Ako je hrabrost volja da i pored straha grabite ka snovima, onda u Srbiji postoji mnogo hrabrih ljudi koji ne prihvataju okove stereotipa i bez straha grabe da osvoje ličnu slobodu. A, kako to izgleda na delu pokazuju zaposleni u kafićima u Beogradu, Subotici, Novom Pazaru...gde rade nepravedno marginalizovane grupe mladih, kojima su ljudi velikog srca omogućili da pokažu koliko vrede i koliko mogu...a mogu mnogo - da rade, druže se, usavršavaju, krče put ka svojoj sreći...
Kafić Zvuci srca
Jedno od takvih mesta našli smo u samom srcu Čubure, na Vračaru, u kafiću "Zvuci srca", gde rade osobe sa smetnjama u razvoju, kao i radionica i prodavnica, gde se prodaju majice, šolje ili cegere sa maštovitim natpisima i crtežima koje izrađuju. Šansu da se uklope u društvo pružili su im ljudi iz organizacije Dečje srce, defektolozi, pedagozi, psiholozi, socijalni radnici..., i udruženim snagama krenuli u najtežu borbu - protiv predrasuda.
Niko od njih nema samo jedno zaduženje, već se raspoređuju prema interesovanjima. Mogu da budu šankeri, konobari, da rade u kuhinji, radionici koja je u sklopu kafića, gde prave šolje, magnete, oslikavaju kecelje, odeću, cegere…jedino je bitno da se oni lepo osećaju, a onda tu nastaje magija.
Kroz objekat nas je provela Ivana Rojević, radni instruktor i defektolog po struci, koja sa suprugom Goranom koordiniše projektom. Tu je i da posluša priče, našali se sa njima, posavetuje, ali, kaže, i nauči nešto novo od njih.
Kaže da bi volela da kafići, poput ovih, otvore i u manjim mestima, jer svi zaslužuju šansu da budu srećni i slobodni.
"Naš cilj je da ni jedan čovek ne ostane usamljen i sam, a aktivnim uključivanjem i promocijom radnih kompetencija i mogućnosti mladih sa smetnjama u razvoju, direktno utičemo na povećanje njihove vidljivosti i uključenosti u zajednicu u kojoj žive", poručuju na sajtu udruženja, a praksa potvrđuje - tamo gde i medicina kaže da je "napredak nemoguć", druženje i radno angažovanje u ovoj kafe-radionici pokazalo je da se čuda ipak dešavaju, kada su ljubav i upornost prisutni.
Kafe bar 16 - šansa za one kojima drugi okrenu leđa
Nadomak centra grada, u Cetinjskoj ulici, nalazi se Kafe bar 16 koji zapošljava nekadašnje korisnike Svratišta. Popularna "Šesnaestica" pruža deci i mladima između 16 i 19 godina obuku i praksu za konobare i barmene i šansu napuste grupu korisnika socijalne pomoći.
Stidljivo, ali ljubazno "Izvolite" od devojčice za šankom dobila je i novinarka MONDA, kada ih je posetila, ali je u ovom toplom objektu dobila sat vremena neverovatne pozitivne energije, uz najlepšu kafu u gradu. Osim nje, u tom trenutku na obuci je bila jojš jedna devojka, a kako smo saznali, ona je tu neko vreme i "već se navikla na rad". Na pitanje da li joj nešto pada teško, od obaveza, veselo maše glavom i kaže da voli društvo i onda je sve lako.
Osnivanjem ovog kafića ideja je bila da se stvori šansa za decu koja nakon što napune 15 godina ostaju bez mogućnosti korišćenja usluga Svratišta nakon čega se suočavaju s mnogobrojnim problemima, a najdominantniji je otežan nastavak obrazovanja, pa samim tim i pronalaženje posla.
Kafić je pokrenuo Centar za integraciju mladih, a planirano je da u narednih godinu dana 12 dece od 16 i 19 godina steknu praktična znanja iz ugostiteljstva. Osim toga pruža mogućnost socijalne inkluzije, interakcije s većinskom populacijom, kao i mogućnost za zaposlenje van tog kafića.
Koliko je dragocen posao i angažovanje u ovom kafiću u ranijoj izjavi za MONDO potvrdio nam je i tada zaposleni mladić Albert, koji je našim novinarima otvorio dušu i ispričao deo svoje priče. Odrastao je na ulici, a zaposleni u Svratištu su ga prvi put videli kada je prodavao maramice i cveće, sa samo pet godina. Majka mu je završila u zatvoru, nakon čega ih je otac odveo u neformalno nasilje.
"Morao sam da prosim za hranu i za to vreme kao dete doživeo svašta – tukli su me, pljuvali, govorili najstrašnije reči... Kada su mi ponudili da naučim da radim u kafiću kao konobar, odmah sam prihvatio", rekao nam je tada.
Kazao je da se tada sve promenilo i on je počeo da se oseća drugačije. Mnogo je naučio, napredovao i upoznao drugačije ljude koji se prema njemu ophode sa poštovanjem.
"Ja sada kao da sam neki drugi Albert. Kada idem ulicom, niko me čudno ne gleda. Naučio sam ovaj posao, nemam tremu kada donosim piće, naplaćujem, kada me neko nešto pita. Ovo mi je potpuno promenilo život. Siguran sam da bih inače zauvek ostao na ulici", ispričao je za MONDO ovaj tinejdžer.
Kafeterija u Novom Pazaru
U kafeteriju Multimedijalnog centra mušterije dolaze zbog odlične usluge, kako kažu, ali i zbog Emira Brničanina, mladića sa Daunovim sindromom, koji je postao omiljeni konobar i koji svakom gostu ulepša dan i popravi raspoloženje.
aposlen je u Kulturnom centru Novi Pazar kroz program Nacionalne službe za zapošljavanje.
Na novom poslu se, priča Emir, dobro snašao i obavlja ga bez poteškoća.
"Kada gost dođe, ja mu poželim dobrodošlicu, kažem bujrum, izvolite i pitam šta želi da pije. Sve ja mogu sam, da spremim kafu, u mašinu da ubacim suđe da se pere, a volim i ja da perem šolje i čaše u sudoperi. Ovaj posao je lijep i hoću ovdje uvijek da radim", rekao je Emir, omiljeni konobar Novopazaraca.
On ne samo da je omiljen među gostima, omiljena je osoba među 60 zaposlenih u Kulturnom centru. Oni koji znaju šta se krije iza njegovog osmeha, kažu da Emir srećan dolazi na posao, a kući se nakon posla vraća pomalo umoran, ali još veseliji i zadovoljniji.
"Mnogo mi je lepo ovde, stvarno. Kolege volim, a i oni mene. Svi su dobri prema meni. Radimo zajedno, jer ima puno posla", kaže Emir.
(Mondo.rs)