i počinje. Sa svih strana sveta stižu ''zainteresovane strane'' - nekima je Erebor riznica sa blagom, drugima je važna geostrateška tačka, a trećima poslednje utočište. Patuljci međutim, predvođeni Torinom, ni po koju cenu ne žele da se odreknu teško osvojene Planine. Čak ni kada napolju počne krvoproliće.
Još od trećeg ''Matriksa'' nisam video ovako dugačku filmsku bitku. Daleko od toga da poredim ova dva filma - Matriks 3 je zaista neidrživo dosadan film u kojem postoji samo i jedino bezumna akcija - ali ni treći Hobit, makar u minutaži akcionih sekvenci, ne zaostaje mnogo za njim. Bitka pet armija iz naslova filma traje skoro punih sat vremena i tu leži i osnovni problem sa ovim filmom. U trenucima kada se zaista krupne stvari razrešavaju i kada bismo morali da mnogo pažljivije ispratimo sve te po narativ ključne elemente - hrabrost, požrtvovanost i uopšte motivisanost glavnih junaka - Džekson nas lišava tog momenta i svesno uvlači u beskonačnu bitku.
Srećom pa je ta bitka istinski epska i spektakularna, ne samo po svojoj dužini. Okej, već smo odavno naučili da je Holivud sposoban da proizvede bilo šta i da više ne postoji ništa što specijalni efekti ne mogu da reše, i Džekson savršeno barata tehnologijom ne bi li nam dočarao ovu borbu. Broj žrtava je skoro pa nemoguće izbrojati jer sve armije imaju nezamislivo velike gubitke, ali iako je bitka brutalna i eksplicitna - na sve strane lete glave i delovi tela - krvi praktično i nema, pa se ceo ovaj horor ipak gleda malo drugačije.
I orke i patuljke, kao i ljude i vilenjake gledamo kako nastupaju sa svojim armijama, čak i goblini imaju svojih stotinak plaćenika u ovoj bici, jedino su hobiti vrsta koja nastupa sa samo jednim članom, Bilbom. Prava je šteta što Frimen nema više prostora za demonstraciju svog karaktera, ali bespoštedna borba traje i traje. Zanimljivo je da je od sva tri dela upravo ovaj poslednji i najkraći (oko 140'). Verovatno ćemo jednog dana saznati zašto se Džekson odlučio da, na neki način, skrati poslednji film, nauštrb emotivnog trenutka. Ili ćemo, možda, samo jednog dana dobiti i neku ''director's cut'' verziju, nakon koje će sve biti mnogo jasnije.
Daleko od toga da u poslednjem Hobitu nema emocija. Ne bih da spojlujem bilo šta, ali spremite se i na tragedije, a ne samo na veselje koje nastupa nakon rata. Takođe, i nakon ovog filma ostaje nam galerija nezaboravnih likova kao što su Bard i Torin, Trandul i Taurijel, Fili i Kili. I naravno Bilbo i Gandalf. Teško je ne osetiti žal za svim ovim likovima i Tolkinovim i Džeksonovim svetovima. Još se nisu ni sva slova odvrtela sa odjavne špice, a meni su već falili Baginsi.
U konačnom osvrtu, ovaj poslednji ''Hobit'' je kod filmskih kritičara prošao kriminalno i neshvatljivo loše, sa više nego prosečnim ocenama. Istina je da je od samog starta ovaj serijal bio u dubokoj senci svog slavnog prethodnika, ali je istina i to da je i u ovu trilogiju Džekson uložio i poslednju kap svog znoja. ''Hobit'' je, nema sumnje, kada se sve sabere, dostojan naslednik ''Gospodara prstenova'' i bez obzira na neke manjkavosti predstavlja još jedan dragulj u Džeksonovoj riznici Tolkinovih priča. I to je jedina pravedna presuda ovom i prethodnim ''Hobit'' filmovima. Šest filmova, 13 godina, 1031 minut filma. Veličanstven opus.
Ja: ****
***Ako vam je promaklo - ovo je Miškov 300. tekst na portalu MONDO. Sa njegovim recenzijama možete da se saglasite ili da ih kritikujete, ali sigurno je da volite da ga čitate i da on ZNA da napiše. MONDO se zahvaljuje Mišku na dosadašnjoj saradnji i nada se da će ona trajati dugo. Hvala Miško!
