Vladimir Mandić bio je najtrofejniji srpski rukometaš, a onda je odustao od karijere nakon što mu je otac uhapšen u Crnoj Gori.
Vladimiru Mandiću detinjstvo je prekinuo rat i iz Sarajeva se preselio u Beograd. Postao je najtrofejniji rukometaš u Srbiji, a onda je prekinuo sportsku karijeru kad mu je otac uhapšen u Crnoj Gori i isporučen Bosni i Hercegovini, gde je proveo pet godina u zatvoru.
Njegova borba protiv političkog režima u Crnoj Gori krenula je nakon toga. U Crnoj Gori je tad označen kao nepoželjna osoba i zabranjen mu je ulazak u tu zemlju, iako u njoj ima imovinu i plaća porez. Danas ne odustaje od borbe za svoja prava i pravdu.
"Moj otac je bio inspektor na krvnim i se*sualnim delektima dugo godina. Onda je bio sudija 2. opštinskog suda u Sarajevu. Nakon toga je postao sudija okružnog suda i negde 90-te godine postao je pomoćnik ministra za unutrašnje poslove tadašnje BiH. Do 1992. bio je pomoćnik ministra, kada početkom aprila počinje rat. Normalno, većina žena i dece napuštala je Sarajevo 6. aprila kada je počeo rat. Ja i majka smo otišli, otac nas je poslao iako nije verovao da će biti rata. Rekao je da odemo na par dana u Beograd dok se ne smiri ova tenzija. Mi smo u poslednjim trenucima uspeli da izađemo pre blokade grada. Naravno, nikada se više nismo vratili a otac je ostao. Taj dolazak u Beograd sa jednom torbom bilo je naše trajno preseljenje", kazao je Mandić u emisiji Crna hronika na Kurir televiziji.
Prema njegovim rečima, bio je rat kad je njegov otac bio prvi ministar vlade Republike Srpske u vreme predsednika Radovana Karadžića. "Bio je tu sve vreme i posle rata se seli za Beograd kada postaje direktor biroa Republike Srpske u Beogradu. Nakon toga izlazi iz politike i započinje svoj biznis. Mada, on je već bio privatnik u Sarajevu, zapravo, bio je među prva tri privatnika u Sarajevu od 1983. i 1984. godine. Pričaju da se moj otac obogatio u ratu. Međutim, moja porodica je bila imućna i pre rata. Prvu piceriju u Sarajevu smo mi otvorili, pa prodavnicu oružja, pa supermarket, itd. Tako da smo uvek bili imućni", rekao je sagovornik.
Kako je ispričao Mandić, njegov otac uhapšen je tokom akcije Sablja jer nije bio podoban vladajućoj stranci. "Optuživali su ga za skrivanje Radovana Karadžića i to je bio jedan od razloga zašto je bio uhapšen. Bio je u pritvoru pet meseci, nakon što je oslobođen svih optužbi. Njemu su recimo u toku tih pet meseci dolazili visoki funkcioneri MUP-a da mu prete da će završiti u Hagu i da kaže gde se nalazi Radovan. Bio je to veliki pritisak. Takođe su mu dolazili predstavnici stranih ambasada da pokušavaju da izvuku neke informacije", istakao je Mandić.
Njegovog oca, Momčila Mandića, 17. avgusta 2005. godine hapse u Budvi. To je bilo godinu dana pre otcepljenja Crne Gore. Odmah je izručen tužilaštvu BiH koja ga osuđuje po nekoliko tačaka optužnice i završava u zatvoru na punih pet godina.
"Tada je državna zajednica SCG bila lutka u rukama stranih ambasada. Nakon tih pet meseci u CZ, otišao je u Budvu u svoj stan. Inače je bio državljanin CG. Nakon čega je uhapšen i prebačen u roku od par sati u BiH. Izručen je vlastima BiH koja je u to vreme imala poternicu za njim vezanu za neku zloupotrebu i za finansiranje haških optuženika odnosno Radovana Karadžića", rekao je Mandić i dodao:
"Pozvan je kao svedok tužilaštva Haškog tribunala, ali je on želeo da bude svedok suda. Mislim da je jako korektno pričao i ja sam jako ponosan na ta njegova svedočenja. Bilo je to jako mučno", istakao je Mandić.
(MONDO/Kurir)