Premijer Aleksandar Vučić izjavio je povodom obeležavanja 18 godina od NATO bombardovanja da je Srbija ostala nepokorena i danas, i da kliče slobodi, kao i da više nikada neće stradati na način kao što je stradala 1999. godine.
Vucic je, na obeležavanju 18 godina od pocetka NATO bombardovanja kod mosta u Grdelickoj klisuri, rekao da je na današnji dan pocela najbrutalnija agresija u istoriji ljudske civilizacije i užasan pohod najvece vojne alijanse svih vremena na malu, ali celim svojim postojanjem - veliku zemlju.
"Sacuvali smo ponos i dostojanstvo srpskog srca, jedna mala zemlja ostala je nepokorena i danas, jasnije nego ikada, klice lepoj slobodi i svojoj lepoj i najlepšoj Srbiji", porucio je Vucic.
Premijer je rekao da Srbija nece tražiti da bude deo alijanse koja je razarala našu zemlju i ubijala decu, niti ce biti deo neke druge alijanse.
"Nikada se više nece ponavljati agresije na našu zemlju, na koji necemo imati jasan snažan i pobednicki odgovor", porucio je premijer.
"Rodio se Uroš, a onda su grunule bombe"
Vucic je prethodno, zajedno sa porodicama stradalih u vozu koji je pogoden NATO projektilima u trenutku dok je prelazio most, položio venac i odao pocast svim žrtvama stradalim u NATO agresiji.
GRDELICKA KLISURA: Neosudeni NATO zlocin
Državna ceremonija povodom obeležavanja godišnjice Dana secanja na stradale u NATO agresiji održana je kod Železnickog mosta sa spomen-obeležjem u Grdelickoj klisuri, koji je pogoden 12. aprila 1999. godine, kada je preko njega prolazio voz pun putnika.
POGLEDAJTE FOTOGRAFIJE:
Obeležavanju 18 godina od pocetka NATO bombardovanja prisustvovali su brojni gradani, a od državnih zvanicnika, pored Vucica, bio je i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik koji su položili vence na spomen obeležje, a to su ucinile i porodice stradalih u vozu koji je pogoden NATO projektilima u trenutku dok je prelazio most.
Minutom cutanja odata je pocast stradalima u NATO agresiji.
Ovako su padale bombe na Beograd 1999. (FOTO)
Preživeli mašinovoda medunarodnog voza 393 Boban Kostic rekao je, obracajuci se prisutnima u Grdelickoj klisuri, da je u vreme bombardovanja svakodnevni posao postao dužnost prema državi i putnicima.
On je govorio o kobnom danu 12. aprila, kada su NATO bombe pogodile voz.
"Pre 18 godina mi nije bilo jasno šta smo mi za NATO pilote - voz pun putnika ili najveca meta njihovoj vojsci. Ni danas ne mogu da shvatim da su NATO piloti hladnokrvno uputili projektile na nas", rekao je Kostic.
Predsednik RS Milorad Dodik porucio je da se istorija ne sme zaboraviti, jer ko to cini dozvoljava da se ona ponovi i naglasio da se ne može zaboraviti da je neko odlucio da bombarduje voz sa civilima, da Srbiju 78 dana, da pobije toliko dece, uz cinicni naziv operacije "Milosrdni andeo".
Dodik se, u svom obracanju, izjasnio protiv pristupanja NATO-u, i najavio da srpski politicari nece podržati put BiH ka tom cilju.
"Kada moramo da saradujemo sa NATO-om uvek sam imao osecaj nelagodnosti. Necete nas podeliti na Drini. RS nece u NATO", porucio je on.
Zašto nikada necu zaboraviti NATO bombardovanje
Dodik je istakao da RS nece braniti NATO granicu na Drini, niti ce se Srbi u RS mobilisati za slanje u rat protiv Srbije.
Zajednickim obeležavanjima stradanja RS i Srbija vracaju secanja na zlocine, rekao je Dodik i zahvalio rukovodstvu Srbije i premijeru što je Srbiju vratio na kolosek regionalne jake i odlucujuce zemlje u regionalnom i ekonomskom smislu.
Pre 18 godina, 24. marta 1999, avioni NATO vojnog saveza poceli su operaciju bombardovanja Srbije, prvi put od nastanka Alijanse bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN, a u vazdušnim udarima, koji su trajali narednih 78 dana, život je izgubilo, prema zvanicnim podacima državnih organa, najmanje 2.500 ljudi.
Putnicki voz u Grdelickoj klisuri, u kojem su bili civili, napadnut je 12. aprila 1999. godine, drugog dana pravoslavnog Vaskrsa, a identifikovano je 15 poginulih civila, medu kojima je bilo i dece.
Osim u Grdelickoj klisuri, godišnjica pocetka bombardovanja bice obeležena i na drugim mestima u Srbiji.
Procenjena pricinjene štete u napadima na vojne, civilne i privredne objekte, takode varira, pa tako eksperti iz Grupe-17 tokom 2000. iznose podatak o šteti u visini od oko 30 milijardi dolara, dok u javnosti figurira iznos u visini od cak 100 milijardi dolara.
U bombardovanju je uništeno i ošteceno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga.
Ošteceno je i 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 decjih vrtica, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno. Uništena je trecina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije u Pancevu i Novom Sadu.
Tokom agresije izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona, a upotrebljena je i zabranjena municija sa osiromašenim uranijumom.
