Hag: Oslobađanje Šešelja – uvreda za žrtve

U podnesku povodom nedavnog Šešeljevog odgovora na žalbu tužilaštva, to tužilaštvo je od petočlanog žalbenog veća veća zatražilo da usvoji njegovu žalbu.

"Iz razloga koji su navedeni u žalbenom podnesku Tužilaštva, Žalbeno veće bi trebalo da usvoji žalbu i preinači netačnu oslobadajuću presudu", navelo je Haško tužilaštvo i dodalo da bi potvrđivanje "pogrešne oslobadajuće presude u ovom slučaju bila bi uvreda za žrtve zločina, te da bi mogla i da ugrozi integritet tribunala".

U svojoj ranije saopštenoj žalbi, tužilaštvo je ukazalo na propuste koje je, po njegovom stavu, učinila većina članova sudskog veća koje je izreklo Šešelju oslobađajuću presudu i predložilo Žalbenom veću da je i osudi.

Kao alternativu preinačenju oslobađajuće presude u osuđujuću, tužilaštvo je Žalbenom veću predložilo da naloži ponavljanje suđenja.

Lider SRS-a je u svom odgovoru na žalbu predložio je Žalbenom veću potvrdi prvosepenu presudu kojom je 31. marta prošle godine odlobođen svih optužbi za ratne zločine u Hrvatskoj i BiH tokom ratnih sukoba, kao i za proterivanje Hrvata iz Vojvodine.

U Šešeljevom odgovoru na žalbu, koji je napisan na 115 strana, ističe da bi svako dalje "postupanje u slučaju Šešelj predstavljalo silovanje pravde".

Takođe se navodi da je odgovor na žalbu tužiaštva, njegovo poslednje odbraćanje Haškom tribunalu, te da on ne želi da više na bilo koji način učestvuje u postupcima pred njim.

"Profesor Vojislav Šešelj se nikada neće više dobrovoljno vratiti u Haški tribunal, zato što je skoro 12 godina proveo u pritvoru i bio na raspoalganju Haškom tribunalu. Tužilaštvo nije dokazalo njegovu krivicu zato što je nema, što je Šešelj i dokazao", navodi se pored ostalog u žalbi.

Takođe je ukazano da Šešelj nema nameru da dolazi u Hag ni na eventulano izricanje žalbene presude.

Šešelj se tokom postupka pred Trubunalom branio sam, bez advokata ili "prijatelja suda".

Sudsko veće Haškog tribunala na čelu sa sudijom Žan Klodom Antoanetijem izreklo je 31. marta oslobađuću presudu lideru Srpske radikalne stranke po svih devet tačaka optužnice, koja ga tereti da je govorom mržnje podsticao i podržavao ratne zločine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini tokom ratnih sukoba i proterivanje Hrvata iz Vojvodine.

Većina članova veća (sudije Antoaneti i Mandiaje Niang) uz suprotno mišljenje sudije Flavije Latanci, zaključila je da Šešelj nije kriv ni po jednoj od devet tačaka optužnice.

Latancijeva je bila suprotnog mišljenja po osam tačaka optužnice, dok je po jednoj tački Šešelj oslobođen jednoglasno.

Tužilaštvo je inače pre izricanja presude, za njega tražilo kaznu od 28 godina.