Pravilnikom o kesama predviđaju se tehnički uslovi koje treba da zadovolji kesa, da bi mogla da se nađe na tržištu u Srbiji kojom bi se izbegle zabune oko toga da li su razgradive, od čega su napravljene i šta mora pisati na deklaraciji.
Stevanović iz PKS-a istakao je za Mondo da su predloženi tehnički uslovi, koji su u saglasnosti i sa praksom i zakonodavstvom Evropske unije, tako i regulativom u Srbiji.
"Srbija ne zaostaje za evropskom praksom", ocenio je Stevanović i dodao da EU ide kao tome da zabrani oksorazgradive kese.
On je ocenio i da one verovatno neće biti zabranjene u Srbiji, dok se ne zabrane pre toga u EU.
Nacrt pravilnika o kesama uvodi po prvi put na domaće tržište kompostabilne kese od biopolimera, jer bi time mogla da se sprovede odluka beogradskih vlasti o zabrani upotrebe plastičnih kesa.
Definisane su polietilenske, kompostabilne i kese sa aditivom za oksidacionu razgradnju i biorazgradnju.
Pravilnikom o kesama takođe su definisane i kategorije kesa do 15 mikrona, od 15 do 50 mikrona i kese preko 50 mikrona.
U praksi kese do 15 mikrona su kese koje se koriste za rinfuz i voće, kese od 15 do 50 mikrona su one koje se do sada naplaćuju (trenutno zabranjene kese u Beogradu) i kese za višekratnu upotrebu.
Sama upotreba plastičnih kesa u Srbiji jeste opala, pa tako Stevanović navodi da je od početka naplate plastičnih kesa njihova upotreba u velikim trgovinskim lancima opala za 70 odsto, a da je oko 39,7 odsto opalo ukupno u zemlji.
Govoreći o Pravilniku, Stevanović je istakao da do 30. juna ili do usvajanja tog pravilnika komunalni inspektori neće kažnjavati prodavce, već će imati samo savetodavnu ulogu do tada.
On je kazao da su prilikom izrade Pravilnika konsultovani proizvođači kesa, udruženja potrošača, trgovinski lanci, recikleri i nauka.
A da li će i kako građani u praksi moći da prepoznaju biorazgradive kese? Stevanović smatra da će građani to teško prepoznati, ali dodaje da svaki uvoznik i proizvođač mora da ima deklaraciju koja mora da se poklapa sa onim od čega je kesa.
Bio-otpad? Hoćemo li uskoro početi da ga prerađujemo?
Srbija trenutno nema centar za kompostiranje, odnosno centar za preradu bio-otpada. Ali uskoro bi u Gornjem Milanovcu mogao biti pokrenut pilot projekat za izgradnju centra za kompostiranje.
Kompostiranje predstavlja proces razgradnje organskih materija, pri kojima različite grupe mikroorganizma razlažu i pretvaraju masu u materiju sličnu humusu, odnosno kompost.
"Suština je da da biootpad ne ide na deponije, već da se prerađuje I dobije nova vrednost - kompost", rekao je Stevanović.
U Srbiji oko 40 odsto otpada na deponijama je bio-otpad.
On je kazao da je Beogradu ostavljena mogućnost da zabrani plastične kese, ali da ostale lokalne samouprave nemaju osnova za zabranu tog prozivoda, jer ne podležu pod isti zakon.
"Kesa je ambalaža i ona posle upotrebe postaje ambalažni otpad", rekao je Stevanović.