Pompeo je dobio podršku, uprkos zabrinutosti nekih senatora da bi mogao da proširi nadzor ili dopustiti korišćenje nekih tehnika ispitivanja koje se smatraju mučenjem, prenosi Rojters.

Za Majka Pompea glasalo je 66 senatora, dok je protiv njegovog izbora bilo 32 od kojih su skoro svi iz redova demokrata.

Novi direktor CIA potom je položio zakletvu pred potpredsednikom SAD Majkom Pensom.

Novopostavljeni prvi čovek američke obaveštajne agencije bio je jedan od najglasnijih protivnika nuklearnog dogovora SAD-a sa Iranom i veliki ljubitelj Gvantanamo baze za mučenje osumnjičenih.

Poznat je i po kontroverznim izjavama o američkim muslimanima, kao i po stavu da bivši službenik Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) Edvard Snouden, koji se sada nalazi u Rusiji, treba da bude smrtno kažnjen za otkrivanje poverljivih dokumenata NSA o špijuniranju saveznika i nelegalnom nadtzoru nad građanima SAD.

Početkom prošle godine pozivao je na "fundamentalno unapređenje (upgrade) kapaciteta SAD za nadgledanje, uključujući i masivne kolekcije telefonskih meta-podataka, brojeva i vremenskih oznaka poziva.

Tražio je i uklanjanje "birokratskih i pravnih" prepreka špijuniranju građana, pisao je Rojters.

Majk Pompeo je, prema pisanju "Njujork tajmsa", povezan i sa bogatom braćom Kok, koji su finansirali kampanju republikanaca.

Za kongresmena je izabran 2010. godine tokom talasa ultrakonzervatiovnog pokreta republikanaca "Čajanka", a bio je član Komiteta za obaveštajne poslove američkog Kongresa gde je oštro kritikovao Hilari Klinton, demokratskog kandidata na prethodno održanim američkim predsedničkim izborima.

Pohađao je vojnu akademiju Vest Point, a završio je i čuvenu pravnu školu na Harvardu.