"Veoma sam ponosan na Srbiju danas i čestitam svim građanima na ovom velikom danu, jednom od onih kada se ispisuju stranice istorije. Nema stajanja, nastavljamo težak posao sa marljivošću i posvećenosti kao i dosad", istakao je posle Druge međuvladine konferencije srpski premijer Aleksandar Vučić.

Premijer Srbije je na konferenciji za novinare istakao da otvaranjem poglavlja prestaje "sanjanje o ulasku u Evropu" već se ono ostvaruje i to je važno za Srbiju pre svega kao dokaz izbora tipa društva kome se teži a tek potom ekonomske koristi. Ta korist je već vidljiva reformama čije su dobre rezultate već priznali MMF, Evropska komisija, Svetska banka… Fiskalni deficit je već na nivou "Mastrihta", imamo stabilan pad nezaposlenosti…

"Otvaranje poglavlja 32 i 35 je značajno i to su teška poglavlja, pogotovo 35 (Odnosi sa Kosovom). Ali, radimo to zbog svoje zemlje a ne da nekome nešto dokažemo. Učinićemo sve da svoj deo posla završimo do 2018/19. a posle je na članicama EU da odluče", rekao je Vučić.

Srpski premijer je istakao da je otvaranje poglavlja dobra vest i za region i čitav Balkan.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić okončao je jednodnevni boravak u Briselu razgovorom sa visokom predstavnicom EU za spoljnu politiku i bezbednost, Federikom Mogerini, o napretku Srbije u pregovorima sa EU, dijalogu Beograda i Prištine i situaciji u regionu, sa kojom je razmenio čestitke povodom otvaranja poglavlja.

ASELBORN: OBEĆALI SMO - ISPUNJAVAMO

Ministar spoljnih poslova Luksemburga, zemlje koja trenutno predsedava Unijom, Žan Aselborn je otvorio konferenciju za štampu istakavši veliko zadovoljstvo što njegov Luksemburg završava predsedavanje otvaranjem poglavlja sa Srbijom, za koje je se on lično zalagao.

"Obećali smo 2003. celom Balkanu da mu je mesto u EU i sada to ispunjavamo. Za Srbiju je ovo odlučujući korak ali znači i mnogo, mnogo posla,radi se teo o dva od 35 poglavlja", rekao je Aselborn.

On je istakao da svaki napor Srbije doneće njenim građanima konkretne koristi, od ekonomskih reformi do vladavine prava, koja kreću sa otvaranjem poglavlja 23 i 24 koja će se otvoriti u prvoj polovini sledeće godine a zatvoriti tek na kraju pregovora.

Evropski komesar za susedstvo i politiku proširenja Johanes Han istakao je da je Srbija sada zemlja koja ima jasnu evropsku perspektivu, i da će oni koji sada ulažu u Srbiju - ulagati u Evropu.


Han je, u obraćanju novinarima, čestitao Srbiji, njenoj vladi i građanima na svemu što je postignuto na evropskom putu Srbije, ali je poručio da tek sada predstoji težak i naporan posao.

Han je, na zajedničkoj konferenciji za medije posle međuvladine konferencije Evropske unije i Srbije, rekao da je napredak Srbije timski rad koji ne bi mogao da bude ostvaren bez posvećenosti i odlučnosti kako srpskih vlasti, tako i bez napora građana i civilnog društva.

Evropski komesar je podsetio na svoju prošlonedeljnu posetu Srbiji gde je, kako je rekao, bio impresioniran informacijama koje je dobio od premijera o napretku zemeje i preduzetim reformama, ali i zbog toga što postoji interesovanje svetskih kompanija da ulažu u Srbiju.

"To je sada zemlja koja ima jasnu evropsku perspektivu, odnosno kada ulažete u Srbiju ulažete u Evropu i imate poverenje u nju. To je jasan signal i građanima u Srbiji da imaju svest o tome da imaju perspektivu da je zemlja dobra, da daje šansu mladima da ostanu u zemlji", rekao je Han.

On je konstatovao da je oko 160.000 mladih iz Srbije iskoristilo Erasmus program razmene studenata i dodao da je to značajna brojka.

"Tu su i druge prilike koje će se pojaviti i koje građani treba da iskoriste već u fazi pristupanja", rekao je Han.

