Petar Bojić za MONDO: U neku ruku - hvala, Nikoli

Bauk. Zla kob. Noćna mora.

Nekima su pokvarile mondijalske snove.

Pjetro ANASTAZI. Vedeta italijanske reprezentacije 70-ih. Propustio je Svetsko prvenstvo zbog bezazlene šale u svlačionici. Maser Trezoldi ga je gađao vlažnim peškirom i pogodio ga u genitalije. Morao je hitno na operaciju testisa. Zbogom Meksiko i srebrna medaljo!

EMERSON. Kapiten brazilskog tima na početku novog milenijuma. Po završetku jednog treninga u Japanu i Koreji, poželeo da bude golman i izazvao Ronalda i drugove da mu šutiraju penale. Nezgodno se bacio i povredio leđa. Brazil osvaja titulu, a Zlatni globus umesto Emersona, podiže Kafu.

Santijago KANJIZARES. Još jedan tragičar 2002. Ispustio bočicu parfema na nogu u kupatilu hotelske sobe i primorao Kamača da potraži drugo rešenje između stativa. Kasiljasa.

Golmanske su tuge pregoleme.

Leonid SLUCKI. Završio karijeru već u 19. godini. Pao sa drveta prilikom pokušaja da komšinici spase mačora. Srećom, proslavio se kasnije u trenerskom poslu.

Kris BRODI. Iz Bretfroda sedamdesetih. Imao duel sa nezvanim gostom na terenu. Naleteo na psa, pokidao ligamente i oprostio se od fudbala.

Sebastijan FREJ. Tokom odmora u Nici, skočio ’lastu’ u polupraznom bazenu. Da zahvali Bogu što je prošao samo sa potresom mozga.

Ričard RAJT. Iz Evertona, propustio meč FA kupa protiv Čelzija zbog povrede tokom zagrevanja. Ironija sudbine. Udario je u tablu sa natpisom ’Ne gazite po terenu’.

Kejsi KELER, polomio zube dok je vadio štapove za golf iz gepeka automobila.

Dejvid DŽEJMS. Čuveni ’Calamity’. Nije bio šeprtlja samo na terenu. Jednom se povredio daljinskim od televizora, drugi put tokom pecanja.

Marko STORARI. Glumio Igitu na treningu i... Umesto na kolena, dočekao se na nos.

Nelson DIDA. Skočio sa klupe tokom Milan-Parma i razbio glavu o gvozdenu konstrukciju.

Petr ČEH. Ne seća se ni početka utakmice protiv Redinga ni kobnog starta Stivena Hanta. Zato je tu zaštitna kaciga kao dokaz brutalnog duela iz 2006.

Aleks STEPNI. Opet sedamdesete. Urlajući na svoje igrače iz Junajteda, iščašio vilicu.

Ima i povreda za rubriku ’Verovali ili ne’.

Fabio KANAVARO. Ubola ga osa, a lekovi koje je uzimao doveli do pozitivnog doping testa i medijske bure u Juventusu i italijanskoj reprezentaciji.

Alesandro NESTA. Preterao sa Plej stejšnom i uganuo ručni zglob. Vest je toliko podigla prašinu da je SONY izašao sa saopštenjem u javnost.

Darijus VASEL. Boleo ga nokat na nožnom palcu i palo mu na pamet da je burgija najbolje rešenje. Epilog: jaka infekcija i momentalna hospitalizacija.

Dirk van der VEN. Nemac. Isekao prste pokušavajući da pokrene motor kosilice za travu.

Dejvid BATI. Vodio žestoke duele tokom karijere i uglavnom on nanosio povrede drugima. Zaplakao samo jednom. Kada ga je rođeni sin pregazio trotinetom i pokidao mu ligamente.

Paulo DIOGO. Gol za Servet proslavio na ogradi sa navijačima. Prsten mu se zakačio za šiljak i prst mu je amputiran.

Lajamu Lorensu i Darenu Bernaru preseli su kućni ljubimci. Jedan se sapleo o psa izlazeći iz kuće u šetnju, drugi se okliznuo o mokraću i pauzirao pet meseci zbog povrede članka.

Gatuzo je loše procenio udaljenost klupe od terena i zaradio šavove na ruci, Litmanen dobio šljivu ispod oka kada mu je limenka Koka-kole eksplodirala u ruci, Rio Ferdinand i Toni Adams istegli ligamente jer su predugo držali ispružene noge na stočiću za kafu, Gari Medel se otrovao pečurkama, a Daren Bent umalo nastradao dok je sekao luk u kuhinji.

Bizarno. Neverovatno. Ponekad na granici apsurda. Ili za Riplija.

