Šest ključnih tačaka za meč Velsa i Srbije!

Polufinalista ovogodišnjeg Evropskog prvenstva, svakako najveće iznenađenje turnira u Francuskoj, želi da večeras sruši neugodnu tradiciju koju ima protiv reprezentacije Srbije. Ne samo da Velšani nemaju pobedu u 11 duela sa nama, nego su pre četiri godine doživeli jednu od najvećih katastrofa.

U Novom Sadu, pod vođstvom Siniše Mihajlovića, oni su "pregaženi" 6:1 (3:1).

Ispostavilo se da je to bila prekretnica za njih, a ne za "orlove", pošto su se oni od tog poraza vrlo brzo oporavili, izdigli, uspostavili sistem – dok je naša reprezentacija "tavorila" sve do maja ove godine kada je na dužnost stupio Slavoljub Muslin i, za sada, postigao obećavajuće rezultate.

Međutim, utakmica protiv Velsa bi trebalo da bude pravi test i kaže nam da li smo na dobrom, pravom putu?

"Orlovi" misle da jesmo. Promena formacije u 3-4-3 donela je "oslobađanje zveri" Dušana Tadića koji briljira i učestvovao je skoro svim pogocima našeg tima u prethodnih šest utakmica.

Koji ishod očekujete u Kardifu?
Tu su i "defanzivne boljke" našeg tima koji je mrežu sačuvao samo protiv Moldavije.

To će još teže biti protiv odlične reprezentacije Velsa, koja je favorit večeras, a mi ćemo u šest tačaka pokušati da objasnimo koji su to ključni detalji koji bi mogli da odluče pobednika i šta naša reprezentacija mora da uradi kako bi ostvarila pozitivan rezultat na ovom gostovanju.

U komentarima nam kažite da li se slažete i šta vi još smatrate kao najvažnije za ovaj meč.

STRPLJENJE, STRPLJENJE I STRPLJENJE

Selekcije Velsa i Srbije igraju u vrlo sličnom sistemu koji se oslanja na "reaktivan fudbal".

To znači da za razliku od nekih drugih trenera i selektora koji smatraju da je ključno za postizanje golova to da imate loptu u posedu – Slavoljub Muslin i Kris Kolman "love" grešku protivnika i veruju da sve proističe iz dobro postavljene odbrane, odlične distribucije kroz sredinu terena, tranzicije i napadača koji koriste svaku šansu koju im omoguće njihovi saigrači.

Dok je kod kod Krisa Kolmana, fantastičnog stručnjaka kog je FIFA nominovala i za nagradu trener godine, to dovedeno do savršenstva – sa igračima kakve ima na raspolaganju – kod nas ima još mnogo posla, naročito kada je defanzivna linija u pitanju.

Njegova "diše" kao jedan.

Ono što je prednost naše reprezentacije u ovom duelu je što nemamo imperativ pobede.

Srbija je za sada prvoplasirana u svojoj grupi, a ukoliko bi se vodili "murinjovskim" načinom raspodele bodova "3+1" (dosta je jedan u gostima, a pobeda obavezna na domaćem terenu), nije nužno da večeras u Kardifu vidimo neku blistavu partiju, jurnjavu sa Velšanima i gol više – bod je dovoljan iz perspektive čitavog takmičarskog ciklusa koji se produžuje i na narednu godinu.

Za razliku od nas Vels je malo i pod pritiskom javnosti.

Kris Kolman je upozorio navijače da ne mogu od njih da zahtevaju neki savršen fudbal samo zbog toga što su bili polufinalista EURA, a apetiti su porasli – kao što bi i kod nas. Dva vezana remija (Gruzija (1:1) i Austrija (2:2)) malo su zabrinula navijače koji žele: a) osvetu, b) lepši fudbal.

Iz tog razloga bi spuštanje tempa i čekanje Velšana koji bi u jednom trenutku mogli da krenuo "grlom u jagode" trebalo da bude ključno u duelu ova dva tima.

Štaviše – jedan Portugal, šampion Evrope, im je dozvolio posed lopte i dobio. Iako su Velšani imali 458 uspešnih dodavanja, od 517 pokušanih...

KONTROLA SKOKA I PREKIDI

Slavoljub Muslin je u najavi utakmice kazao da se za razliku od Republike Irske – Velšani ne služe onim klasičnim "engleskim stilom" fudbala koji podrazumeva ispucavanje lopte, preskakanje sredine terena. I u pravu je, što pokazuje i statistika iznad.

"Nisu ni ti Velšani ekipa koja igra engleski fudbal sa dugim loptama, smiruju je, drže. Mi ćemo pokušati da spustimo loptu na zemlju i igramo svoju igru", kazao je on novinarima u Kardifu.

I to je dobro – jer su nam Irci tako napravili mnogo problema.

