Muslimani slave Kurban bajram

Svi muslimanski verski praznici računaju se po mesečevoj, a ne po sunčevoj godini, a Kurban-bajram je dva meseca i 10 dana posle Ramazanskog bajrama.

Kurban-bajram se naziva i hadžijski zato što se toga dana završava glavno godišnje hodočašće u ćabi, odnosno u Meki, u Saudijskoj Arabiji, najvećem islamskom svetilištu.

Hadž je jedna od pet glavnih verskih obaveza punoletnih islamskih vernika, ukoliko mogu finansirati troškove hodočašća, ne ugrožavajući normalan život svoje porodice.

Hadžiluk se ne smatra samo ispunjavanjem božje zapovesti, nego i dokazom jednakosti svih pripadnika islamske vere pred Alahom, a cilj mu je i potvrda jedinstva i solidarnosti islamskog sveta.

Praznik se zove Kurban-bajram jer se tada prinosi žrtva - kurban (ovca ili goveče), što znači približavanje Bogu. Prinošenje žrtve značajan je deo hadža.

Taj obred vrše svi oni koji za to imaju mogućnosti. Običaj je da se meso (od kurbana) deli sirotinji, susedima i rodbini.

Biblijska i kuranska priča o žrtvi slične su, ali u Bibliji đavo iskušava Avrama da li će da žrtvuje sina Isaka, a u Kuranu iskušava Ibrahima da li će žrtvovati sina Ismaila. Predanje se završava tako što Alah zamenjuje Ismaila žrtvenom životinjom poslatom iz raja.

ODRŽAN BAJRAM NAMAZ

U džamijama je održana Bajramska molitva - Bajram namaz. Ispred Bajrakli džamije u Beogradu gde je bila centralna bajramska molitva u Srbiji postavljena je tradicionalna bajramska sofra.

Reisu-l-ulema Islamske zajednice Srbije Sead Nasufović u poslanici, poželeo je "svim ljudima širom sveta koji žele mir i dobro čovečanstvu, dobro zdravlje, uspeh u životu i radu, sreću u porodici". "Obaveza je naša da domovini svojoj budemo blizu i da nad njezinim mirom i sigurnošću bdijemo", naveo je Nasufović.