Saznajte kako će izgledati nova sanitarna deponija u Vinči, po kom principu će raditi i koliko će trajati saniranje postojeće deponije na koju je bačeno sve đubre Beograda u poslednjih 40 godina!
Na jedinu beogradsku deponiju u Vinči svakog dana slije se oko 1.500 tona smeća. Na površini od 70 hektara nalazi se nemerljiva količina otpada koja na pojedinim mestima ide u dubinu i od 80 metara. Nedavno je grad konačno najavio rešenje svog najvećeg ekološkog problema.
Priča o deponiji u Vinči, velikom đubrištu Beograda, ovog leta je eskalirala kada je na njoj izbio požar koji je danima predstavljao opasnost po grad. Zvonilo je na uzbunu, a požar je, uz velike napore saniran. Pre nekoliko nedelja konačno je najavljeno rešenje višedecenijskog problema pošto je potpisan ugovor o javno-privatnom partnerstvu grada sa stranim konzorcijumom na čelu sa kompanijom iz Francuske, a njime se predviđa i izgradnja postrojenja za preradu otpada. Prema najavama gradskih čelnika, za godinu dana počeće konkretan rad na izgradnji postrojenja, što je suštinski preduslov da postanemo "deo civilizacije" i da smeće iz svojih domova više ne samo ne bacamo gde stignemo, već da od njega počnemo da pravimo i pare.
U pitanju je velika investicija, vredna oko 300 miliona evra, a ugovor je na 25 godina. "Partneri će potpuno sanirati deponiju Vinča, najcrnju ekološku tačku u Evropi",rekao je posle potpisivanja ugovora gradonačelnik Beograda Siniša Mali.
Kakva je situacija danas na toj deponiji i šta će konkretno biti urađeno razgovarali smo sa direktorom Graske čistoće Miroslavom Bogdanovićem.
SMEĆE IZ 1977. GODINE
Za početak je bitno da znate da se sav otpad koji Beograđani izbace na tu deponiju sliva od davne 1977. kada je otvorena.
"U to vreme postojala je i deponija u Batajnici ali je u međuvremenu ona zatvorena i Vinča je ostala jedna jedina za ceo grad. Formirana je po tadašnjim standardima i nije napredovala kako su se standardi menjali...Kako se grad širio povećavala se i količina mešanog otpada. Poslednjih par godina imamo ustaljenu količinu od 1.500 tona dnevno različitog materijala, a on nekad ide i do 1.800 tona", kaže Bogdanović.
Deponija se nalazi na više desetina hektara, a otpad je dubine čak i 80 metara na nekim lokacijama. "Stvorilo se veštačko brdo, a nema podloge koja je osnova sanitarne deponije. Iako se nalazi na glinovitoj podlozi, koja ne propušta kao kad je zemljište porozno, na njoj ipak nema prerade ocednih voda što je obavezna stavka", upozorava direktor.
Tokom godina stvarani su metanski čepovi koji su jako opasni.
"To je svakog dana jedna vrsta ekološke bombe koja je podložna samozapaljenju, što se i dogodilo pre nekoliko meseci kada je nekoliko destina hektara gorelo i jedva smo se izborili sa tim", kaže Bogdanović.
"BOMBA" U VINČI: I Vojska se angažuje na gašenju
On smatra da su upravo požari najveći rizik koji po životnu sredinu nosi ova deponija. "Požar može da predstavlja jedan od razloga da se utiče na okolinu i atmosferu zbog matarijala koji nisu selektirani pa se nalaze na samoj deponiji".
Iako je, kada je bio požar, merenjima utvrđeno da ipak nisu pređene dozvoljene granice zagađujućih materija, ipak može da postoji šansa da dođe do zagađenja s obzirom na to da otpad nije selektiran, a i sam požar i nus produkti požara oštećuju atmosferu, kaže direktor.
"Na deponiji se može naći različitih materijala, od plastike, različitih metala, elektronskog otpada, potpuno nepoznatog i različitog sastava i to može da bude potencijalni rizik, a i metan se sam po sebi stvara u nekim prostorima koji nastaju neadekvatnim slaganjem opasnog materijala ili raspadanjem otpadnog materijala toko godina".
"Metanski gas kao lakši od vazduha nađe putanju i ode u atmosferu, bilo kakva iskra može da izvrši zapaljenje, to je ono što je rizično", naglašava direktor.