Međutim, nema sumnje da je Kris Kolman gledao te utakmice i uočio mane našeg tima. S obzirom na to da ima odlične skakače, nema sumnje da će to pokušati da iskoristi, a na našim je fudbalerima da se dobro organizuju u odbrani, a dodatno bi trebalo da pomognu i Luka Milivojević i Nemanja Matić.

Naši veznjaci ipak neće biti u mogućnosti da pomognu kod brzih centaršuteva sa bokova i ključno je da se naši štoperi dobro postavljaju i imaju komunikaciju sa Vladimirom Stojkovićem.

Problem je i to što će trio Ivanović – Maksimović – Nastasić (pretpostavljamo da će oni igrati) po prvi put zaigrati u tandemu. Prvo smo na duže vreme izgubili Nemanju Milunovića, koji se odlično pokazao u majskim utakmicama i jedini proveo svaki minut na terenu, da bi nakon toga i Jagoš Vuković, koji je igrao u ovim jesenjim mečevima – zaradio povredu.

Stefan Mitrović je bio isuviše nervozan protiv Austrije i najverovatnije neće igrati danas.

Pronalaženje stabilne "trojke" u odbrani je najvažnije za ovaj sistem, a mi to još nemamo zbog konstantnih povreda.

MATIĆ I MILIVOJEVIĆ KAO GOSPODARI NA SREDINI TERENA

Po prvi put u novom sistemu gledaćemo kapitena Olimpijakosa i jednog od najboljih igrača Čelsija ove sezone. Nemanja Matić je zbog glupo dobijenog crvenog kartona protiv Portugala propustio šansu da se uigrava u prethodnim utakmicama u novom sistemu – ali, sreća u nesreći je to što je Antonio Konte u oktobru promenio formaciju i Čelsi stavio u sličnu formaciju kakvu gaji Slavoljub Muslin.

Luka Milivojević ga je u kvalifikacionim utakmicama fantastično odmenio.

On je bio igrač koji malo češće ide napred, dok je onaj pored njega trebalo da ima malo defanzivniji zadatak (Fejsa ili Gudelj), ali sada bi uloge mogle da se zamene.

Od ključne važnosti bi moglo da bude to kako će Milivojević i Matić "kliknuti" u ovom sistemu i da li će moći da budu kompatibilni. U Čelsiju, on se brzo prilagodio omalenom Francuzu Kanteu i sa njim "drži" sredinu terena. Dopunjuju jedan drugog.

U meču protiv Austrije, kada je gost prepustio sredinu terena našoj reprezentaciji, "orlovi" su se u potpunosti izgubili jer štoperi nisu imali hrabrosti da iznesu loptu, a vezni fudbaleri im nisu pomagali.

Tu su nas Austrijanci hvatali u raskoraku, greškama i izgubljenim loptama, a sigurnost bi mogao da donese jedan od najboljih veznih fudbalera sveta od koga ne treba očekivati da radi baš sve.

Istina, on je u Premijer ligi zabeležio već šest asistencija – ali, kako i sam kaže neke su bile slučajne.

Ne sme da se ponovi slučaj Dejana Stankovića u reprezentaciji kada su navijači od njega, kao našeg najboljeg i najpoznatijeg fudbalera na sredini terena, očekivali da ukliže, protrči po levoj strani, nabaci loptu, a onda sam završi akciju golom. Ovde je važan sistem!

DUEL BOČNIH IGRAČA – DA LI ĆEMO POBEDITI?

Glupo dobijeni žuti karton Aleksandra Kolarova protiv Austrije (a, kako to drugačije nazvati) značio je i da na najvažnije gostovanje idemo bez njega. Kod Pepa Gvardiole je povratio staru formu, i neverovatno je važan u sistemu sa bočnim igračima – naročito u napadu, ali mora se bez njega.

Za sada nije poznato da li će to biti Duško Tošić (rovit) ili Filip Mladenović (bez utakmica) i to je još jedna od stvari koju će Velšani "napasti" i pokušati da pretvore u svoju prednost.

Vels već godinama ima uigran tandem bočnih igrača – levo Nil Tejlor, a desno Kris Ganter.

Ono što je njihova prednost u odnosu na Antonija Rukavinu i igrača koji bude igrao levo, jeste to što oni odlično poznaju kako njihova reprezentacija igra i koji su to pravi trenuci kada će se oni iz "zamrznute uloge" uz aut-liniju aktivirati i stvoriti višak za opasan napad.

Zbog toga će vrlo važno biti da oni imaju pomoć, naročito Tošić ili Mladenović, a to bi mogao da bude Filip Kostić koji će verovatno na ovom meču pretrčati "ihahaj" kilometara. Oni bi mogli da budu i "okidači" u kontrama, ali je pre svega akcenat na odbrani, njihovoj slabijoj strani.

