Moguće je da za ovaj tekst od njega neću dobiti lajk, al' nije gre'ota. Nadobijala sam ih se u životu onoliko. Da sam za svaki dobila po dolar, krstarila bih ovog leta sopstvenom jedrilicom po svetskim morima.
U životu sam imala muškarce koji su gledali utakmice sa drugarima uz gomile piva i duvanja, pevajući navijačke pesme sa raširenim šalovima suparničkih klubova. Bili su to sasvim obični muškarci, fini momci sa zavidnom količinom šmeka, kojom bi skrenuli pažnju svakog normalnoj devojci koja ne traži previše.
Ti momci su imali svoje najbolje drugarice, kao što sam ja imala najbolje drugare. Bilo je potpuno normalno da upoznam njegove drugarice, koje su da se razumemo, neke bivše ribe (i to opasno dobre) spakovane u friendzonu, jer su se njihova prijateljska jebuckanja ofucala, pa je svako odlučio da potraži osveženje na drugoj strani.
Sve te drugarice su imale nekakvu posebnu privilegiju da im se bese oko vrata, zovu ih debilnim nadimcima, npr. debelice moja, pipkaju, namiguju i na sve ostale načine pokažu meni ko tu kosi, a ko vodu nosi. Ne mogu da kažem da mi se nije povraćalo od toga, ali kako došle, tako i otišle. Verovatno su se posle mene vazda ponovo pojavljivale kao da im je to bila svrha u životu. Popunjavanje praznina do sledeće njegove ozbiljne veze.
Sa druge strane, ukoliko bi veza potrajala, smatrala sam da je pristojno da i ja njega upoznam sa mojim drugarima. Obično smo se pozdravljali sa "desi bate", "šta ima kako je", "esi živ", ispričali se, popili pivo i pozdravili se onom vrstom zagrljaja gde niko nikog ne dodirne telom. Da ne ispadne, ne daj bože, da sam dodirnula svojim telom u predelu sisa, drugog muškarca u njegovom prisustvu, jer ja sam poštena žena koja ukazuje neizmerno poštovanje prema svom novom mužjaku.
I tako je bilo godinama dok se nisam udala. Brak bio, prošao. Bili drugari, poženili se, nestali svi do jednog.
Za to vreme zaboraviš kako izgleda kad imaš dečka, ljubav zaljubljenost, očaranost. O tome da ćeš ponovo imati posla sa drugaricama, ni ne razmišljaš. Ti si jedina na svetu, upoznala si najosnovnije, ćuti i uživaj.
Ni na kraj pameti ti ne pada da su te drugarice jedna belosvetska sekta koja hara na svakom krajičku planete, vreba, čeka da vide jel ima neka nepopravjiva rupa u njegovoj vezi u koju mogu da se usade kao kancer. Da ga teše i kažu mu da ne brine, one će mu se naći tu dušom i telom, kad bude bio sam i patio.
Kada čuju da je sve ok, da mu je super i da je zaljubljen, odglume da im je drago, pošalju čak pozdrav i meni i nestanu na jedno godinu dana. Nakon godinu dana se ponovo pojave da vide kako stoje stvari, nikada ne odustaju. Neke od njih imaju ime, neke uopšte nemaju. Zovu se samo drugarica. To su uglavnom bivše ribe, ali ko to ima hrabrosti da prizna.
"Idem sa bivšom ribom na večeru i vino da se ispričamo".
Dabogda vam kuvar pljunuo u večeru i u dezert!
Zato se to zovu samo drugarice. Ponekad drugarice budu i koleginice, i to su zaista koleginice ali bivše koleginice, koje su sad drugarice. Ne znam da li me pratite, mislim da sam skapirala ko je ko posle jače od godinu dana.
Postoje kategorije i potkategorije:
- Koleginice sa posla
- Bivše koleginice sa posla
- Bivša koleginica sa drugog posla
- Bivša riba
- Najbolja drugarica od bivše ribe koja je sad moja koleginica
- Koleginica od drugarice od moje bivše ribe
- Bivša riba br. 2
- Bivša riba br. 3
- Bivša riba br. 4
- Drugarica iz srednje
- Drugarica iz osnovne
- Drugarica sa fakulteta
- Drugarica iz kraja, parkića, vrtića...