Evropski komesar Han je danas, posle otvaranja prva dva poglavlja u pregovorima o članstvu EU-Srbija, stavio do znanja da će odnosi Beograda i Prištine biti “sagledani kroz par godina i deo su celog jednog procesa i ne samo pregovora o članstvu”.

Han je naglasio da je “ključno da Srbija i Kosovo ne zaustave jedno drugog na evropskom putu, a uzajamno razumevanje je već deo Briselskog procesa”.


POČELO JE, POČELO

Početkom konferencije Srbija je suštinski otpočela proces usklađivanja sa standardima i normama evropske zajednice zemalja članica.

Međuvladinu konferenciju Srbija-EU otvorili su ministar spoljnih poslova Luksemburga, Žan Aselborn, i srpski premijer Aleksandar Vučić.

Konferenciji, na kojoj su  otvorena Poglavlje 32, koje se tiče finansijske kontrole, i Poglavlje 35, posvećeno normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, prisustvovali su i evropski komesar Johanes Han, kao i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović, ministar finansija Dušan Vujović i šefica pregovaračkog tima sa EU Tanja Miščević.

Na međuvladinoj konferenciji, nakon uvodnih obraćanja, zvaničnici EU su predstavili svoje pregovaračke pozicije za poglavlja 23 i 35, zatim je i Srbija iznela svoj stav, a potom su usledile završne reči.

EU je posle konferencije objavila svoje pregovaračke pozicije za poglavlja 32 i 35.

Prema ocenama evropskih zvaničnika, međuvladina konferencija ne predstavlja samo tehničko otvaranje prvih poglavlja, već je reč o novoj fazi u procesu evropskih integracija Srbije, čije reforme, napredak u dijalogu sa Prištinom i doprinos boljim regionalnim odnosima su bili presudni za korak koji će danas biti načinjen.

Premijer Vučić ranije je rekao da Srbija želi da završi sav svoj posao u evropskim integracijama do 2019. godine, a da je onda na EU da donese odluku da prihvati Srbiju kao punopravnog člana.

Sledeća poglavlja koja bi Srbija mogla da otvori veću prvoj polovini sledeće godine su poglavlja 23 i 24, koja se tiču fundamentalnih prava.

Prva međuvladina konferencija EU i Srbije, kao zvanični početak pregovaračkog procesa, održana je pre skoro dve godine, 21. januara 2014, u zgradi Evropskog saveta u Briselu.

Otvaranje poglavlja znači stupanje na viši partnerski stepen odnosa s EU.

EU time potvrđuje da, uprkos "zamoru od proširivanja", ipak želi da svoj geopolitički prostor sredi "na evropski način" usred i upravo zbog krupnih unutrašnjih i spoljnih bezbednosnih kriza s kojima se hvata u koštac.

U pripremnom dokumentu zasedanja šefova diplomatija EU koji će raspravljati o zapadnom Balkanu odaje se priznanje Srbiji i Makedoniji za uzorne postupke prema izbeglicama, čime je EU ponovo istakla da je od velike važnosti što je Unija u izbegličkoj krizi imala čvrst ugovorni odnos sa Beogradom i Skopljem i mogla na njih da se osloni kao na istinske partnere.

Srbija je u svim analizama Brisela bila pouzdani partner i u naporima da se suzbije opasnost islamskog terorizma.

Za evropsku dvadesetosmoricu je oduvek zapadni Balkan bio područje na kojem EU kao ključni zalog ima i sopstvenu bezbednost, mir i napredak, a to jeste i korisno tržište, jer je činjenica da je EU dosad uvek imala veliki višak u trgovini s tim regionom.

Šefovi diplomatija evropske dvadesetosmorice će u utorak "potvrditi opredeljenost za politiku prijema novih članica i evropsku perspektivu zapadnog Balkana", navodi se u pripremnom dokumentu zasedanja ministara inostranih poslova EU.

Oni će podrobno razmotriti i usvojiti zaključke o strategiji proširivanja i godišnjim izveštajima koje je o napretku zemalja na putu ka EU dala Evropska komisija, s glavnom pažnjom na rezultate koje su u već otvorenim pregovorima postigli Srbija, Crna Gora i Turska.