Srpski "CSI": Kako to rade naši forenzičari! FOTO

Imali smo priliku da obiđemo četiri odeljenja Nacionalne kriminalističko-tehničkog centra (NKTC) u Beogradu,  a verovatno najzanimljiviji deo naše posete je Odsek veštačenja narkotika i toksikološkog veštačenja gde su nas dočekali naučnici spremni da podele najzanimljivije anegdote nalaženja narkotika i pokažu kako kao u "CSI", kriminalističkim serijama, i oni poseduju “mašine koje vrte epruvete”.

Slučajevi koji su šokirali veštake:

"Prošle nedelje su nam stigle pomorandže iz jednog zatvora, jer su sumnjali da je neko špricem ubrizgao u njih ilegalne supstance. Otkrili smo da postoje tragovi uboda i nakon ceđenja i ekstrahovanja došli do zaključka da je u pomorandže ubrizgan metadon koji je neko na taj način pokušao da dostavi zatvoreniku", rekla je Antonijević.

Prema njenim rečima,  najviše vole kada im stižu stvari s aerodroma.

"Tu svačega ima. Stižu nam kilogrami kokaina sakriveni u dupla dna kofera koji su pomešani sa vatom, pa tek nakon ekstrahovanja dolazimo do supstance koju su hteli da prokrijumčare. Ono što nikako ne volimo i čemu se niko ovde ne raduje je kada nam šalju uzorke koje su ljudi pokušali da prokrijumčare u sebi. U filmovima i serijama se ti ljudi zovu 'mule'. Oni mogu da u kesicama progutaju i do pola kilograma kokaina. Možete samo da zamislite koliko je to iskustvo neprijatno vam stigne paket iz nečijeg želuca...", ispričala je Antonijević.

Specijalnim aparatima u laboratiriji narkotici se prepoznaju tako što svaki u određenoj hemijskoj reakciji sa jedinjenjima dobijaju specifičnu boju. Tako je na primer kokain plave boje, amfitamin je narandžast, a crna boja je oznaka za MDMA, koji vodi poreklo od ekstazija.

S obzirom na to da im je marihuana najčešći “posetilac” nije bilo iznenađujuće što se u određenim prostorijama može osetiti miris kanabisa.

TRAGOVIMA DO KRIMINALACA

Veštačenja trasologije su u vezi s tragovima alata, gazeće površine obuće, tragova nastalih prilikom saobraćajnih nezgoda, veštačenja video snimaka i određivanje visine izvršioca nekog dela.

 "Trasologija je nauka o tragovima, pa se u ovom odseku bave nastankom određenih tragova nađenih na mestima nezgoda i zločina. Trasolozi se bave i pitanjima poput: zašto je voz iskočio iz šina, da li je sajla pukla pod pritiskom ili ju je neko namerno otkinuo, zašto je pao meteor i zapalio neku njivu...", istakao je Predrag Korać, veštak trasolog.

U prostoriji koju smo mi posetili vodi se evidencija o dve vrste tragova – tragova gazećih površina obuće i tragova alata na cilindričnim ulošcima brava (na taj način se istražuju izvršioci obijanja i pljačkanja).

"Alat, između ostalog, poseduje i identifikacione karakteristike, jer izvršioci kriminalnih dela ove vrste imaju tendenciju ka tome da koriste jedan alat za sve svoje poduhvate pošto taj alat smatraju 'srećnim'. Svaki alata ostavlja specifičan trag na cilindrima brava, pa je onda lako napraviti patern i izdvojiti seriju događaja od strane istog izvršioca. Pre nekoliko godina smo uhvatili obijača koji je 136 dela izvršio jednim istim alatom”, rekao je Korać.

Što se tiče otisaka obuće, MUP ima specijalnu bazu u koju unosi sve vrste tragove koje nađu u toku istrage, pa na taj način upoređuju i sužavaju izbor osumnjičenih. Specijalnim softverom se određuje tačan vrsta i marka obuće na osnovu otiska đona, a pri nalaženju osumnjičenih, ukoliko se neki otisak poklopi s obućom u njihovom posedstvu, to znači da su našli pravog krivca.

Gde god da zgazimo, ostavljamo trag koji je često nevidljiv golim okom. Veštaci takozvanim “dust lifterom” (“podizač prašine”) uspevaju da nađu te nevidljive tragove. Dust lifter radi tako što se ispod specijalne folije, malo udaljene od površine zemlje, pusti elektricitet, pa se sva prašina s poda automatski zalepi za foliju i na mestima gde je neko zakoračio jasno se vide otisci obuće.

