RODIO SE NA TERITORIJI DANAŠNJEG BEOGRADA I SLUČAJNO POSTAO RIMSKI CAR: Bio je običan vojnik, a zabunom je seo na tron!

Činjenica da je Srbija nekada bila "zemlja rimskih careva" i da je na njenoj teritoriji rođeno čak 18 vladara ovog moćnog carstva, često se pominje. Međutim, priča o imperatoru rođenom na prostorima današnjeg Beograda, manje je poznata.

Iako se o Jovinaju ne zna mnogo iz njegovog života pre stupanja na presto, pouzdano se zna da je rođen oko 330. godine u tadašnjem Singidunumu i da mu je otac bio Varonijan, običan seljak sa ovih prostora koji je uspeo da se uspne u redovima rimske vojske i stigne do mesta zapovednika legije.

Očev uspon je najverovatnije pomogao i vojničku karijeru sina, za koga se zna da je pred kraj života Konstancija II bio u carevoj pratnji.
Jovijan je postao zapovednik garde za vreme Konstancijevog naslednika, Julijana i pratio je novog rimskog cara u pohodu na Persiju u leto 363. godine. Međutim, novi imperator je tu teško ranjen i ubrzo je umro, a vojska je ostala na neprijateljskoj teritoriji, okružena Persijancima, bez hrane i niskog morala.

Nije bilo neobično da u takvim uslovima vojni zapovednici među sobom izaberu novog cara, ali ovog puta komandanti nikako nisu mogli da se slože oko jednog imena. I dok je trajala rasprava, beleže ondašnji istoričari, nekolicina vojnika počela je da uzvikuje za novog cara Jovijana koga su i odenuli u purpurni plašt, simbol rimskih careva. Njihov povik prihvatio je i ostatak vojske iako se danas smatra da je dobar deo vojnika mislio da zapravo viče oporavljenom caru Julijanu, a ne novom Jovijanu.

Sličnost imena, ali i popularnost koju je njegov otac imao među običnim vojnicima tako su beogradskog vojnika doveli na presto rimskog carstva.

Jovijan nije imao vremena da uživa u novostečenom položaju. Tek što je postao car, Persijanci su napali rimsku vojsku. Jovijan nije imao izbora nego da naredi povlačenje. I tako je počela igra “mačke i miša” koja je trajala nedeljama – Rimljani su pobeđivali u svakoj otvorenoj borbi, ali su sve vreme bili bez zaliha i Persijanci su ih stalno gonili.

Uvidevši ovo, persijski vladar Šapur II je Jovijanu ponudio mirovni sporazum koji je bio veoma nepovoljan po Rim i koji je podrazumevao prepuštanje Persiji pet provincija na levoj obali Tigra, kao i dva važna pogranična grada – Nisibisa i Sinagre. Pored toga, Rim je morao da napusti savez sa jermenskim kraljem Aršakom i ne meša se u buduće sukobe Jermenije i Persije.

Žureći da se što pre vrati u prestonicu i osigura svoju vlast, Jovijan je pristao i sporazum je sklopljen na 30 godina.

Ovo je izazvalo veliki bes javnosti i vojnika koji su do kraja povlačenja pretrpeli velike gubitke, pa je čitav poduhvat proglašen rimskom katastrofom. Zato ni Jovijanovi pokušaji da uspostavi svoju vlast nisu urodili velikim plodom i on nikada nije imao kontrolu nad celim carstvom.

Jovijan je u Ankiri 1. januara 364. svog jednogodišnjeg sina – Varonijana Mlađeg, proglasio za naslednika, ali njegova vladavina nije bila duga. Već prve noći po dolasku u Dadastan, grad na granici Galatije i Bitinije, Jovijan je pronađen mrtav u svom krevetu.

O uzroku smrti i danas se raspravlja. Pretpostavljalo se da se ugušio od isparenjima iz sveže okrečenih zidova ili dimom od lošeg uglja koji je ložen u peći carske odaje. Verovatnije je da je bio otrovan. Bio je 17. februar 364. – 236 dan vladavine Jovijana iz Beograda.

(MONDO/Istorijski zabavnik)