NIČIJE LOPTE I SRPSKA PANIKA

Nervoza na početku svakog meča naše reprezentacije već brine.

U svoj toj panici dešava se da nije jasno čiji je zadatak da izbaci "ničije lopte". Obično to bude onaj igrač koji je najbliži, ali iz razloga što naši igrači još uvek nisu "pohvatali" šta je čija odgovornost, dešava se da ne registruju "iskakanje iz sistema" i čitav defanzivni oblik tima biva narušen što je šansa za protivnika.

Skloni smo i da nakon jedne panične intervencije upadnemo u potpuni haos, a to je opasno posebno na gostovanju gde nema ni publike koja bi mogla da vas "resetuje".

Velšani su odlični na tim "second chance" golovima i ne odustaju dok maksimalno ne iskoriste svoje napade. Videćemo da li će se naši fudbaleri dobro "otkrivati" i dozvoljavati sigurna dodavanja po zemlji ili ćemo pribeći onim klasičnim rešenjima napucavanja lopte napred ili u aut.

Nikako se ne sme dogoditi da u slučaju izgubljene lopte u opasnoj zoni od 20-30 metara ispred gola Vladimira Stojokovića dođe do prekršaja jer je Geret Bejl sjajan izvođač slobodnih udaraca koji je naročito raspoložen kada igra pred svojim navijačima. Baš njegovim golovima iz slobodnjaka Vels je i ostvario prolazak u drugu rundu Evropskog prvenstva.

POMOĆI DUŠANU TADIĆU, "VREBATI" GREŠKE POLA DAMETA

Naš najbolji ofanzivni fudbaler neće moći sve sam večeras.

Aplauzi, uzvikivanje imena, oslovljavanje (svetim) nadimkom "Piksi" već znači da su navijači prepoznali koliko je on važan faktor u sistemu Slavoljuba Muslina, što je potvrdio golovima i asistencijama, ali ne sme se od njega očekivati da bude "sve i svja" – jer je to nemoguće.

Pet golova i šest asistencija je znak i za Velšane od koga preti najveća opasnost.

Čak i da nisu gledali nijedan meč "orlova" ovo sve otkriva...

Dobro kretanje sredine terena, koji ima "dva bloka" – Ledli i Alen, a onda i Bejl i Remzi – znalo je da uguši i kvalitetnije fudbalere od Dušana Tadića. Oni su tako "pojeli" Kevina de Brujnea i Edena Azara. Nateraju vas da uđete u sredinu, a tamo vas čeka zamka od tri-četiri igrača.

"Davljenje lopte" ne samo da neće doneti prednost u napadu, nego će doneti opasnost i po odbranu naše reprezentacije jer koliko smo mi opasni u kontrama – toliko su i Velšani.

Dušan Tadić bi trebalo da bude malo oslobođen početne organizacije napada, očekujemo više da lopta bude u nogama Nemanje Matića i Luke Milivojevića – ne i da urade sve, a naša "desetka" bi šansu trebalo da traži protiv Pola Dameta koji je najslabiji fudbaler Velsa.

On ne bi ni igrao večeras da se standardni član odbrane Ben Dejvis nije povredio, a u reprezentacijama kakva je velška i srpska – dakle gde je vrlo mali broj odličnih fudbalera - svako malo pomeranje i biranje lošijeg fudbalera može da znači veliku šansu. Pol Damet je sklon greškama, znaju oni koju su pogledali Njukasl prošle sezone, i nije nemoguće da ga lopta "povuče" napred i da krene sa pozicije štopera.

Nadamo se i da će Aleksandar Mitrović biti efikasan kao i protiv Austrije kada ga je Dule "gađao".

I, ako se pitate, gde je posebna tačka "Geret Bejl" – namerno nismo hteli da govorimo o njemu jer je on svakako nepredvidiv igrač i u najgorim utakmicama, kada ne postoji, zna da se pojavi na sekund i reši meč. Slavoljub Muslin je objasnio da neće imati direktnog čuvara, nego da će sistemski pokušati da se odbrane od njegovih majstorija, a jedini način je da koncentracija bude visoka i da se nadamo da ima loš dan.

Videćemo i koliko može roviti Aron Remzi čiji povratak znači i pomeranje Džoa Alena unazad.

NAJVEROVATNIJE STARTNE POSTAVE:

VELS: Henesi – Čester, Vilijams, Damet – Ganter, Ledli, Alen, Tejlor – Remzi, Bejl i Vouks.

SRBIJA: Stojković – Ivanović, Maksimović, Nastasić – Rukavina, Matić, Milivojević, Mladenović – Kostić, Tadić i Mitrović.

Meč sudi Alberto Undijano Maljenko iz Španije.

(Milutin Vujičić - MONDO)