Jedna od najstarijih zgrada u Beogradu - Glavna železnička stanica postaje Istorijski muzej.
Jedna od najstarijih zgrada prestonice, monumentalno zdanje, reprezentativni primer razvoja Srbije s kraja 19. veka i simbol Beograda, sada će dobiti potpuno drugu namenu. Kao glavna železnička otvorena je davnog 20. avgusta 1884. godine uz sve dvorske počasti.
Tada su prvi putnici bili kralj Milan, kraljica Natalija i prestolonaslednik Aleksandar Obrenović. Svečanom otvaranju prisustvovalo je preko 200 državnih zvaničnika i više hiljada građana.
Iako je svi vezuju za Železnicu, ovo velelepno zdanje postaje muzej. Uskoro će majstori ući u zgradu na Savskom trgu, da bi se obnovila za Istorijski muzej Srbije, najverovatnije u martu 2023. godine.
Mada je ranije najavljen početak rekonstrukcije u ovom mesecu, komplikovana procedura i papirologija su je odložili.
"Očekujemo da će projektna dokumentacija biti završena krajem novembra, a onda bi trebalo da bude raspisana javna nabavka za izvođača", kaže Dušica Bojić, direktorka Istorijskog muzeja Srbije.
"Kompanija 'Mašinoprojekt' radi tehničku dokumentaciju, za koju treba da dobije sve dozvole. Rekonstrukcija kasni zbog procedura, a tek krajem marta smo Zaključkom Vlade dobili celu zgradu. Morali smo da krenemo iz početka, ali dobro je to što će muzej imati više prostora", dodala je.
Zgrada Glavne železničke stanice prostire se na 4.100 kvadrata, a ukupna vrednost investicije procenjena je između 13,5 i 15 miliona evra. Kada obnova bude završena, Istorijski muzej Srbije osnovan pre 59 godina i raštrkan na tri lokacije, skućiće se na jednom mestu.
Zgrada sagrađena prema idejnom rešenju bečkog arhitekte Vilhelma fon Flatiha, koje je razradio Dragiša Milutinović, naći će se izložbeni prostor, galerija, radionice, depo, biblioteka, muzička sala, biletarnica...
Posebna pažnja će, kako je najavljeno, biti posvećena srpskom srednjem veku. Replike za buduću postavku, krune, odežde, oružja i drugi predmeti već su u izradi. Deo stalne postavke biće i Kosovski boj, kao i originalni pečat kneza Strojimira iz druge polovine devetog veka iz porodice Vlastimirović, koja je tada vladala.
(MONDO/Novosti)
