Atentatori su 1983. godine u centru Beograda usmrtili ambasadora, a čak je stradao i jedan prolaznik.
Toga dana 9. marta 1983. dvojica jermenskih mladića iz Bejruta tada dvadesettrogodišnji Arutjun Krikor Levonjan i dve godine mlađi Rafi Aleksander Elbekjan, stajali su na raskrsnici Bulevara revolucije i Resavske i čekali da se crni mercedes sa turskom zastavicom u kojem je bio ambasador zaustavi na semaforu. Levonjan je stajao na trotoaru pored tadašnjeg 'Tehnoprometa', a Elbekjan preko puta, ispred bifea Mala Madera.
Nekoliko dana pre toga doputovali su iz prestonice Libana u Atinu, odatle drugim letom za Budimpeštu, odakle su se vozom prebacili u Novi Sad gde su odseli i koji im je bio baza. Danima uoči atentata svakog jutra su autobusom dolazili u Beograd gde su osmatrali tursku ambasadu i okolne ulice tražeći najpogodnije mesto i momenat za atentat.
Ovo je bio prvi i jedini slučaj međunarodnog terorizma u Beogradu. Dvojica jermenskih mladića su sačekali crni džip u kome je bio ambasador Galip Balkar. Kada se upalilo crveno svetlo na semaforu, priskočili su mu i pucali su na ambasadora i njegovog vozača. Levonjan je ispalio tri hica u ambasadora, a Elbekjan je samo jednim "zrnom" pogodio šofera Nedžati Kaju.
Kada su obojica počeli da beže, za njima su potrčali građani, čak je jedan građanin Levonjana pokušao da zadrži hvatanjem oko pasa. Ispostavilo se kasnije da je taj građanin bio penzionisani pukovnik Slobodan Brajović, a građanin Milivoje Nikolić je uspeo atentatora da uhvati za ruku.
Terorista se otrgao i pri tom ispalio dva hica u Brajovića, jedan je pogodio pukovnika, a drugi prolaznicu Zoricu Zolotić. Za Elbekjanom su potrčala trojica prolaznika: student Željko Milivojević, Borislav Jovanović i Srećko Bugarski. Atentator se okrenuo u jednom trenutku, ispričao je pripovedač sa Jutjub kanala "AGAMEMNON Production", i sa tri hica upucao i usmrtio Milivojevića. Atentator je uspeo da pobegne, ali je nakon osam sati uhapšen u Novom Sadu. Ambasador Balkar umro je dva dana posle atentata.
Bruka u istrazi
Obojica atentatora su bili članovi tajne jermenske organizacije u Libanu, takozvani borci za izvršenje pravde zbog genocida na jermenima. Njihov cilj je bio, između ostalog, da se terorističkim akcijama nad turskim diplomatama, skrene pažnja svetske javnosti na jermenski problem.
Suđenje atentatorima je održano u bolnici Centralnog zatvora u Beogradu, jer je Levonjan zbog oduzetosti donjeg dela tela bio vezan za invalidska kolica i po savetu lekara nije smeo da se transportuje. Glavni tužilac Danilo Nanović, predložio je da sud sasluša 38 svedoka što je odužilo suđenje, tako da je krivično veće sudije Tomice Šekularca, izreklo presudu godinu dana kasnije. Slučajno se potrefilo da je to bilo tačno na dan atentata.
Suđenje uopšte nije teklo glatko i brzo kao što se očekivalo. Kako se navodi, tome su svojim neodređenim izjavama, kontradikcijama, podsećanjem i pravdanjem na strah i gužvu, doprineli svedoci. Jedan je propust u prethodnom postupku i nagovestio veliku misteriju na suđenju i još veću profesionalnu 'bruku' u istrazi. Lekar veštak i doktorka Snežana Veljković biohemičar i specijalista za sudsku medicinu u svom nalazu i mišljenju i obdukciji, koju je obavila nad pokojnim Željkom Milivojevićem, napisala je 10. marta 1983. da je zrno izvađeno iz njegovog tela bilo kalibra "7 milimetara".
Atentatori Levonjan i Elbekjan, su zapravo pucali iz pištolja španske marke "Astra" kalibra "9 milimetara". "Pogrešila sam, ali ne moram i ne želim da odgovorim da li sam učinila propust", rekla je doktorka Veljković na suđenju 13. januara 1984 godine. "Sada sam sigurna da sam pogrešila,a greške sam se setila prošlog meseca kada sam primila poziv za ovo suđenje". Ovom rečenicom je doktorka morala više puta tog dana da razbija nevericu prisutnih, da je u tako odgovornom poslu i na tako značajnom suđenju ovako nešto moglo da se dogodi.
Merenje od oka
Veštak nije mogla da objasni da li je pogrešila mereći projektil podeocima inča, umesto stranom gde su centimetri. Sumnjalo se možda da je zrno ispravno izmerila, ali je daktilografkinji, koja prisustvuje obdukciji i kuca na licu mesta zapisnik, izdiktirala pogrešnu cifru. "Nije isključeno da sam sve to tačno izmerila i ispravno rekla ali me zapisničarka pogrešno čula, ili tačno čula a pogrešno zapisala", rekla je doktorka.
Ona je rekla da je zbog izuzetnog interesovanja za slučaj u obdukcionoj sali bilo mnogo studenata i lekara stažera, i da je je, iako je to ipak bio rutinski posao, ona i kolege su bili iznenađeni kalibrom izvađenog projektila koji je bio i duži i širi od onih na koje obducenti obično nailaze.
"Više nas je prokomentarisalo, a rekla sam i studentima: 'Pazite ovo je velika devetka'. Kad god bih pomislila na taj slučaj, to 'velika devetka' bi mi prostrujalo kroz glavu. Ne, nije taj utisak bio posledica merenja zrna, već utiska o njegovoj veličini. Pročitala sam otkucani zapisnik i potpisala ga i verujte da nisam videla da piše kalibar 7 milimetara. Bila sam iskreno iznenađena kada sam posle 10 meseci to naknadno zapazila", rekla je doktorka.
Kako ispraviti grešku obducenta?
Grešku obducenta pokušao je da ispravi njen kolega, veštak za balistiku Milan Kunjadić koji se izjašnjavao o pištoljima iz kojih se pucalo, pronađenim čaurama i izvađenim zrnima. On je rekao da nije bio posao doktorke da meri projektile. "Ako mere, onda je to laičko merenje od oka. Bilo bi najpovoljnije da ja prisustvujem obdukciji i lično uzmem zrno koje izvadim iz tela", rekao je Kunjadić.
Balističar je ispaljujući projektile iz dva zabranjena pištolja, od kojih je jedan pronađen u kontejneru Tašmajdanskog parka, a drugi oduzet od Levonjana, upoređivao na njima opšte i posebne karakteristike sa zrnima izvađenim iz tela ubijenog Milivojevića i povređenih Brajovića i Kaje, i za oba utvrdio da su kalibra 9 milimetara. Metak pronađen u telu Milivojevića, ispaljen je iz pištolja pronađenog u kontejneru, prepričao je pripovedač sa Jutjub kanala "AGAMEMNON Production".
BONUS VIDEO:
(MONDO/J.D.)
AGAMEMNON Production