MISTERIJA KOJA TRAJE 6 DECENIJA - KO JE UBIO KENEDIJA? Nakon zločina uhapšen Li Osvald, a onda su počele da kolaju priče

Džon Ficdžerald Kenedi, 35. američki predsednik, ubijen je na današnji dan 1963. godine u Dalasu. Misterija Kenedijevog ubistva traje i šest decenija nakon atentata, a poverljivi dokumenti iz istrage zločina još nisu objavljeni u celosti. Sa 43 godine, bio je, i ostao, najmlađi izabrani predsednik SAD. Uprkos hroničnim zdravstvenim problemima i, donekle, političkom neiskustvu, vodio je SAD u doba velikih izazova tokom Hladnog rata. Jedan je od najpopularnijih predsednika u istoriji SAD. Izdvojili smo šest činjenica koje bi trebalo da znate o Džonu Kenediju Mlađem.

Poslednje Kenedijeve reči u automobilu bile su upućene Neli Konali, prvoj dami Teksasa, a nakon njene konstatacije da "ne može da kaže da ga Dalas ne voli". "Da, sasvim sigurno ne mogu to da kažem", odgovorio je Kenedi. Nakon ubistva je objavljeno najmanje 28.000 knjiga koje se na različite načine i iz različitih uglova, bave Kenedijevim životom i smrću.

Za šest decenija je nastao i veliki broj teorija zavere u kojima se zagovara sumnja u zvaničnu verziju atentata. Ipak, nakon objavljivanja više od 90 odsto dokumentacije američkih službi o ubistvu 35. predsednika SAD, nije promenjena zvanična presuda.

• Najmlađi je izabrani predsednik u istoriji SAD

Kenedi je i dalje najmlađi izabrani predsednik Sjedinjenih Država. Kada je 1960. tesno pobedio Ričarda Niksona u trci za Belu kuću, imao je 43 godine, što je 12 godina ispod tadašnjeg proseka starosti američkih predsednika. Poređenja radi, aktuelni predsednik SAD Džozef Bajden ima navršenu 81 godinu i najavio je kandidaturu za reizbor, dok će mu se iz redova republikanaca najverovatnije suprotstaviti Donald Tramp, u svojoj 78. godini života.

Teodor Ruzvelt je postao predsednik SAD sa 42 godine, ali u tom trenutku nije bio izabran na izborima, već je, kao potpredsednik, nasledio funkciju nakon ubistva američkog predsednika Vilijama Mekinlija.

• Hladni rat i krize u Berlinu i na Kubi

Kenedi se ubrzo po preuzimanju dužnosti suočio sa izazovima na unutrašnjem i spoljnom planu. Nakon što su Sovjeti postavili Berlinski zid 1961. morao je da utiče na smirivanje tenzija između zapadnog i istočnog bloka. Nove tenzije su izbile tokom Kubanske raketne krize u oktobru 1962. godine, kada je Sovjetski Savez razmestio nuklearne projektile na karipskom ostrvu. Za 13 dana trzavica suprotstavio se agresivnijim savetnicima koji su zagovarali vojnu odmazdu. Godinu dana kasnije usledilo je potpisivanje Sporazuma o zabrani nuklearnog oružja.

• Prvi je američki predsednik katoličke veroispovesti

Kenedi je pobedom na izborima 1960. postao prvi predsednik SAD katoličke veroispovesti. Njegov izbor u Belu kuću je među katoličkom zajednicom u Americi, ali i svetu, smatran velikim trijumfom. Pre, ali i tokom šezdesetih, u SAD su postojale predrasude prema katoličanstvu.

Otpor prema potencijalnom katoličkom predsedničkom kandidatu postojao je i unutar Kenedijeve Demokratske stranke. Tokom unutarstranačke izborne trke često je morao da brani pravo na kandidaturu bez obzira na religijsko opredeljenje. Kada je već nastupao kao predstavnik demokrata u predsedničkoj trci, uspostavio je neformalnu mrežu savetnika o verskim pitanjima.

• Džeki Kenedi i Merilin Monro

Kenedi je bio u braku sa Žaklinom "Džeki" Li Buvije više od deset godina u trenutku atentata. Roditelji su četvoro dece, ali je jedna beba preminula dva dana po rođenju, dok je druga mrtvorođena. Sin Džon je bio advokat i pomoćnik okružnog tužioca u Njujorku, ali i novinar koji je tokom devedesetih pokrenuo časopis Džordž. Poginuo je u avionskoj nesreći 1999. Ćerka Kerolajn je aktuelna ambasadorka SAD u Australiji, a prethodno je služila u američkoj ambasadi u Japanu, tokom drugog mandata američkog predsednika Baraka Obame.

Žaklin nije olako pristala na brak sa Džonom, budući da je kao urednica i novinarka Vašington herald njuza trebalo da izveštava sa ceremonije krunisanja engleske kraljice Elizabete Druge u Londonu. Naposletku je prihvatila da se uda za Kenedija, a venčanje je održano 12. septembra 1953.

Tokom decenije braka, Kenedi je imao nekoliko navodnih afera, a najpoznatija je bila sa filmskom zvezdom Merilin Monro. Američka televizija Histori izveštavala je o navodnim aferama sa glumicama Džinom Tirni i Anitom Ekberg.

• Pulicerova nagrada

Najmlađi američki predsednik napisao je dve knjige o Drugom svetskom ratu. Najpre je, sa nepune 22 godine, pisao o nespremnosti Velike Britanije na rat sa nacistima u knjizi "Zašto je Engleska spavala", a zatim je 1945. proveo nekoliko meseci kao dopisnik novina Vilijama Rendolfa Hersta, izveštavajući o konferenciji Ujedinjenih nacija u San Francisku i o posledicama Drugog svetskog rata u Evropi.

Dobio je Pulicerovu nagradu u kategoriji Biografija i autobiografija za delo "Profili hrabrosti" iz 1956. Pisao je kratke biografije osam američkih senatora koji su se isticali u svom radu po integritetu i hrabrosti. Knjigu je napisao dok se oporavljao od operacije leđa. Od objavljivanja "Profila hrabrosti" postojale su kontroverze oko autorstva. Navodno su za veći deo knjige zaslužni Kenedijevi pisci govora.

BONUS VIDEO:

(MONDO)