Parkinsonove bolest je neurodegenerativno oboljenje od kojeg u svetu boluje oko sedam miliona ljudi, a u Srbiji oko 30.000.

Parkinsonova bolest se ispoljava kroz poremećaje pokreta, a nazvana je po lekaru iz Londona Džejmsu Parkinsonu koji je 1817. godine prvi opisao simptome tog oboljenja.

Do bolesti dolazi usled manjka broja ćelija u mozgu (bazalnih ganglija) koje luče dopamin i zadužene su za kontrolu voljnih pokreta. Uzrok propadanja tih ćelija još nije poznat, a bolest se ne smatra naslednom.

Posledica deficita dopamina u mozga su nevoljni pokreti ili takozvani "višak pokreti" - drhtanje koje se ne može kontrolisati. Takođe, dolazi i do "nedostatka pokreta", odnosno otežanog započinjanja pokreta i opšte ukočenosti, najčešće u predelu vrata, ramenog pojasa, karlice, ali i u šakama i stopalima.

Važno je naglasiti da različiti pacijenti imaju različite simptome. Otkriva se čitavim nizom pregleda, koji uključuju magnetnu rezonancu i PET skener.

Parkinsonova bolest nije smrtonosna, a leči se medikamentima koji u velikoj meri ublažavaju simptome, ali je, kao i za svaku drugu bolest, lečenje uspešnije ukoliko se Parkinson otkrije u ranoj fazi.

Lekari kažu da mnogo može da pomogne balansirana ishrana i redovno vežbanje.

Uobičajeno se dešava ljudima posle 60. godine starosti, ali ima dosta pacijenata koji su se razboleli već u 40. i ranije. Očekivani životni vek tih pacijenata je drastično drugačiji nego kod starijih jer kod njih po pravilu bolest ima agresivniji tok i više komplikacija.

Parkinsonova bolest, spora ali progresivna, je treći najučestaliji neurološki poremećaj kod ljudi,  češće obolevaju muškarci nego žene.