Za razliku od nekih drugih preduzetnika o kojima je MONDO pisao, Filip je u sopstveni posao zakoračio kada je Srbija više brinula o preduzetnicima-početnicima.
Konkurisao je kod Fonda za razvoj za start-up kredit i, sa odobrenih 12.000 evra za kupovinu mašine za sušenje šljiva, krenuo u nemirne vode biznisa.
KAKO JE SVE POČELO
Već u prvim mislima o sopstvenom biznisu Filip je bio načisto da neće ući u posao trgovca, među hiljade onih koji bi u Srbiji da na "trange-frange" zarade gomile novca bez mnogo truda. Čvrsto se odlučio za "pravu stvar" – proizvodnju, a prehrambena industrija mu se nekako činila najbližom, iako tu nije nastavljao ikakvu porodičnu tradiciju.
Majka sa bavila komercijalom u privatnoj firmi, a nešto više saveta mogao je da dobije od oca, čija se društvena firma bavila proizvodnjom sušara sličnih onoj koju je potom kupio.
"Kada sam došao kući i rekao da sam podigao toliki kredit da bih kupio mašinu, bili su u šoku. Ni drugi u mojoj okolini nisu 'bolje' reagovali i najčešće pitanje je bilo 'šta će ti to, ko još u Srbiji nešto proizvodi'. U prvoj godini rada je bilo trenutaka kada su gotovo bili u pravu", priseća se Radojičić početaka iz 2010. godine.
"Posebno je bila zanimljiva reakcija mladih ljudi iz moje okoline. Ovde svi veruju da će im neko dati posao, da je dobro raditi za državnu platu... nikog ne zanima da napravi i proda nešto svoje. Ali, duboko sam uveren da je u Srbiji sada veća šansa da sami sebi napravite posao, nego da vas zaposli neko drugi", kaže Radojičić.
Međutim, za takvo opšte uverenje Filip ne krivi mlađu generaciju jer, kaže, "kada ti svi govore 'nemoj, jesi li lud', posle nekog vremena se i ti upitaš da li si".
SREĆA PRATI HRABRE
Radojičič je ipak krenuo u posao, i to sa mišlju da u Srbiji ima mnogo mesta za napredak u proizvodnji, pogotovo hrane.
"Imamo dobre prirodne preduslove za gajenje voća, jeftinu radnu snagu, a svi bi da otvaraju trafike, apoteke, pekare, kockarnice... Čak i u proizvodnji hrane ljudi ne rade kako bi trebalo, i tu je ogromna šansa da uspe onaj koji želi da radi pravilno", kaže Filip.
Ta prva godina mlade firme Sanfrut svakako je bila najteža. Jer, Filip je dobio kredit na pet godina za mašinu ali nije imao novac da zakupi halu, kupi i dopremi sirovu šljivu, plati radnike...
"To je bilo vreme upoznavanja i sa poslom i sa preduzetništvom kao sistemom. Sreća da sam imao grejs period za kredit, jer iz početne proizvodnje svakako ne bih mogao da plaćam rate. Još veća sreća je da sam u drugoj godini naišao na konkurs jedne NVO preko koje je Evropska komisija davala novac za obrtna sredstva", kaže Filip.
Sa dodatnih 10.000 evra kredita u drugoj godini mogao je da počne da se ozbiljno bavi poslom, rizik je "postao podnošljiv" a sa prvim plodovima proizvodnje i okolina je postala "vedrija".
"Kad ljudi vide da ipak može da se počne, onda dolaze da se bolje informišu kako, gde, šta. Onda ti raste samopouzdanje", kaže Radojičić.
Radojičić ne spada u one "moderne" biznismene koji tvrde da mogu "sve da naprave ali je danas teško prodati".
POSLA SVE VIŠE
"Ja, naprotiv, mislim da je teško napraviti. Bar u mom poslu, sve što se napravi a kvalitetno je, lako se proda. Puna su nam usta izvoza u Rusiju kao nove šanse, a malo ko kaže da je ta šansa postojala i ranije, pa ništa nismo uradili. Napravite dobar proizvod sa standardnim nivoom kvaliteta i u dovoljnoj količini i kupac će sam doći do vas", tvrdi Filip.
On je svoju proizvodnju šljiva zasad dogurao do jednog šlepera (20 tona) u sezoni a, kaže, za početak samostalnog izvoza je potrebno bar tri puta toliko.
Kretanjem "sa ledine" Filip Radojičić je dospeo do toga da posle četiri godine rada ima svoju i još jednu sušaru u zakupu, i da se proizvodnja širi "u svim pravcima".