Povreda je sastavni deo fudbala. Nikada ne donosi dobro. Mada...

"Mene je preporodila – tvrdi vezista Čukaričkog Petar Bojić – da nije bilo tog starta Nikole Milenkovića, nikada ne bih shvatio šta znači ozbiljno bavljenje sportom. Sada sam drugi čovek. Razmišljam mudrije i trezvenije. Zahvaljujući toj povredi i čitavom procesu oporavka, postao sam pravi profesionalac".

Bilo je jezivo u prvom trenutku. Klizeći, vrisak i scena koja ledi krv u žilama. Kao Martin Tejlor nad Eduardom.

"Iskreno, nisam se ni u prvi mah uplašio za nastavak karijere. Jeste bolelo, ali sam znao da ću se kad-tad vratiti na teren. Nisam tada ni imao predstavu koliko je ozbiljna povreda ukrštenih ligamenata. Tek u razgovoru sa profesorom Marijanijem shvatio sam da je moglo i gore da bude".

Ljudski je praštati. Samo je važno da nema namere. Štoper Partizana može mirno da spava:

"Ništa mu nisam zamerio, bilo je u žaru borbe. Izvinio se odmah posle utakmice. Zvao me i dan kasnije dok sam bio na magnetnoj rezonanci, kasnije se interesovao za rezultate nalaza i zaista se poneo korektno. Čuli smo se par puta i dok sam bio u Rimu, a sada se redovno srećemo na treningu kod Andre Milutinovića. Šalimo se, smejemo i ponekad vratimo film na taj duel. Verujte mi da ima i brutalnijih startova sa mnogo srećnijim epilogom. Jednostavno, dogodi se".

U nevoljama jača vrlina. Bojić se u Rimu uverio u moć kluba za koji nastupa.

"Sve su mi organizovali do perfekcije. Zauvek ću pamiti boravak u klinici Vila Stjuart i osoblje koje mi sa našlo pri ruci. Predsednik Obradović je uslišio sve moje želje. Najpre mi poslao devojku koja je sve vreme bila uz mene, kuvala, pravila mi društvo i pomogla da prebrodim najteže trenutke. Zatim je došao i fizioterapeut Srećko koji nije mogao da veruje da sam dva dana posle operacije već bio na nogama. I to nije sve. Najslađe je došlo na kraju..."

Šta? Oporavak? Povratak na teren?

"Ma kakvi. Nećete verovati. Kada me je predsednik pitao da li mi treba još nešto, odgovorio sam ’još samo da upoznam Totija’. U šali naravno. Posle par dana, dobio sam poziv od ljudi iz Rome da posetim njihov trening kamp u Trigoriji. Bio sam zbunjen. Da li je moguće. Obradović je nazvao Sabatinija i sve završio jednim telefonskim razgovorom. Ispratio sam trening i iskoristio priliku da se slikam sa svojim idolom. Frančesko je pojam odanosti. Retkost u modernom fudbalu koji se pretvorio u biznis. Istinska legenda".

Da. Poslednji primerak romantičnog fudbala koji izumire. Tu su i fotke sa Džekom, Strotmanom, Pjanićem. Svedoče o nezaboravnoj rimskoj avanturi Čukinog veziste:

"Žao mi je što nisam mogao da popričam sa Totijem. Ja ne znam italijanski, on još manje srpski. Bez obzira, pamtiću taj susret do kraja života. Obožavam njega i Ronaldinja".

Sada je spreman za novi početak. Pripreme na Kipru, pa nastavak prvenstva. Borba za mesto u timu. Lalatović je bio jasan uoči prvog treninga: ’Znam da ste siti, za razliku od vaših kolega iz drugih klubova. Ali meni trebaju gladni. Hoću da vam vidim u očima glad za uspehom’:

"Drago mi je što je to rekao. U pravu je. Možda Zvezda i Partizan bolje plaćaju igrače od Čukaričkog, ali kod nas je sve na vreme. Reč se poštuje i moramo to da cenimo. Gale nas tretira kao svoje sinove. Lalatović je jedan od tri najbolja trenera  zemlji. Sviđa mi se što forsira napadački fudbal, ali to može da bude mač sa dve oštrice. Jesenas smo primili mnogo golova, iako nismo igrali toliko ofanzivno. Zato moramo da budemo veoma oprezni".

Nemac Evald Linen je skoro priznao da je zahvaljujući teškoj povredi, upoznao Boga. Bojić je sreo Princa. Rimskog.

Samo oprezno u nastavku karijere. Da slučajno neki ’novi Milenković’ ne doleti s leđa. Tada mu ni Ronaldinjo ne bi ublažio muke.