Viši sud u Beogradu danas je izrekao presudu Vladimiru i Miljani Kecmanović, roditeljima dečaka koji je 3. maja 2023. godine u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu ubio devet vršnjaka i školskog čuvara, a ranio šest osoba, što predstavlja drugi najveći zločin zabeležen u zemljama bivše Jugoslavije. Na Cetinju je 2022. godine u masovnoj pucnjavi ubijeno 10 osoba.
Sam dečak-ubica iz Beograda nije suđen jer u vreme zločina nije imao 14 godina, a prema srpskom krivičnom zakonu, maloletnici tog uzrasta nisu krivično odgovorni.
Masovni zločini nad decom i tinejdžerima
U poslednjih nekoliko decenija, svet je zabeležio nekoliko masovnih ubistava u kojima su mete bila deca i tinejdžeri u školama ili kampovima, a mnogi slučajevi su završeni različitim presudama - od doživotnih kazni zatvora do smrti počinilaca na licu mesta.
Jedan od najpoznatijih je napad na ostrvo Utoja u Norveškoj 2011. godine, gde je Anders Bering Brejvik ubio 77 ljudi, uglavnom tinejdžera u političkom omladinskom kampu. Osuđen je na maksimalnu kaznu od 21 godine zatvora, sa mogućnošću neodređenog produženja ako se proceni da je i dalje opasan.
U SAD-u, u Sendi Huku, Adam Lanza je 2012. godine ubio 20 dece uzrasta od 6-7 godina i šest odraslih. Napadač je izvršio samoubistvo pre suđenja.
Godine 2018, u Parklendu na Floridi dogodio se masakr u kojem je ubijeno 17 učenika i nastavnika. Počinilac Nikolas Kruz je uhapšen i osuđen na 34 doživotne kazne zatvora bez mogućnosti uslovnog otpusta.
Zločin u Juvaldu, u Teksasu, 2022. godine pokazuje da su takvi napadi i dalje aktuelni: ubijeno je 19 dece i dva nastavnika, a napadača su neutralisale snage bezbednosti nakon odlaganja intervencije.
Van SAD, jedan od najsmrtonosnijih primera je Beslan (Rusija, 2004), gde je naoružana grupa zauzela školu i držala više od 1.000 talaca. Oko 330 ljudi je poginulo, među njima više od 180 dece, što predstavlja jednu od najvećih tragedija sa velikim brojem dece u terorističkom napadu.
U Pakistanu je u napadu na školu u Pešavaru 2014. godine poginulo više od 130 učenika, dok su počinioci poginuli tokom napada ili u sukobima sa policijom, pIše Avaz.
Zanimljivo je da se presude značajno razlikuju: U nekim slučajevima (Parkland) izriče se doživotni zatvor bez uslovnog otpusta, u drugim (Brejvik) zatvorska kazna sa mogućnošću produženja, dok u terorističkim napadima poput Beslana počinioci često ginu tokom akcije ili ne čekaju suđenje. Ovi slučajevi doveli su do velikih promena u zakonima o oružju i bezbednosti škola širom sveta, ali i do stalnih debata o tome zašto se ove tragedije stalno dešavaju.
Deca počinioci
A. S., dečak iz Indije, uradio je nešto što je šokiralo ceo svet. Ubio je nekoliko beba 2006. godine. U vreme ubistava imao je osam godina i kasnije je osuđen na doživotnu robiju. Prema lokalnim medijima, priznao je ubistvo šest beba, uključujući i svoju novorođenu sestru. Izjavio je da je to uradio jer je bio ljubomoran na pažnju koju su bebe dobijale od svojih roditelja.
D. R., je kanadska devojčica osuđena za ubistvo roditelja i mlađeg brata u Alberti 2006. godine. U vreme ubistava imala je 12 godina i osuđena je na doživotni zatvor sa mogućnošću uslovnog otpusta nakon 10 godina. Zanimljivo je da u Kanadi postoji krivična odgovornost i za mlađe maloletnike, i moguće ih je smestiti u zatvore.
Nakon masovnih ubistava koja su počinili maloletnici, mnoge zemlje su promenile svoje krivične zakone i pooštrile pravila o krivičnoj odgovornosti, ali njihova primena ne može biti retroaktivna. Zbog toga se deca počinioci često smeštaju u specijalizovane socio-psihološke ustanove, kao i dečak iz Beograda koji je počinio strašan zločin u školi, dok su njegovi roditelji danas osuđeni.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
