Sve isporuke, od tih centara do naručioca bi trebalo da se obavljaju lakim teretnim vozilima. Po njima, troškovi ulaganja za sprovođenje ove mere su oko 500.000 evra.
Kako se navodi u akcionom planu, prosečna brzina automobila na primarnim putevima je 27,2 kilometra na sat, sa negativnim trendom u poslednjih 10 godina. Trenutni rast broja privatnih vozila, ali i stanovištva, napraviće dodatni pritisak na kretanje unutar grada. Bez glavnih investicija u infrastrukturu, zagušenja će se nastaviti. Zbog toga je Sekretarijat dao sednjeročne ciljeve u razvoju saobraćaja i javnog prevoza.
Prvi je skraćenje vremena putovanja od kuće do posla ili škole, da bude manje od 30 minuta. Drugi je povećanje udela kretanja u centru putem ekološke mobilnosti - da se udeo pešačenja uveća za 20 odsto, bicikliranje za 80 odsto i 100 odsto za "čist" javni prevoz u centru, dok je treća stavka da procenat e-autobusa u celom gradu iznosi 40 odsto, taksi vozila 80 odsto, kao i da vozila u vlasništvu grada budu 100 odsto električna.
Cilj je da se smanji broj teških i srednjih teretnih vozila koji ulaze u urbano područje grada u jutarnjem špicu za 40 odsto do 2026. Drugi cilj je smanjenje dnevnog kretanja vozila koordinacijom odvoza smeća.
"Posedovanje depoa (konsolidacionih centara) na pravim mestima poput obilaznice i Unutrašnjeg magistralnog prstena, teretnjaci neće moći da uđu u grad. Sve isporuke bi trebalo da se, odatle, obavljaju lakim teretnim vozilima", navodi se u ovom dokumentu.
Ulaganje u planove koji odvraćaju sugrađane od korišćenja privatnih vozila u centru i koji promovišu upotrebu javnog prevoza su od ključne važnosti za kontrolu saobraćaja i pitanje kvaliteta vazduha.
(MONDO/Novosti)