Nije neko krivac ako poseduje istu marku obuće nađenu na mestu uviđaja, već samo ukoliko se specifične oznake na đonovi stopostotno uklapaju. Ako nema tih malih oštećenja koja prave distinkciju između đonova obuće iste vrste, onda ne postoji ni dokaz koji usmerava na tog počinioca.

FALSIFIKOVANJE DOKUMENATA

Ovaj odeljak NKTC-a podrazumeva proveru validnosti bilo koje vrste dokumenata i rukopisa – od pasoša, ličnih karata i vozačkih dozvola, pa do validnosti autobuskih karata koje se ilegalno kopiraju da bi se koristile više puta, testamenata, fakultetskih diploma...

Glavni cilj grafoskopskog veštačenja je zaštita dokumenata za šta se koriste izuzetno skupe mašine. Veštak za rukopise i dokumenta Snežana Maričić ističe da su falsifikatori često uglavnom tehnološki ispred onoga čime centar raspolaže, a trudi se da ide u korak sa njima.

"Ovde se ispituje stepen zaštićenosti dokumenta. Mi ne možemo da ispitujemo neki ugovor koji je na komercijalnom papiru kupljenom u knjižari, već one koji poseduju specijalne oznake često nevidljive golim okom. Elementi provere zaštite su UV niti, vrsta štampe, vodeni znak, optičke varijable, kinegram, hologram. Moramo da znamo šta taj dokument poseduje od ovih elemenata zaštite, pa da to upoređujem s onim šta nam je dostavljeno. Najčešći slučajevi kojima se ovaj odsek bavi je zamena identiteta kada je važno naći oštećenja i neregularnosti na ličnim dokumentima”, istakla je Marić.

Ona ističe da je važno imati na umu da veštaci ne učestvuju u istrazi, već samo dobiju delove koji spadaju u njihovu oblast specijalizacije u okviru celokupnog slučaja.

Imali smo prilike da vidimo kako naša lična dokumenta izgledaju ispod UV svetla i šta se krije u papiru što se ne može videti golim okom. Papir od kojeg se, na primer, pravi pasoš, nije “regularan”, već je pomešan s pamukom i još nekim sastojcima koje nisu mogli da nam otkriju.

Kada se naizgled prazan list pasoša stavi pod UV lampu može se jasno videti vodeni žig na poslednjoj strani, specijalno crveno vlakno koje se nalazi na sredini pasoša, kao i takozvane polikarbonatske i pamučne višebojne zaštitne niti koje su raspoređenje u vidu malih linija na svakoj strani pasoša na nasumičnim mestima. Na taj način je svaki dokument jedinstven i zaštićen, pa ne postoji patern (šablon, matrica) po kojem se olakšava posao falsifikatorima dokumenata.

BALISTIKA - NAJVIŠE KRIVIČNIH DELA POČINJENO VATRENIM ORUŽJEM

Kriminalistička balistika je kolokvijalni naziv za metodu kojom se u kriminalistici vrši ispitivanje vatrenog oružja i municije, ali i drugog vrsta oružja koja se mogu iskoristiti za krivična dela.

"Mahom ovde radimo različite vrste ispitivanja u vezi sa oružjem, ali najviše radimo funkcinionalnu ispravnost oružja i utvrđivanje kojoj vrsti oružja pripada konkretna puška, pištolj, itd. Važno je da se utvrdi tačna vrsta oružja jer na taj način optuženom može da se primeni odgovarajuća krivična mera. Druga stvar je identifikacija vatrenog oružja, odnosno, da li je neko oružje korišćeno prilikom izvršenja krivičnog dela. To se radi poređenjem čaura i projektila koji su pronađeni na licu mesta sa čaurama i projektilima koji se ispaljuju iz konkretnog oružja koje ispitujemo”, objasnio je Stojan Kostić, veštak balističar.

U odseku balistike gde je prostorija zatrpana vatrenim oružjem različitih vrsta, knjigama o oružju i specijalnim mikroskopima pod kojima se ispituju čaure, radi se i uvtrđivanje fabričkog broja na oružju kada je on uništen, rekonstrukcija u smislu utvrđivanja putanje projektila radi sudskih veštačenja, kao i kompletne rekonstrukcije.

"Ovo čime se bavimo je izuzetno važno, jer se i dalje najveći broj krivičnih dela izvrši upravo vatrenim oružjem”, istakao je Kostić.

Pored vatrenog, ovde se istražuje, između ostalog, i gasno i vazdušno oružje.