Srpsko tužilaštvo je obustavilo istragu protiv kontroverznog biznismena Bogoljuba Karića u vezi sa malverzacijama u Mobtelu.
Tužilaštvo za organizovani kriminal obustavilo je istragu protiv Bogoljuba Karića povodom navodnih malverzacija u Mobtelu i omogućavanja njegovim preduzećima sa Kipra dobijanje deviznih kredita bez garancija Astra banke, saznao je Tanjug.
Istraga je istovremeno obustavljena i protiv još osam osoba.
"Dragi moji podelio bih sa vama, koji mi svojim komentarima pružate veliku podršku unastojanjima dazajedno stvorimo bolju ilepšu Srbiju, najnoviju inajradosniju vest: Posle dvadeset godina sumnjičenja dasam navodno zloupotrebio položaj uprivatnoj kompaniji, obustavljena je istraga koja je protiv mene vođena. Ponovo se potvrdilo staro pravilo da je pravda spora, ali dostižna", napisao je Karić a prenosi Sputnjik.
On se zahvalio svima koji su "verovali u njega ipravdu" iizrazio nadu "da ćemo zajedno nastaviti dalje dagradimo Srbiju kao lepše mesto zasve nas, našu decu idecu naše dece".
Protiv Karića, koji je van Srbije od 2006. godine, nedavno je zbog zastarelosti obustavljen postupak u Višem tužilaštvu u Beogradu po optužnici iz 2010. kojom se teretio za zloupotrebu službenog položaja, odnosno izvlačenje novca iz Mobtela.
Karić je sada slobodan čovek i trebalo bi da bude povučena poternica koja je za njim raspisana pre skoro 11 godina.
Video
Početkom godine Kariće je medijima izjavio da je ceo proces namešten i pokrenut jer jer "demaskirao velikane srpske kvazidemokratije (aludirajući na Mlađana Dinkića) jednom običnom salatom i pokazao sam ko se krije iza tih odela. Moj rejting je naglo porastao, i ostalo je samo da oduzmu sve i optuže me".
"Nadam se da mogu i sutra da dođem u Srbiju, jer sam ja Srbiji potreban", kazao je Karić podsetivši da je protiv njega istraga već vođena, a potom je isti slučaj ponovo otvoren zato što je tako odgovaralo tadašnjoj vlasti, rekao je tada Karić.
Više tužilaštvo u Beogradu podiglo je u jesen 2010. godine optužnicu protiv Bogoljuba Karića i još 15 osumnjičenih, između ostalih i njegovog brata Sretena Karića.
Obojica se još od 2006. godine nalaze u bekstvu i za njima je raspisana crvena Interpolova poternica.
Optuženi su za više krivičnih dela zloupotreba službenog položaja za koje je zaprećena kazna do 12 godina zatvora.
Braća Karić terete se da su sa saradnicima sa računa "Mobtela" prebacili više od 60 miliona evra na preduzeća "BK grupa" i privatne račune tako što su kontrolisali Upravni odbor "Mobtela".
Na teret im se stavlja i da su "uticali na sudsku vlast", a među optuženima nalazi i bivši sudija Trgovinskog suda u Beogradu Ivanka Knežević-Kozić.
FORMALNO NIJE KRIV ZA...
Istraga je vođena zbog sumnje da je od aprila 1994. do februara 1997. godine, tokom osnivanja Preduzeća za mobilne telekomunikacije “Srbija BK PTT doo – Mobtel“, tada okrivljenom Bogoljubu Kariću i preduzeću "BK trejd“ pribavljena protivpravna imovinska korist u iznosu od 21.980.551 američkih dolara, na ime razlike između stvarne i lažno prikazane vrednosti unete opreme.
Istraga je započeta zahtevom Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu 18. februara 2006. godine.
Rešenjem Republičkog javnog tužilaštva od 22. juna 2006. godine predmet je poveren u nadležnost Okružnom javnom tužilaštvu – Specijalnom tužilaštvu, sada Tužilaštvu za organizovani kriminal.
Istragu je od tada do 7. decembra 2011. godine sprovodilo Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu, a od tada, u skladu sa izmenom zakona, Tužilaštvo za organizovani kriminal.
U saopštenju Tužilaštva za organizovani kriminal se navodi da je obustavljena i istraga koja je vođena protiv Bogoljuba Karića, Sretena Karića i Olge Erdeljanović zbog zloupotrebe položaja odgovornog lica, kao i protiv Zorana Karića, Dragomira Karića i Olivere Nedeljković zbog istog krivičnog dela.
Ta istraga je vođena zbog sumnje da je od avgusta 1999. do oktobra 2000. godine Bogoljubu Kariću, Sretenu Kariću, Zoranu Kariću, Dragomiru Kariću i Oliveri Nedeljković zloupotrebom novčanih sredstava Mobtela pribavljena protivpravna imovinska korist u iznosu većem od milion i po dinara, kao i zato što je nekim preduzećima sa Kipra omogućeno dobijanje deviznih kredita bez garancija.