Hobit - Bitka pet armija (FILMSKA RECENZIJA)
Miško Bilbija slavi jubilarac - ovo mu je 300. tekst na portalu MONDO! Bravo Miško i HVALA!!!
HOBBIT - THE BATTLE OF THE FIVE ARMIES
Hobit – Bitka pet armija (2014)
Režija: Piter Džekson
Uloge: Martin Frimen, Ian Mekelen, Orlando Blum
Distributer: Blic
Stigli smo do kraja sage o hobitima. Istina, ni ovde ne bi valjalo tek tako reći nikad - uostalom, nedavno je Ian Mekelen rekao kako mu je Piter Džekson još nakon trećeg ''Gospodara prstenova'' kazao kako je sve završeno - ali čini se da ovog reditelja i ove glumce više nećemo gledati u pričama iz Tolkinovih maštarija. Slično ''Ratovima zvezda'', i ovde smo prvo gledali 4, 5. i 6. epizodu, da bi nas tek onda Džekson počastio i sa prve tri filmske priče.
Istina, u Tolkinovom svetu, ''Hobit'' postoji samo kao jedna knjiga, ali znamo već kako Holivud svaku situaciju ume da okrene u svoju korist, pa tako i da od knjige koja ima jedva 300 strana napravi film koji traje više od 8 sati kad se sve sabere. Drugim rečima, verovatno bi vam manje vremena trebalo da pročitate knjigu, nego da odgledate film napravljen baš prema tom romanu.
Svejedno, pretpostavljam da je malo fanova koji će to zameriti Piteru Džeksonu.
Nisam imao sreće sa društvom - opaki virus je pokosio sve sa kojima sam želeo da odgledam završni deo trilogije - ali znate već, nema ničeg lošeg u tome da u bioskop idete i sasvim sami.
Dakle, Delta siti, vikend, prva podnevna projekcija. Dvorana, iznenađujuće, poluprazna. Parking u podrumu krcat, prepun. Šta rade svi ti ljudi u tržnom centru ako nisu u bioskopu?
Naslov filma govori skoro sve - film se bavi odsudnom bitkom za Erebor. Na samom početku, Džekson završava prethodni film (da, na kraju drugog dela smo imali ''clifhanger'' sa Šmaugom čija pustošenja, kako se zvao prethodni film, nismo praktično ni videli do sada), a tek onda, kada patuljci trijumfalno uđu u svoje davno izgubljeno carstvo, ovaj film zapravo i počinje. Sa svih strana sveta stižu ''zainteresovane strane'' - nekima je Erebor riznica sa blagom, drugima je važna geostrateška tačka, a trećima poslednje utočište. Patuljci međutim, predvođeni Torinom, ni po koju cenu ne žele da se odreknu teško osvojene Planine. Čak ni kada napolju počne krvoproliće.
Još od trećeg ''Matriksa'' nisam video ovako dugačku filmsku bitku. Daleko od toga da poredim ova dva filma - Matriks 3 je zaista neidrživo dosadan film u kojem postoji samo i jedino bezumna akcija - ali ni treći Hobit, makar u minutaži akcionih sekvenci, ne zaostaje mnogo za njim. Bitka pet armija iz naslova filma traje skoro punih sat vremena i tu leži i osnovni problem sa ovim filmom. U trenucima kada se zaista krupne stvari razrešavaju i kada bismo morali da mnogo pažljivije ispratimo sve te po narativ ključne elemente - hrabrost, požrtvovanost i uopšte motivisanost glavnih junaka - Džekson nas lišava tog momenta i svesno uvlači u beskonačnu bitku.
Srećom pa je ta bitka istinski epska i spektakularna, ne samo po svojoj dužini. Okej, već smo odavno naučili da je Holivud sposoban da proizvede bilo šta i da više ne postoji ništa što specijalni efekti ne mogu da reše, i Džekson savršeno barata tehnologijom ne bi li nam dočarao ovu borbu. Broj žrtava je skoro pa nemoguće izbrojati jer sve armije imaju nezamislivo velike gubitke, ali iako je bitka brutalna i eksplicitna - na sve strane lete glave i delovi tela - krvi praktično i nema, pa se ceo ovaj horor ipak gleda malo drugačije.
I orke i patuljke, kao i ljude i vilenjake gledamo kako nastupaju sa svojim armijama, čak i goblini imaju svojih stotinak plaćenika u ovoj bici, jedino su hobiti vrsta koja nastupa sa samo jednim članom, Bilbom. Prava je šteta što Frimen nema više prostora za demonstraciju svog karaktera, ali bespoštedna borba traje i traje. Zanimljivo je da je od sva tri dela upravo ovaj poslednji i najkraći (oko 140'). Verovatno ćemo jednog dana saznati zašto se Džekson odlučio da, na neki način, skrati poslednji film, nauštrb emotivnog trenutka. Ili ćemo, možda, samo jednog dana dobiti i neku ''director's cut'' verziju, nakon koje će sve biti mnogo jasnije.
Daleko od toga da u poslednjem Hobitu nema emocija. Ne bih da spojlujem bilo šta, ali spremite se i na tragedije, a ne samo na veselje koje nastupa nakon rata. Takođe, i nakon ovog filma ostaje nam galerija nezaboravnih likova kao što su Bard i Torin, Trandul i Taurijel, Fili i Kili. I naravno Bilbo i Gandalf. Teško je ne osetiti žal za svim ovim likovima i Tolkinovim i Džeksonovim svetovima. Još se nisu ni sva slova odvrtela sa odjavne špice, a meni su već falili Baginsi.
U konačnom osvrtu, ovaj poslednji ''Hobit'' je kod filmskih kritičara prošao kriminalno i neshvatljivo loše, sa više nego prosečnim ocenama. Istina je da je od samog starta ovaj serijal bio u dubokoj senci svog slavnog prethodnika, ali je istina i to da je i u ovu trilogiju Džekson uložio i poslednju kap svog znoja. ''Hobit'' je, nema sumnje, kada se sve sabere, dostojan naslednik ''Gospodara prstenova'' i bez obzira na neke manjkavosti predstavlja još jedan dragulj u Džeksonovoj riznici Tolkinovih priča. I to je jedina pravedna presuda ovom i prethodnim ''Hobit'' filmovima. Šest filmova, 13 godina, 1031 minut filma. Veličanstven opus.
Ja: ****
***Ako vam je promaklo - ovo je Miškov 300. tekst na portalu MONDO. Sa njegovim recenzijama možete da se saglasite ili da ih kritikujete, ali sigurno je da volite da ga čitate i da on ZNA da napiše. MONDO se zahvaljuje Mišku na dosadašnjoj saradnji i nada se da će ona trajati dugo. Hvala Miško!
HOBBIT - THE BATTLE OF THE FIVE ARMIES
Hobit – Bitka pet armija (2014)
Režija: Piter Džekson
Uloge: Martin Frimen, Ian Mekelen, Orlando Blum
Distributer: Blic
Stigli smo do kraja sage o hobitima. Istina, ni ovde ne bi valjalo tek tako reći nikad - uostalom, nedavno je Ian Mekelen rekao kako mu je Piter Džekson još nakon trećeg ''Gospodara prstenova'' kazao kako je sve završeno - ali čini se da ovog reditelja i ove glumce više nećemo gledati u pričama iz Tolkinovih maštarija. Slično ''Ratovima zvezda'', i ovde smo prvo gledali 4, 5. i 6. epizodu, da bi nas tek onda Džekson počastio i sa prve tri filmske priče.
Istina, u Tolkinovom svetu, ''Hobit'' postoji samo kao jedna knjiga, ali znamo već kako Holivud svaku situaciju ume da okrene u svoju korist, pa tako i da od knjige koja ima jedva 300 strana napravi film koji traje više od 8 sati kad se sve sabere. Drugim rečima, verovatno bi vam manje vremena trebalo da pročitate knjigu, nego da odgledate film napravljen baš prema tom romanu.
Svejedno, pretpostavljam da je malo fanova koji će to zameriti Piteru Džeksonu.
Nisam imao sreće sa društvom - opaki virus je pokosio sve sa kojima sam želeo da odgledam završni deo trilogije - ali znate već, nema ničeg lošeg u tome da u bioskop idete i sasvim sami.
Dakle, Delta siti, vikend, prva podnevna projekcija. Dvorana, iznenađujuće, poluprazna. Parking u podrumu krcat, prepun. Šta rade svi ti ljudi u tržnom centru ako nisu u bioskopu?