Naime, osim sušenja šljiva Sanfrut se proširio i na toplu preradu. Preuzeli su lokalnu firmu koja je imala potrebnu opremu i sada kreću u pravljenje džemova i pekmeza. U planu je i proizvodnja voćnih nadeva i hladno ceđenih sokova.
Od proizvodnje dve trećine ide u inostranstvo, doduše preko posrednika.
A MOGLO BI I BRŽE I BOLJE
Započinjanje sopstvenog biznisa je jedini pravi način na koji bi ljudi, a posebno mladi ljudi, trebalo da imaju posao.
"Generacije naših roditelja svakako imaju znanje, bilo iz stručnih oblasti bilo da je nekome otac bravar, i ako se stvari postave sa stavom 'otvaram svoju firmu', oni mogu da daju dobar savet. Ali, to nije dovoljno, potrebna je i pomoć države", kaže Radojičić.
U vreme kada država kreše troškove na sve strane i ukida subvencije velikim firmama koje zapošljavaju priličan broj radnika, Filip Radojčić ima neke ideje koje zvuče kao "naučna fantastika". Ali, samo na prvi pogled jer ekonomska računica ima svoju logiku.
"Naša ideja je da država svakom mladom čoveku koji to želi omogući da dobije kredit za osnivanje firme. To zaista ne košta mnogo jednu državu, manje nego što se daje novac stranim investitorima da ovde otvore fabrike. Neka propadne i osam od deset novih firmica, one koje ostanu ubrzo će imati po deset, dvadeset, pedeset zaposlenih", tvrdi Radojčić.
On ukazuje ne poznatu svetsku praksu "biznis anđela". To su privatni investitori koji ulažu svoj novac u nove, neafirmisane ljude i projekte. Većina tih projekata propadne i u razvijenom svetu, ali oni koji opstanu "vraćaju" veliki novac, koji uveliko pokriva sve promašaje.
UDRUŽENJE MLADIH PREDUZETNIKA: OHRABRENJE I PREČICE
"Ja volim da podelim svoja iskustva sa drugima. Ne zato što sam nešto posebno, već što smatram da tako možemo da napredujemo i ja i onaj ko nešto započne, a na kraju i čitava zemlja. Ljudima je nekada dovoljno da kažete kako ne treba da razmišljaju i rešenja im sama dolaze", kaže Filip.
Zbog toga je ostvario zamisao da postoji udruženju u Srbiji gde će mladi koji su zainteresovani za biznis moći da dobiju ohrabrenje, ali i prave informacije kako da započnu svoj posao.
"Čuo sam da postoji udruženje odžačara Srbije pa sam pomislio, što ne bi i mladih preduzetnika", pola u šali kaže Radojičić.
A beogradsko Udruženje mladih preduzetnika je upravo to, mesto gde se se okupili mladi ljudi iz različitih gradova i branši, koji žele da iskustvom iz malog biznisa podele međusobno i sa svakim ko je zainteresovan.
Sluh za tako nešto pokazao je USAID i na osnivačkoj skupštini okupilo se 17 članova , a danas ih ima 25, i imaju ozbiljne planove razvoja. Zanimljivost je da član udruženja može biti i neko ko (još) nema svoju firmu.
Trenutno sa Upravom Grada Beograda usaglašavaju detalje oko poslovnog inkubatora za mlade preduzetnike a kroz saradnju sa Privrednom komorom Srbije planiraju da imaju određeni uticaj na poboljšanje poslovnog ambijenta.
Udruženje već radi na promociji omladinskog preduzetništva. Kao jedna od akcija u tom smeru u proteklih godinu dana sa Gradom Beogradom je organizovano dobro posećeno srpsko takmičenje start-up projekata u okviru međunarodne manifestacije RING.
Nisu zapostavili ni humanitarni rad, učestvovali su u humanitarnoj akciji sa Divac fondacijom "Kolačići sreće" u TC Ušće.
Janis nacrtao, četiri heroja donela pobedu: Kad je srce kao planina, a Deda na terenu - Barsa nema šanse!
Partizanov poziv za plej-of Evrolige! Željku se isplatilo čekanje, dobio je igrača za velika dela
Drama sezone u ABA ligi, Zvezda i Partizan pali sa vrha: Lider se u Železniku vratio iz mrtvih i pobedio!
"Kakva trica Dejana Davidovca": Hrvatski komentator u transu zbog Zvezdinog koša za pobedu protiv Barse
Ovaj menjač plaši i iskusne vozače, mnogi ne znaju koliko je moćan: DSG je hirurški precizan, smanjuje potrošnju goriva