Lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj izjavio je pred Haškim tribunalom da Zvezdan Jovanović, koji je osuđen za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića, zaslužuje "slavu Gavrila Principa u srpskoj istoriji". Ta izjava nagnala je DS da upita Vojislava Koštunicu da li pakt sa radikalima znači oslobađanje Zvezdana Jovanovića.
Lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj izjavio je pred Haškim tribunalom da Zvezdan Jovanović, koji je osuđen za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića, zaslužuje "slavu Gavrila Principa u srpskoj istoriji". Ta izjava nagnala je DS da upita Vojislava Koštunicu da li pakt sa radikalima znači oslobađanje Zvezdana Jovanovića.
"Ja verujem da je Zvezdan Jovanović lažno optužen, a da nije - uživao bi slavu Gavrila Principa u srpskoj istoriji", rekao je Šešelj tokom unakrsnog ispitivanja svedoka optužbe Asima Alića. Prvostepeni sud u Beogradu osudio je Jovanovića na 40 godina zatvora zbog ubistva Đinđića.
Inače, predmet za ubistvo Đinđića nalazi se u Vrhovnom sudu od kraja prošle godine i sudija izvestilac ga još uvek proučava, rečeno je Beti u sudu. Portparolka Vrhovnog suda Vesna Dabić rekla je da je predmet krajem decembra 2007. godine prenet iz Specijalnog suda u Vrhovni.
Predmet sa žalbama potom je upućen tužilaštvu na odgovor i početkom februara ponovo je vraćen u Vrhovni sud. Sudija izvestilac od tada proučava predmet. Sama presuda napisana je na 446 stranice, a ceo predmet je, zbog obimnosti, iz Specijalnog suda u Vrhovni prevežen kombijem.
Premijer Srbije Zoran Đinđić ubijen je 12. marta 2003. godine.
Tribunal sudi Šešelju po optužnici za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991-93.
Šešelj je sugerisao da je svedok Alić lagao kada je tvrdio da je Zvezdan Jovanović bio jedan od četvorice srpskih paravojnika koje je, kao zamenik šefa policije u Zvorniku, ispitivao nakon što su uhapšeni početkom aprila 1992, dan pre napada srpskih snaga na grad.
Preostala trojica uhapšenih bili su, po svedoku, braća Vojin i Dušan Vučković - lideri paravojne formacije Žute ose, kasnije optuženi za teške zločine nad zvorničkim Muslimanima - i Milorad Ulemek Legija, tada pripadnik Srpske dobrovoljačke garde Željka Ražnatovića Arkana.
Pošto mu je Šešelj predočio izjavu Vojina Vučkovića zvanog Žuća da je četvrti uhapšeni bio izvesni Miroslav Bogdanović, a ne Jovanović, Alić je odgovorio da je kasnije, na osnovu izjava koje je prikupio, zaključio da je Jovanović bio jedan od uhapšenih, ali da "nije siguran kada je u pitanju prezime".
Šešelj je u sudnici pročitao izjavu Vučkovića - Žuće koji je potvrdio da je u trenutku hapšenja u Zvorniku s njim bio "Cema-Ulemek" i da je kod sebe imao iskaznicu Srpskog četničkog pokreta, ali da je njeno važenje isteklo 1991.
Negirajući Alićev iskaz da je kod njega pronašao i iskaznicu SRS, Vučković je tvrdio da nikada nije bio član te partije i da Šešelj "nije imao nikakvih dodirnih tačaka" sa Žutim osama, niti je ta jedinica "ikada pripadala SRS ili SČP".
Po Vučkoviću, drugu legitimaciju, koju je Alić kod njega našao, dao mu je Ražnatović i služila je "sipanju goriva na njegovoj pumpi u Beogradu". "Takve iskaznice se ne sećam", uzvratio je svedok Alić. On je kao netačne odbacio i Vučkovićeve tvrdnje da su uhapšeni bili maltretirani i prebijeni u zvorničkoj policijskoj stanici.
Demokratska stranka označila je kao sramnu izjavu Šešelja kojom Jovanovića proglašava herojem i zalaže se za njegovo oslobađanje i pitala Vojislava Koštunicu da li pakt sa DSS-SRS podrazumeva to oslobađanje.
"Anticivilizacijske izjave i stavovi Vojislava Šešelja dobro su poznati, ali je zabrinjavajuće da je nakon pakta Šeselj-Koštunica to politika koju će DSS i SRS zajednički sprovoditi ukoliko formiraju vladu na čelu sa Vojislavom Koštunicom", piše u saopštenju DS dostavljenom medijima.
DS je javno pitala premijera i lidera DSS Koštunicu "da li pakt Šešelj-Koštunica podrazumeva i puštanje na slobodu ubica premijera i svih osuđenih za organizovani kriminal, kao što je to Tomislav Nikolić već najavio".