Dogodila se i situacija u kojoj je bila ugrožena neposredna okolina deponije...
"Problem je nastao kada su bile poplave 2014. godine, na deponiji se pojavilo klizište koje je izazvalo erozije, a one su prouzrokovale pojavu ocednih voda na nekim mestima. Naše sisteme obezbeđenja na deponiji Vinča klizište je bilo prekrilo i velika količina te vode počela je da curi na sve strane. Međutim, stvarno nemamo saznanja da se išta desilo od tih ocednih voda a da to bude opasno po okolinu ili po zdravlje", rekao je Bogdanović.
Sreća je, kaže što je sama po sebi podloga ispod deponije glinovita, pa ocedne vode ne zagađuju dalje podzemne vodotokove, što bi se dogodilo da je zemljište porozno.
"Ipak, nije to isto kao kad bi postojalo postrojenje za preradu vode, što je daleko bolja varijanta. Tada se sva količina vode koja iscuri preradi, može da se vrati i koristi na drugi način, a opasne materije se, ako postoje, tretiraju iz te vode", priča direktor.
Ne zna, kako dodaje, ni koliko je tačno smeća na deponiji jer je konfiguracija zemljišta različita na različitim mestima tako da nema merljive osnove - "da je toliko dana po 1.500 tona", jer se mora uzeti u obzir raspadanje, sleganje, ali i požar koji je doveo do toga da se u "dubinskom gorenju slaže deponija i ta količina smanji".
"Sigurno je da je nekih 70 hektara puno smeća dubine od jednog do više od 80 metara", ističe on.
Utešno je da opasan otpad, industrijski ili medicinski na primer ne dolaze na deponiju u Vinči, jer za njih važi poseban tretman.
Ipak, na deponiji se nađe i ovakva vrsta otpada iz lične upotrebe građana - na primer lekovi isteklog roka ili baterije.
"Gradska čistoća nije imala sortirnu liniju na deponiji koja bi izvukla taj otpad, a za taj medicinski otpad pitanje je i da li bi mogli da izvučemo iz ostalog otpada, ako su u pitanju izuzetno sitni elementi, kao na primer lekovi", kaže direktor.
ŠTA ĆE BITI URAĐENO?
Prvo pitanje koje se nameće je kako će biti sanirana postojeća deponija. Pitamo direktora Bogdanovića da li će se i kako otpad podići i ukloniti sa tolike površine...
"Neće se dizati postojeći otpad, to su tone i tone i prosto je nemoguće. Sanacija je stvar koja će trajati godinama i zahteva specijalno tretiranje", objašnjava Bogdanović.
"Staro smeće na deponiji trenutno će biti na toj lokaciji ali će se tretirati da bi se izvršila sanacija. Ne mogu tačno da kažem koliko će to trajati, ali svakako više godina... jer počelo je da se formira od 1977. godine i to ne može da se reši za godinu dana".
Lakše će, kaže biti sa novom količinom otpada, kada se radovi okončaju. To "novo smeće" onda može da se tretira na bilo koji način. Novi prostor će biti opremljen po svim standardima, otpad će se selektirati, a ono što može ponovo će biti vraćeno u proizvodnju. Ono što ima toplotnu vrednost, goreće u spalionici, a količina otpada koja uopšte ne može da se iskoristi će se taložiti i iz nje će se izvlačiti deponijski gas.
Biće, kaže, mesta i za staru i novu deponiju, pošto se pogon deponije nalazi na više desetina hektara, a samo sadašnje smetliše je unutar njega.
"Tako da ima prostora na kom će se otvoriti nova deponija i formirati bilo koje postrojenje",objašnjava Bogdanović.
Pitamo ga i za usvojeno rešenje - da se u Vinči gradi spalionica, što deo ekologa osuđuje jer smatra da i ona zagađuje životnu sredinu.
"Iz te struke sam i ja lično nemam ništa protiv spalionica", izričit je direktor "Čistoće". Kaže da se i lično uverio u Beču da nikakvog rizika od spalionica nema, pošto je u tom gradu jedna od četiri spalionice u samom centru grada i izgleda kao hotel.
Bečlije imaju još tri spalionice za komunalni, industrijski i opasan otpad, a sve rade po plazma tehnologiji koja koristi veoma visoke temperature kojima se spale i sve opasne supstance.
