Konstitutivna sednica Radne grupe za projekat izgradnje beogradskog metroa, na kojoj su definisani ciljevi rada i razmatrani planski i pravni okvir za taj projekat, održana je danas u Beogradu.
Sednici su prisustvovali ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović, ministar finansija Siniša Mali i pomoćnik gradonačelnika glavnog grada Andreja Mladenović.
Kako se navodi u saopštenju, ministarka Mihajlović je rekla da je izgradnja beogradskog metroa važna ne samo za grad već i za celu zemlju i da je radna grupa tu da pruži podršku praćenju izgradnje metroa, odredi i prati dinamiku realizacije.
Kakav Beograd želimo? (ANKETA)
Na konstitutivnoj sednici dogovoreno je i da se na sledećem sastanku, koji će se održati naredne nedelje, predstavi studija opravdanosti sa generalnim projektom koju je izradila francuska kompanija Ežis.
Ministarka Mihajlović potpisala je sa kineskom kompanijom Pauer Čajna, Memorandum o saradnji u vezi sa realizacijom projekta Beogradski metro, u okviru Drugog samita "Pojas i put" koji je održan u aprilu ove godine u Kini.
Beograd 2030: Metro, dva tunela, dva mosta...
Konstitutivnoj sednici radne grupe prisustvovali su i drugi predstavnici gradske uprave, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Infrastruktura železnice Srbije, u svojstvu članova Radne grupe.
Krajem decembra prošle godine, odlukom gradske skupštine, osnovano je preduzeće za izgradnju metroa, a zamenik gradonačelnika Goran Vesić tada je izjavio da će ukupna vrednost radova iznositi 3,6 milijardi evra, od čega će prva faza koštati 1,3 milijarde evra.
"Planirane su dve linije metroa: prva od Žarkova i Železnika do Mirijeva, ali u prvoj fazi samo do Karaburme. Druga linija planirana je od Ustaničke do Zemuna, s tim da će jedan krak te linije ići prema Ulici Jurija Gagarina. Prva linija će biti duga 22 kilometra, u prvoj fazi će dužina iznositi 17 kilometara, dok će druga biti duga oko 20 kilometara", rekao je Vesić 26. decembra 2018. godine.
svojoj dugoj istoriji planiranja ali ne i građenja metroa (od tridesetih godina prošlog veka) Beograd je sedamdesetih imao ozbiljan i plan i Sektor za metro i podzemne radove, koji je vodio arhitekta Branislav Jovin od 1973, do zatvaranja 1982 godine.
Studiju tehničko-ekonomske podobnosti brzog javnog gradskog saobraćaja u Beogradu, koju je Skupština grada Beograda usvojila 21. aprila 1977. godine radilo je više od stotinu tadašnjih vodećih inženjera. Predviđeno je bilo pet samostalnih linija metroa i četiri linije nezavisnog regionalnog metroa, sa prvom fazom od dve linije na trasama Stari Merkator — Vukov spomenik i Dorćol — Autokomanda.
Taj projekat je Generalnim urbanističkim planom Beograda do 2021. godine (usvojenom 2003) napušten u korist lakog šinskog sistema nazvanog "Beogradski laki metro", što je, ispostavilo se, eufemizam za malo pojačanu verziju tramvaja.