"Pokazalo se da su naša upozorenja o postojanju pakta Šešelj-Koštunica bila tačna i da je Vojislav Koštunica spreman da vrati Srbiju u devedesete i prekine dalje evropske integracije Srbije zarad pukog očuvanja na vlasti", navedeno je u saopštenju DS.
(Beta/MONDO)
"Ja verujem da je Zvezdan Jovanović lažno optužen, a da nije - uživao bi slavu Gavrila Principa u srpskoj istoriji", rekao je Šešelj tokom unakrsnog ispitivanja svedoka optužbe Asima Alića. Prvostepeni sud u Beogradu osudio je Jovanovića na 40 godina zatvora zbog ubistva Đinđića.
Inače, predmet za ubistvo Đinđića nalazi se u Vrhovnom sudu od kraja prošle godine i sudija izvestilac ga još uvek proučava, rečeno je Beti u sudu. Portparolka Vrhovnog suda Vesna Dabić rekla je da je predmet krajem decembra 2007. godine prenet iz Specijalnog suda u Vrhovni.
Predmet sa žalbama potom je upućen tužilaštvu na odgovor i početkom februara ponovo je vraćen u Vrhovni sud. Sudija izvestilac od tada proučava predmet. Sama presuda napisana je na 446 stranice, a ceo predmet je, zbog obimnosti, iz Specijalnog suda u Vrhovni prevežen kombijem.
Premijer Srbije Zoran Đinđić ubijen je 12. marta 2003. godine.
Tribunal sudi Šešelju po optužnici za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991-93.
Šešelj je sugerisao da je svedok Alić lagao kada je tvrdio da je Zvezdan Jovanović bio jedan od četvorice srpskih paravojnika koje je, kao zamenik šefa policije u Zvorniku, ispitivao nakon što su uhapšeni početkom aprila 1992, dan pre napada srpskih snaga na grad.
Preostala trojica uhapšenih bili su, po svedoku, braća Vojin i Dušan Vučković - lideri paravojne formacije Žute ose, kasnije optuženi za teške zločine nad zvorničkim Muslimanima - i Milorad Ulemek Legija, tada pripadnik Srpske dobrovoljačke garde Željka Ražnatovića Arkana.
Pošto mu je Šešelj predočio izjavu Vojina Vučkovića zvanog Žuća da je četvrti uhapšeni bio izvesni Miroslav Bogdanović, a ne Jovanović, Alić je odgovorio da je kasnije, na osnovu izjava koje je prikupio, zaključio da je Jovanović bio jedan od uhapšenih, ali da "nije siguran kada je u pitanju prezime".
Šešelj je u sudnici pročitao izjavu Vučkovića - Žuće koji je potvrdio da je u trenutku hapšenja u Zvorniku s njim bio "Cema-Ulemek" i da je kod sebe imao iskaznicu Srpskog četničkog pokreta, ali da je njeno važenje isteklo 1991.
Negirajući Alićev iskaz da je kod njega pronašao i iskaznicu SRS, Vučković je tvrdio da nikada nije bio član te partije i da Šešelj "nije imao nikakvih dodirnih tačaka" sa Žutim osama, niti je ta jedinica "ikada pripadala SRS ili SČP".
Po Vučkoviću, drugu legitimaciju, koju je Alić kod njega našao, dao mu je Ražnatović i služila je "sipanju goriva na njegovoj pumpi u Beogradu". "Takve iskaznice se ne sećam", uzvratio je svedok Alić. On je kao netačne odbacio i Vučkovićeve tvrdnje da su uhapšeni bili maltretirani i prebijeni u zvorničkoj policijskoj stanici.
Demokratska stranka označila je kao sramnu izjavu Šešelja kojom Jovanovića proglašava herojem i zalaže se za njegovo oslobađanje i pitala Vojislava Koštunicu da li pakt sa DSS-SRS podrazumeva to oslobađanje.
"Anticivilizacijske izjave i stavovi Vojislava Šešelja dobro su poznati, ali je zabrinjavajuće da je nakon pakta Šeselj-Koštunica to politika koju će DSS i SRS zajednički sprovoditi ukoliko formiraju vladu na čelu sa Vojislavom Koštunicom", piše u saopštenju DS dostavljenom medijima.
DS je javno pitala premijera i lidera DSS Koštunicu "da li pakt Šešelj-Koštunica podrazumeva i puštanje na slobodu ubica premijera i svih osuđenih za organizovani kriminal, kao što je to Tomislav Nikolić već najavio".
"Pokazalo se da su naša upozorenja o postojanju pakta Šešelj-Koštunica bila tačna i da je Vojislav Koštunica spreman da vrati Srbiju u devedesete i prekine dalje evropske integracije Srbije zarad pukog očuvanja na vlasti", navedeno je u saopštenju DS.
(Beta/MONDO)
