Pojava kardiovaskularnih bolesti je u sve većem porastu u Srbiji, a ono što posebno zabrinjava je da sve više mladih ljudi pati od tih bolesti, saznali smo od stručnjaka na konferenciji za novinare na kojoj je promovisana nacionalna kampanja za prevenciju bolesti srca "Pazite na otkucaje".

U Srbiji svaka druga osoba ima povišen krvni pritisak, a više od polovine pacijenata u svetu koji imaju hipertenziju su mladi i sredovečni.

Takođe, više od polovine ovih pacijenata ima ubrzan rad srca, kao posledicu simpatičke hiperaktivnosti (povećane aktivnosti autonomnog nervnog sistema). Drugim rečima, znamo da je konstantno povišen krvni pritisak znak da nešto nije u redu sa srcem ali se zanemaruje brzina rada srca, koja je takođe faktor rizika.

Kada je reč o krvnom pritisku, ne bi trebalo da prelazi 140/90 kod mlađih osoba, 160 kod starijih, a kod osoba koje pate od dijabetes bi trebalo da bude i niži.

MERITE PRITISAK!

Prof. dr Goran Milašinović upozorava da je kontrola pulsa zanemarena, iako je faktor rizika.

"Ako neko konstantno ima puls viši od 80 otkucaja u minut, znamo da će ranije umreti. Nije znak za uzbunu ako vam je puls 100, a upravo ste izašli uz stepenice, ali jeste ako vam je broj srčanih otkucaja viši od toga u stanju mirovanja i tokom noći", objasnio je.

On je dodao da je povišen puls znak da je povećan i nivo adrenalina u organizmu, što nikako nije dobro za srce.

Naime, kada je organizam suočen sa stresnom situacijom, aktiviraju se regulatorni mehanizmi koji pojačavaju aktivnost simpatičkog nervnog sistema, što dovodi do lučenja veće količine adrenalina, porasta krvnog pritiska i ubrzanog pulsa.

"Usporavanje pulsa je veoma značajno da bi se smanjila učestalost kardiovaskularnih bolesti. Prilikom merenja krvnog pritiska, uvek trba meriti i puls", naglasila je pomoćnica direktora klinike za kardiologiju KCS prof. dr Branislava Ivanović.

Ovo treba da znate o holesterolu (VIDEO)

Pored količine adrenalina u organizmu, visine krvnog pritiska i brzine rada srca, na obolevanje od kardiovaskularnih bolesti utiču i ishrana, fizička (ne)aktivnost, izloženost stresu.

S obzirom na to da na ove faktore ne može baš u potpunosti da se utiče, stručnjaci su nam objasnili kako da ipak smanjimo rizik od obolevanja.

ŠETAJTE, POBEDITE STRES!

"Svakodnevno smo izloženi stresu na poslu, recimo, i to ne možemo da promenimo. Međutim, važno je da sprovodimo neke antistres aktivnosti, a najbolje opuštanje posle stresnog dana je 30 minuta šetnje. Izađite iz autobusa stanicu ranije, kada parkirate kola obiđite krug oko zgrade, to vam neće oduzeti mnogo vremena. Takođe, dobar način da se opustite je duboko disanje, praktikovanje joge", rekla je načelnica kardiološke službe KBC Zemun prof. dr Biljana Putniković.

Prof. dr Milašinović dodao je i da su materijalizam i rivalizam koji su danas prisutni u društvu takođe krivci za stres, koji se inače manifestuje lupanjem srca, nesanicom, napetošću mišića, seksualnom disfunkcijom.

"Zato je važno da uživate i opuštate se pomoću nekih nematerijalnih stvari. Dobro je, na primer, da se opustite uz čaj i knjigu".

Prof. dr Putniković naglasila je da je važno obratiti pažnju i na ishranu.

"Često mi pacijenti kažu: ‘Ali, ja ne solim mnogo’. Čak i da ne solimo mnogo, nismo ni svesni koliko soli unesemo kroz razne namirnice i napitke. Ako neko, na primer, popije dve čaše kisele vode, već je uneo dva grama soli, a maksimalna preporučena dnevna doza je šest grama".

OSTAVITE CIGARETE!


Iako svi znamo da cigarete ni na koji način ne mogu da budu dobre za zdravlje, dr Putniković je istakla da samo jedna cigareta mnogo povećava lučenje adrenalina, a kod osoba koje puše po desetak dnevno, adrenalin je povećan tokom celog dana.