Kao pas. Kao malo dete na svoju igračku. Kao kad ona neka ispred tebe u radnji kupi poslednji par čizama tvoj broj, a ti nemaš ni za pertlu. Takva se rodiš. Sa tim malenim demonom koji raste zajedno sa tobom. Hranite se iz istog tanjira i spavate u istom krevetu. Ti i ona. Ona će ti pomutiti razum i odvesti u najgori mračni ćošak koji postoji u tvojoj glavi. I ne možeš joj ništa. Uvek ispadneš slabija.
Možeš je zauzdati i kontrolisati samo ako si dovoljno mudra. U suprotnom, ona će istrgnuti uzde iz tvojih ruku i trčati po livadi kao krdo poludelih ponija bez ikakve kontrole. Ti poniji će trčati razulareno po livadi, a ti ćeš gledati bespomoćno i nećeš znati kako da ih ponovo u štalu uteraš.
Ona će roviti kao crv kroz trulo drvo po tvojoj duši, jedući svaki svež dašak zdrave pameti i razuma. Neće ti dati da spavaš, jer se tvojim snom hrani halapljivo. Ona će kreirati scene u kojima si odbačena, prevarena, nasamarena, lošija, ružnija, jer je njena moć nesavladiva.
Jednim periodom mog života je vladala. Obučena u zlatne odore, pila iz zlatnih pehara, hranila se pečenim jarebicama, dok sam je ja služila pokorno savijajući kičmu do zemlje. Ponižavala me je na najneverovatnije načine. Govorila mi je da sam debela, da su moje lokne ružne, da mi crveni karmin loše stoji. Terala me je da kupujem cipele na štiklu i da ih nosim na svojih 176cm visine jer možda ON više voli da na mojim nogama budu štikle, nego ravne, poludečačke Kickers. Morila me je glađu, jer sam predebela za NJEGOV ukus. Govorila mi je da u njegovom telefonu živi bolja od mene, koja je uzbudljivija i zanosnija. Igrala se mojim umom kao sa pregrštom predivnih šarenih perli koje je razbacivala na sve strane radujući se i likujući jer je opet pobedila.
Mrzela sam i njegov telefon i fejsbuk, auto u kojem ju je vozio, njegov prst kojim joj je kucao poruke, i osmeh koji se pojavljivao na njegovom licu dok joj piše. Nju, njenu postojbinu, oca, majku, kuću i okućnicu. Počela sam da budem opsednuta osećajem da sam odbačena. Da više nisam zanimljiva baš NJEMU, a samo sam to želela. Da mu budem zabavna i zanimljiva zauvek. Da bolje i lepše od mene nema, i da mu ni jedna druga ne treba. To je valjda softver koji ima svaka žena.
Umela sam da napravim ljubomornu scenu. Doduše, nikada javno. Scena u kojoj ja plačem i molim ga da prestane sa tim, da nije vredno jer se mi, ipa,k volimo. ON je tvrdio da je sve to samo moja izmišljotina, i da nijedna druga ne postoji. Da, ali prao si zube pred izlazak! Obukao si najlepšu košulju koju sam ti JA kupila. Brijao si se gde god si imao dlake na telu. Stavio si ONAJ parfem kojim neodoljivo mirišeš, i sad hoćeš da mi kažeš da ideš na bilijar! Sa ortacima? E pa, mrzim i te tvoje ortake koji te štite i odobravaju tu kurvu. Sve vas mrzim kompletno! Mene nikada ne zoveš na bilijar!
Ne izlazimo više nigde zajedno. "Naravno da ne izlazimo, jer tvoj idealan izlazak se dešava u prostoriji u kojoj nema nijedna žena koja bi mogla slučajno da pogleda u mom pravcu".
Još jedna besana noć. Pun mesec me gleda kroz prozor. I on mi se ruga. I on je sa njima u talu. Mesec zna ko je ona garantovano. Verovatno ih je obasjavao dok su se ljubili u njegovim kolima. Pravio im je romantični ugođaj, dok sam ja sedela kući sa svojom drugaricom ljubomorom i dopustila je da mi razgrađuje ono malo samopouzdanja što mi je ostalo, da me potpuno uništi i dezintegriše.
To jutro sam ustala slomljena. Ponižena. Samo je sujeta kuljala iz svake pore na mojoj koži. Posle par gutljaja kafe, i par cigareta u tišini shvatih da bolujem. JA bolujem od ljubomore. Moram da se izlečim što pre. Iza mene ostala ljubavna pustoš. Moja bolest ga je terala, malo po malo udaljavala od mene.
Shvatila sam da je vreme da se sprovedu ekstremne mere koje će mi pomoći da je pobedim. Ona mora biti uništena, uspavana i zakopana duboko. S obzirom da je ona deo mene, biće teško.
Napravila sam detaljan spisak događaja koji je magično aktiviraju u roku od tri sekunde. Počela sam polako i samouvereno da joj dolijavam, a da ona toga nije svesna. Glupa ljubomoro, pa da li si svesna sa kim imaš posla? Uništiću te! Neće od tebe ostati trag i dokaz da si postojala. Glupi izumu mozga!
Uništila si i mene i sve što je valjalo i svetlucalo. Mojih pet minuta počinje.
Spisak:
- Njegovi sms-ovi, mailovi, fejsbuk. To je NJEGOVO. To se ne dira, ne dotiče te, ne zanima te i ne provocira. Ako mu je bolja druga, otići će svakako, to ne možeš da sprečiš. U ostalom, niko nije umro od par lascivnih poruka. Ti to možeš isto da radiš ako ti je tako lakše.
- Njegovo detaljno sređivanje pred izlazak. Pa šta ako se sredio za izlazak? I ti se sređuješ za izlazak od 5 popodne. U čemu je razlika? Je l' briješ noge kad ideš sa drugaricom na kafu? Briješ. E pa, i on se sredio detaljno da izađe sa ortacima. Sedeće u nekoj kafani, piti pivo naduvani i komentarisati klinke od 22 godine. To nije ništa strašno. Ponavljaj u sebi: Ako želi i hoće pored tebe drugu, tako će i uraditi, to ne možeš da sprečiš.
- Njegove drugarice (za koje nikada nisi verovala da su stvarno samo drugarice). On ne želi sa njima da te upozna. Jer si se pokazala da si ljubomorna kučka. Ne želi da rizikuje da napraviš scenu. Uostalom, i ti imaš svoje drugove, zar ne? Je l' tebi neko brani da se viđaš sa njima? Idi pa se druži malo. Obnovi stara prijateljstva. Njegove drugarice su bezbedna zona gde će se opušteno predstaviti kao savršeni mužjak, koji hendluje život kao nijedan na planeti, a ti dobro znaš da to nije tako.
- Laganje, prećutkivanje, neiskrenost. Generalno, ružne stvari. To umeš i ti. I to umeš šampionski. Iskoristi taj svoj bogom dan talenat da uzvratiš istom merom, ako misliš da će to pomoći.
- Kreni na jogu ponovo. Promeni frizuru, promeni boju karmina. Izađi sa drugaricama češće. Do zore. Podigni nivo samopouzdanja na najviši mogući. Ljudi te vole, imaš svoje fanove, imaš svoju publiku. Uživaj u tome.
Trebalo mi je par godina vojne discipline. Spisak sam dopunjavala novim stavkama, stare,
prevaziđene precrtavala. Iz tog procesa, rodila se jedna nova, predivna JA. Kompletno regenerisana. Reinkarnirana. Onu staru sam skoro i zaboravila. Od nje su ostale samo lokne, prodorni pogled i drčan stav. Gospođicu ljubomoru sam sahranila uz sve počasti, duboko u zemlju. Dublje nego što se veliki vladari sahranjuju. U devet gvozdenih sanduka sam je spakovala, lancima i katancima obmotanim. I sad osećam ogromno olakšanje. Osećam da vladam sama sopstvenim umom. Mogu da nastavim da živim i volim bez opterećenja i straha.
Ponekad se samo setim pustoši koju je ostavila za sobom i od tog prizora mi se zaledi krv u žilama. Nažalost, ljubomora za sobom ostavi jaja koja mogu da se izlegu svakog trenutka. I ta njena jaja su ranjiva i mogu se uništiti mešavinom poverenja, samopouzdanja i iskrenosti. Od te mešavine i ljubav cveta ako je redovno zalivaš. Realno, tu i tamo ponekad se napravi mala pukotina na koju iscuri kapljica teritorijalnosti.
To nije ništa strašno. To je samo dokaz da si živ i da voliš.
***Pročitajte i ostale kolumne Sandre Todorović aka Sandra Jbte
