KLINCI KOJI SU GOSPODARILI BEOGRADSKIM ASFALTOM: Pucali na koga su stigli, Beša ubio i dečaka (8), policija mu presudila

Mirko Bešević Beša i njegov drugar, takođe žestoki momak, Marko Pejković Kameni (takođe poznat kao Betonirani) poslužili su reditelju našeg kultnog filma "Rane" Srđanu Dragojeviću kao inspiracija za likove Švabe i Pinkija. To je potvrdio i proslavljeni reditelj rekavši da je gledao njihovu ispovest u dokumentarnom serijalu "Tragač", da je znao da je priča autentična i da mu je poslužila za rasplet odnosa Pinkija i Švabe. Ova priča bila je inspiracija i za film "Do koske".

Bešević je bio iz Beograda, a ubijen je 6. juna pre 2001. godine. Tog dana oko 2.45 u Borskoj ulici na Kanarevom brdu likvidiran je u sukobu s policijom. Beševića, za kojim je policija tragala već duže vreme, uočila je Interventna jedinica dok je parkirao ukradeni "golf", pisalo je svojevremeno na Fejsbuk stranici "Legende devedesetih".

Policajci su izašli iz svog vozila sa namerom da uhapse Beševića, ali je on krenuo autom u rikverc, udario u policijski džip, a istovremeno iz pištolja (CZ 99), za koji nije imao dozvolu, pucao na policijsko vozilo, navodi se u zvaničnoj verziji ovog kobnog događaja. Hitac iz Beševićevog pištolja pogodio je haubu, rikošetirao i probio šoferšajbnu na mestu suvozača. Policajci su uzvratili vatru, ali je Bešević počeo da beži Borskom ulicom. Kako im je vozilo od udarca bilo oštećeno, policajci su peške nastavili da jure Beševića i stigli ga 400 metara dalje, gde se zaustavio ukradeni "golf".

Tu su zatekli ranjenog Beševića, a hitna pomoć koja je ubrzo stigla konstatovala je da je preminuo. Policajci su u pravcu Beševića ispalili više od deset metaka, od kojih je jedan pogodio Beševića sa strane u spoj pancira koji je imao ispod košulje.

Kako je tada na konferenciji za novinare u GSUP -u rekao načelnik gradskog SUP-a general major Boško Buha, Bešević je od ranije bio poznat policiji i na duši je imao 97 krivičnih dela - najčešće zbog oduzimanja vozila, falsifikovanja dokumenata, nasilničkog ponašanja...

"Još jedno lice je bilo u kolima sa Beševićem, za koje je utvrđeno da nije pucalo. Imamo saznanja ko je to i intezivno tragamo za njim", istakao je tada general Buha.

"Bešević je karijeru kriminalca počeo u ekipi pokojnog Zorana Uskokovića Skoleta, ali se brzo osamostalio. Pištolj koji je pronađen kod Beševića ima serijske brojeve, ali nije evidentiran u GSUP-u", rekao je tada poručnik Milan Popović, načelnik Odeljenja za suzbijanje imovinskih delikata.

"Bešević se krio već duže vreme, ali je nejasno kako je uspeo da odloži čak osam puta izvršenje kazne na koju je bio osuđen zato što je prošao na crveno svetlo 24. oktobra 1995. godine i usmrtio osmogodišnjeg Dalibora Dimovskog.  Za ovo delo bio je osuđen na dve godine zatvora", naglasio je Popović.

Dugačak dosije

Mirko Bešević je 30. maja 2000. godine u Ulici Kneza Višeslava, iz automobila u pokretu pucao i ubio Dejana Plavšića (30) koji je upravljao BMW-om. On je osumnjičen osumnjičen i da je 2. decembra iste godine u Ulici Ivana Milutinovića pokušao da od jednog vozača otme "mercedes". Kada je vlasnik pružio otpor, Bešević je pucao i ranio ga u ruku. Ranjeni vozač je uspeo da otme Beševiću pištolj za koji je kasnije ustanovljeno da je iz njega ubijen Plavšić.

Bešević je 26. novembra 1999. godine na raskrsnici Balkanske i Narodnog fronta, takođe iz kola u pokretu, pucao na Dejana Caričića koji je sedeo u parkiranom "audiju" i uzvratio paljbu.

Porodica tvrdi da nije pucao na policiju - postoji i svedok?!

Na Fejsbuk stranici "Puls Asfalta" pored priče o Beševiću i Kamenom, objavljeno je i navodno saopštenje porodice Mirka Beševića gde tvrde da on nije prvi pucao na policiju, već da se radilo o "sačekuši".

"Povodom učestalih policijskih saopštenja u kojima se tvrdi da je naš Mirko Bešević Beša ubijen posle razmene pucnjeva sa interventnom jedinicom SUP-a, primorani smo da se obratimo javnosti i da kažemo da Mirko prilikom tog, navodnog, hapšenja u Borskoj ulici u Beogradu nije pucao na policiju već je likvidiran u klasičnoj sačekuši. Takođe, potpuno je nelogično da neko putničkim automobilom nasrne na policijski džip težak između dve i tri tone, što se takođe podmeće u pomenutim saopštenjima.

Želimo da kažemo i da postoji neposredni svedok celog događaja koji će, kada za to dođe vreme, pred sudom ispričati šta se zaista dogodilo i potvrditi da Mirko nije ispalio nijedan metak u pravcu policijaca. Taj svedok je kobnog dana sedeo sa Mirkom u automobilu i uspeo je da preživi. Takođe, postoje i očevici koji tvrde sasvim suprotno od onoga što saopštava policija.

Dakle, prema priči neposrednog svedoka i očevidaca sve se odigralo za nekoliko sekundi. Policijski džip je velikom brzinom naleteo otpozadi na Mirkov automobil i okrenuo ga za 180 stepeni. Od siline udarca motor Mirkovog vozila se ugasio i dok je on pokušavao da ga ponovo pokrene policajci su iskočili iz džipa i bez upozorenja zapucali rafalnom paljbom.

Mirko je startovao automobil i bežeći pokušavao da spase život. Međutim, očigledno već pogođen posle pedesetak metara je klonuo na suvozača (svedoka) koji je sa svog sedišta preuzeo volan. Nakon 150 metara automobil je udario u trotoar i zaustavio se, a suvozač se spasao bekstvom. Za Mirka više nije bilo spasa.

Mirko je ranije osuđen za saobraćajnu nesreću u kojoj je stradao maloletni dečak. Uz svu bol koju je od tog dana nosio u sebi, policija je još napravila od njega okrutnog ubicu. Osuđen je i za napad na službeno lice. Tada je, pokušavajući da umakne policajcima, pogođen metkom u glavu. Projektil mu je izvađen tek posle sedam dana kada je policija obavila svoj posao. Zašto je tada oglašen krivim i osuđen nikom nije jasno", navodi se u saopštenju Mirkove porodice.

(Mondo)