Čoveče, pa ovo je izazov! Ranije je bila samo jedna! Ovo je bre harem žena, svita od stotina njih u poluprovidnim dimijama sa golim sisama, koje igraju oko njega trbušni ples, sa zmijom oko vrata, a on u sredini, dlakavih grudi leži na zlatnim jastucima, puši nargilu i uživa u svojoj superiornosti posut zlatnim prahom od testosterona (tako to moj mozak vizualizuje) I ništa ne pitam, niti me je išta zanimalo nakon objave izlaska sa drugaricom, dok mi nije naišao jedan opak PMS kome sam dala ime Ludana, kao nekoj zajebanoj oluji koja uništi za sobom pola države i ostavi porodice sa malom decom bez krova nad glavom.
"Idem večeras sa drugaric..."
KOJOMBREDRUGARICOM? IMA IH K'O AZILANATA. JE L' IMAJU ONE NEKO IME, ILI SMO I DALJE U BRATSTVU I JEDINSTVU PA SU SVE DRUGARICE? KAKO JA NEMAM TOLIKO DRUGARICA? SVE ONE SAMO ČEKAJU I VREBAJU! ČETRISTO DRUGARICA I KOLEGINICA IMAŠ BOKTEMAZO, NEMAM JA NAORUŽANJE ZA TOLIKU SILU. NE MOGU JA DA SE BORIM PROTIV TOLIKIH DRUGARICA... JA NE ZNAM NI KO SU ONE, ONE GARANT NE ZNAJU DA JA POSTOJIM... (plač, davim se od sramote šta sam sve izgovorila i od napada hormona koji mi govore da sam u pravu za svaku izgovorenu reč).
JA NISAM TAKTIČNA, NE UMEM NI DA KAŽEM LEPO ŠTA SAM HTELA! NE MOGU DA SHVATIM DA IMAŠ VIŠE DRUGARICA OD DESET HOMOSEKSUALACA ZAJEDNO.
Zalupila sam vratima i otišla.
Ostavivši za sobom totalnu pustoš, jad i čemer, na putu do kuće Ludana u mojoj duši se smirila i zaspala. Kao da sam izronila ugrabih ogromnu količinu vazduha odjednom. A gde su tvoji drugari, zapitah se? Pa oni imaju pored sebe iste takve kao ti, a ti si njima isto drugarica. Ajde sad lepo idi kući, sredi se, drmni jednu rakijicu i pozovi ga da se izviniš za svoje kretensko ponašanje.
Poverenje je ključna stvar, a ti ga nemaš. A zašto ga nemaš? Zato što ga je tamo neko drugi proćerdao. I sad ispašta onaj koga najviše voliš. To nije fer. Ali šta da radim sa ovolikom količinom teritorijalnosti koju gajim prema njemu? Možda je to neka otpadna voda koja nastaje prilikom strujanja ljubavi kroz ljudsko telo. Gde nju da ispustim?
Da je obrnuto, i da muškarci imaju PMS, ja bih tih dana verovatno zbrisala na vrh neke planine na kraj nekog napuštenog sela u Srbiji, bez dometa za net i telefon. Da ga ne gledam i ne slušam dok ga ne prođe.
I zato dragi moj, srećna sam što imam priliku i pristup velikim portalima da ti javno obećam da ću dati sve od sebe da Ludana bude zaključana na vreme i da ti se zahvalim za tu enormnu količinu ljubavi kojom si uspeo da hrabro staneš pred nju svakog meseca i ostaneš na nogama nepovređen. Da mi je tolika hrabrost, išla bih da ratujem prsa u prsa sa kim god treba i tražila još.
Za osamnaest Ludana bi negde dobio orden za hrabrost i dve strane u novinama. Ja ti poklanjam ovaj tekst umesto ordena, zaslužio si svako slovo.
A redakcija MONDA poklanja Sandri i njemu ove pesme :)
-------------------------------------------------------
***Sve kolumne Sandre Jbte