Naslov filma govori skoro sve - film se bavi odsudnom bitkom za Erebor. Na samom početku, Džekson završava prethodni film (da, na kraju drugog dela smo imali ''clifhanger'' sa Šmaugom čija pustošenja, kako se zvao prethodni film, nismo praktično ni videli do sada), a tek onda, kada patuljci trijumfalno uđu u svoje davno izgubljeno carstvo, ovaj film zapravo i počinje. Sa svih strana sveta stižu ''zainteresovane strane'' - nekima je Erebor riznica sa blagom, drugima je važna geostrateška tačka, a trećima poslednje utočište. Patuljci međutim, predvođeni Torinom, ni po koju cenu ne žele da se odreknu teško osvojene Planine. Čak ni kada napolju počne krvoproliće.
Još od trećeg ''Matriksa'' nisam video ovako dugačku filmsku bitku. Daleko od toga da poredim ova dva filma - Matriks 3 je zaista neidrživo dosadan film u kojem postoji samo i jedino bezumna akcija - ali ni treći Hobit, makar u minutaži akcionih sekvenci, ne zaostaje mnogo za njim. Bitka pet armija iz naslova filma traje skoro punih sat vremena i tu leži i osnovni problem sa ovim filmom. U trenucima kada se zaista krupne stvari razrešavaju i kada bismo morali da mnogo pažljivije ispratimo sve te po narativ ključne elemente - hrabrost, požrtvovanost i uopšte motivisanost glavnih junaka - Džekson nas lišava tog momenta i svesno uvlači u beskonačnu bitku.
Srećom pa je ta bitka istinski epska i spektakularna, ne samo po svojoj dužini. Okej, već smo odavno naučili da je Holivud sposoban da proizvede bilo šta i da više ne postoji ništa što specijalni efekti ne mogu da reše, i Džekson savršeno barata tehnologijom ne bi li nam dočarao ovu borbu. Broj žrtava je skoro pa nemoguće izbrojati jer sve armije imaju nezamislivo velike gubitke, ali iako je bitka brutalna i eksplicitna - na sve strane lete glave i delovi tela - krvi praktično i nema, pa se ceo ovaj horor ipak gleda malo drugačije.
I orke i patuljke, kao i ljude i vilenjake gledamo kako nastupaju sa svojim armijama, čak i goblini imaju svojih stotinak plaćenika u ovoj bici, jedino su hobiti vrsta koja nastupa sa samo jednim članom, Bilbom. Prava je šteta što Frimen nema više prostora za demonstraciju svog karaktera, ali bespoštedna borba traje i traje. Zanimljivo je da je od sva tri dela upravo ovaj poslednji i najkraći (oko 140'). Verovatno ćemo jednog dana saznati zašto se Džekson odlučio da, na neki način, skrati poslednji film, nauštrb emotivnog trenutka. Ili ćemo, možda, samo jednog dana dobiti i neku ''director's cut'' verziju, nakon koje će sve biti mnogo jasnije.
Daleko od toga da u poslednjem Hobitu nema emocija. Ne bih da spojlujem bilo šta, ali spremite se i na tragedije, a ne samo na veselje koje nastupa nakon rata. Takođe, i nakon ovog filma ostaje nam galerija nezaboravnih likova kao što su Bard i Torin, Trandul i Taurijel, Fili i Kili. I naravno Bilbo i Gandalf. Teško je ne osetiti žal za svim ovim likovima i Tolkinovim i Džeksonovim svetovima. Još se nisu ni sva slova odvrtela sa odjavne špice, a meni su već falili Baginsi.
U konačnom osvrtu, ovaj poslednji ''Hobit'' je kod filmskih kritičara prošao kriminalno i neshvatljivo loše, sa više nego prosečnim ocenama. Istina je da je od samog starta ovaj serijal bio u dubokoj senci svog slavnog prethodnika, ali je istina i to da je i u ovu trilogiju Džekson uložio i poslednju kap svog znoja. ''Hobit'' je, nema sumnje, kada se sve sabere, dostojan naslednik ''Gospodara prstenova'' i bez obzira na neke manjkavosti predstavlja još jedan dragulj u Džeksonovoj riznici Tolkinovih priča. I to je jedina pravedna presuda ovom i prethodnim ''Hobit'' filmovima. Šest filmova, 13 godina, 1031 minut filma. Veličanstven opus.
Ja: ****
***Ako vam je promaklo - ovo je Miškov 300. tekst na portalu MONDO. Sa njegovim recenzijama možete da se saglasite ili da ih kritikujete, ali sigurno je da volite da ga čitate i da on ZNA da napiše. MONDO se zahvaljuje Mišku na dosadašnjoj saradnji i nada se da će ona trajati dugo. Hvala Miško!