"U svakom slučaju, u Beču se 15 - 25 odsto toplotne energije za grejanje bukvalno izvlači odatle i to je resurs koji ne treba zanemarivati. A ne verujem da su u Beču dozvolili rad spalionica ako one ugrožavaju zdravlje ljudi jer znamo da imaju visoke ekološke kriterijume i da su verovatno prvi u Evropi krenuli sa ekološkim procesima", ocenjuje Bogdanović.
Kod nas, kako navodi, neće biti primenjena plazma tehnologija. "Biće postrojenje ne sa tolikim temperaturama, ali zapremina otpada biće drastično smanjena. Pored toga, u njemu neće biti tretiran opasni industijski otpad, pošto kod nas postoje operateri koji ga obrađuju po zakonu".
Kada sve bude gotovo iz deponije u Vinči dobijaće se i toplotna i električna energija.
Bogdanović očekuje uskoro i realizaciju projekta. "Precizni delovi ugovora sa početkom i završetkom radova nisu mu poznati, ali misli da je cilj i grada i učesnika u privatno-javnom partnerstvu da sve počne što pre, tako da očekujem vrlo brzo. Za godinu dana, vrlo verovatno, će se praviti prva postrojenja", kaže Bogdanović.
KAKO PROMENITI SVEST LJUDI?
Deponija je samo krajnje odredište na koje svo naše smeće dolazi. Problem sakupljanja i selektovanja otpada na mestu nastanka - u našim kućama na primer, veliki je deo problema. Kako Beograđane sada navići da odvajaju i sortiraju smeće, da odvoje papir, staklo, metal, plastiku...
Situacija izgleda nije toliko mračna kao što se na prvi pogled čini.
U Gradskoj čistoći pokrenuli su pilot projekte u pojedinim opštinama i prijatno su bili iznenađeni: "Beograđani vole da recikliraju!", sa ponosom kaže Miroslav Bogdanović.
"Počeli smo pre tri godine da postavljamo reciklažna ostrva sa tri kontejnera za plastiku, metal i papir, a potom smo ih proširili sudom za staklo i staru odeću. Jedan deo podzemnih kontejnera pretvorili smo u reciklažne", objašnjava Bogdanović.
Glavni razlog za to bila je činjenica da u Beogradu i Srbiji postoji veliki broj ilegalnih reciklera koji "dodatno otežavaju posao" jer količinu koja se nađe na reciklažnom ostrvu nasilno otvaraju i kupe sve što se u njemu nalazi.
Kako, aman?!Evo šta sve bacamo u kanalizaciju FOTO
"Taj otpad ima svoju cenu na tržištu i oni ga preprodaju. Teško ih je kontrolisati, verovatno niko ne zna koji je broj ljudi koji preturaju po kontejnerima, uzimaju sortirani otpad iz njih i preprodaju dalje. Pored toga, prave haos oko kontejnera ostavljajući prljavštinu i praveći divlju deponiju. I zato smo i probali smo sa podzemnim kontejnerima i rešili problem", iskiče direktor Bogdanović.
"I videli smo da sugrađani u gradu Beogradu rado recikliraju, a nismo se nadali tome...Kada smo postavili prvi podzemni kontejner za reciklažu videli smo da je onaj za papir sutradan bio pun", navodi on i dodaje da će ipak morati da se reši još problema ako želimo da primarna selekcija zaživi od početka do kraja.
"Postoji veliki broj kanti od 240 litara podeljenih individualnim domaćinstvima, počeli smo da delimo i plave kante za reciklažni materijal, a krenuli smo od Velikog sela. Odavno imamo i akciju eko kese za reciklažu, koja je dobra za stambene jedinice u zgradama, a počeli smo je na Vračaru", nabraja Bogdanović, ali kaže da sve to još nije dovoljno.
"Verovatno nećemo uspeti za godinu dana da zaokružimo proces reciklaže, ali jedino nam preostaje da idemo u tom pravcu. Ooptimista jesam, ali mora mnogo da se radi...Primarna selekcija otpada 'ne boli uopšte', za nju je potrebna samo dobra volja. Kada ona postane pravilo i većina počne da učestvuje u tome i pojedinci koji ruže grad će nestati", zaključuje naš sagovornik.
A kakva je ekološka slika u celoj Srbiji što se tiče ovog problema? Ne baš ružičasta. Podsetite se i te priče:
