Oni su nagrađeni za “teoretska otkrića topološke faze tranzicije i topološke faze materije”.

Švedska kraljevska akademija nauka saopštila je danas da su nagradu dobili Dejvid Džej Tules (David J. Thouless) sa Univerziteta Vašington u Sijetlu, Dankan Haldejn (F. Duncan M. Haldane) sa Univerziteta Prinston i Majkl Kosterlic (J. Michael Kosterlitz) sa Univerziteta Braun.

Njihov rad tokom 70-tih i 80-tih godina otvorio je vrata prethodno nepoznatom svetu gde materija poprima neobična stanja ili faze, kaže se u saopštenju akademije.

Reč je o straživanju električne provodljivosti ekstremno tankih površina koje se mogu smatrati dvodimenzionalnim.

"Iskorisitli su matematičke metode za proučavanje neobičnih faza ili stanja materije, poput superprovodnika, superfluida ili tankih magnetskih slojeva", navodi se u saopštenju, prenose agencije.

Polovinu nagrade dobio je Tules, a po četvrtinu Haldejn i Kosterlic.

KOSTERLIC: BIO SAM MLAD I GLUP

Kosterlic je posle vesti da je dobitnik Nobelove nagrade rekao da je bio "mlad i glup" kada je došao do otkrića koje mu je omogućilo da podeli ovogodišnju nagradu s još dvojicom naučnika.

"To je bio deo rada koji sam napravio kada sam bio veoma neuki postdoktorand", rekao je Kosterlic za agenciju Asošioejtid pes.

Kosterlic i Taules su 70-ih godina pokazali da, mimo očekivanje, dvodimenzionalni materijali mogu da provode struju bez ikakvih gubitaka usled otpora, što su nazvali superprovodivost.

"Potpuno neznanje je zapravo bilo prednost zato što nisam imao već formirane ideje. Bio sam dovoljno mlad i glup da krenem u to", rekao je Kosterlic u telefonskom razgovoru iz Helsinkija gde je gostujući profesor.

On je rekao da je telefonom obavešten da je dobio nagradu dok je bio na parkingu na putu ka restoranu.

"Bio sa malo zaprepašćen. Još pokušavam da shvatim", rekao je Kosterlic.