NARODNI UČITELJ: Ovako je lečio Vasa Pelagić

Pelagić je jedan od prvih pobornika ideje socijalizma u Srbiji i na Balkanu.

Osim što je bio istaknuti socijalista i pisac, Pelagić je bio prosvetni radnik i narodni lekar.

Pelagić je rođen 1833. godine u selu Žabari u Bosni.

U Beogradu je 1857. godine upisao Bogosloviju, nakon čega je otišao u Moskvu.

Nakon studija u Moskvi gde je studirao političku medicine i istoriju medicine, vraća se u Banjaluku i postaje upravnik Bogoslovije.

Hvala, Holandijo! Ovaj čovek je zadužio Srbiju

Tamo ubrzo nailazi na optuže da širi nacionalizam, pa je proteran od turskih vlasti u Malu Aziju.

On je proteran u Kjutjaju 1869. godine pod optužbom da je kritikovao turski režim u Bosni.

Vratio se 1871. godine u Srbiju, zahvaljujući Rusiji.

Austrijske vlasti su ga internirale 1876. godine, nakon što je učestvovao u bosanskom ustanku 1875.

Posle internacije, odlazi u Srbiju i među prvima organizuje proslave Prvog maja.

Poslednje dve godine života proveo je u zatvoru u Požarevcu, gde je umro na današnji dan 1899. godine.

OVO je priča o najstarijoj srpskoj bolnici (FOTO)

U svom čuvenom delu objavio je mnogo saveta o lečenju prirodnim putem, o zdravom životu, kao i druge pouke o duševnom i telesnom zdravlju.

Knjiga “Narodni učitelj” je pisana za široke narodne mase.

Pelagić je bio veliki zagovornik zdravog života, i smatrao je da dužnost svakog čoveka da bude zdrav.

Evo i nekih njegovih saveta:

O DEČIJEM PLAČU…

“Plakanje, deranje i kobacanje dečije posve je zdravo - Roditelji, srodnici dece čine veliku štetu deci svojoj što ih teše, ljuljaju i u naručja nosaju čim se ona zaplaču. Kad bi oni imali više znanja i veštine da to znanje u život privode, oni ne bi tako činili; jer plakanje, deranje i kobacanje dečije nogama i rukama jeste prava blagodet za njihovo zdravlje. Ali dete mora uvek biti u čistoj i suvoj peleni ili odeći. Plakanje i dernjava širi im koš grudi, razvija pluća, potiskuje iz tela smrt i

bolest - pokvaren vazduh, a utiskuje zdravlje i život jačim udisanjem čistoga vazduha. A

kobacanje dečije nogama i rukama jača mišiće tela i razvija ceo organizam. Ono stvara život od lenjosti i mrtvila... Čestita i pametna majka i dadilja udešava i tada i inače svakim danom da im stanovi čisti i često provetravani budu, i dopuštaju deci svojoj da sve pomenuto čine do site volje. Ubica je svoje dece ona majka koja to ne čini, a ona još veći koja se sabija s decom u najmanjoj sobici, a najveću i najzdraviju sobu drži nameštenu i zatvorenu”

MALAKSALOST

“Pravila protiv malaksalosti

Ako je neko opazio na sebi prve znake bolesti, evo leka protiv njih: Prvo, krećući se u prijatnom društvu i kakav olak rad vršeći, valja od sebe udaljavati sve misli koje bi navlačile tugovanje i žalost; radeći ili šetajući se radi ozdravljenja po vazduhu čistom, valja duboko zviždukati, jer tako se bolesnik prenese iz jednog duševnog stanja u drugo, te tako zaboravlja i gubi priliku i ne može se baciti u misli koje ga satiru.

Drugo, izbegavati, što se većma može, svaku ljutnju i svađu, a naročito pri jelu i leganju u postelju, i svako umno i telesno jako naprezanje.

Treće, držati u stanu, oko stana, u postelji i na telu najveću čistoću.

Četvrto, piti mleko. Piće mleka valja otpočeti sa jedno tri omanje čaše dnevno, i na toj meri ostati koji mesec dana. Peto, umesto hleba jesti žitnu varu - varicu, o kojoj smo potanje govorili napred, ili bar hleb od neprosejana brašna ili kačamak.

Šesto, svaki dan po dvoje, po troje rovitih, sasvim mekano obarenih, skorašnjih jaja popiti. Zdravija su jaja kad se malo zagreju i umesto soli sa sitnim žutim šećerom piju i sa kojom kašikom varice založe.

Sedmo, uopšte je korisno, pa i za ovu bolest kao dobro može se preporučiti jedenje u što većoj meri slatkih zrelih trešanja, svežeg i suvog grožđa, sosa od crnog luka i presne rotkve. Rotkvu je bolje jesti bez soli; vara i rotkva čine te čovek ima pravilnu stolicu, a crni luk daje prijatan san.

Osmo, uživanje polne ljubavi svesti na najmanju vremensku meru.

Deveto, ako prilike dopuštaju, stanovati preko celog leta u nekom župnom i zdravom mestu.

Deseto, neophodno je u letnje doba svaki dan po sat-dva pre podne šetati na čistom vazduhu, metnuvši ruke na leđa, uspravno hodajući i neku najdublju pesmu zviždućući.

Ako se nahodi neki brežuljak u okolini, udesnije je ovu šetnju penjući se na njega i silazeći sa njega činiti.

Jedanaesto, još bolje i spasonosnije utiču na oporavljanje džigerice* i svega organizma, tela i mozga, kad se izdisanje i udisanje vazduha ovako uredi: Čim se ugrabi topal dan i kako se u određeno vreme dođe na čisto mesto u šetnju ili na rad, treba uspravljeno stati, prsa ispupčiti i uzdignuti uvis, i obe ruke na krstima prstima spojiti. Zauzevši takav položaj, treba polagano vazduh u se na nos udisati i u isto doba sasvim polagano ruke uz leđa uvis ka plećima podizati. Kad se već duboko udisalo, nužno je tako isto polagano izdisati i ruke naniže spuštati. Ovakvim udisanjem i dizanjem ruku daju se široke prostorije džigerici da se raširi i kroz sve svoje sunđeraste rupice i kanaliće čist vazduh propusti. A spuštanjem ruku i dubokim izdisanjem sužavaju se prsa i pluća, te se tako sav pokvareni vazduh iz tela izgoni. Tim se krv obnavlja i pluća leče. Ovo je najblagodetniji melem za bolesno i zdravo čovekovo telo. Ovim se udiše život a izdiše bolest i smrt; izdiše malaksalost, slabost, jektika, a udiše zdravlje”

 KAŠALJ

“Za lečenje kašlja (Bronchitisa) je najbolje da bolesnik legne u krevet, pogotovo ako ima i temperaturu. Potrebno je piti 2 do 4 litra čaja raznih vrsta i uzimati laku dijetalnu hranu. Ako se pri kašljanju javlja bol u grudima, dobro je sprečiti bol primenom slačice ili kataplazmom - kašom (cicvarom) od lanenog semena. Protiv kašlja dobro čine inhalacije - udisanje - tople pare  »naparivanje« sa borovim uljem ili sličnim sredstvima. Pri dugotrajnom kašlju koji nadražuje, dobro je ovlažiti vazduh u sobi vodom koja stalno ključa. Ako kašalj izaziva grčeve ili bolove, dobro je dati kodein tablete. Za izbacivanje ispljuvka uvek je dobro dati sredstva za iskašljavanje. Ako se uz kašalj duže vremena drži temperatura, potrebno je primeniti antibiotike (penicilin, aureomicin, teramicin, rondomicin, tetraciklin itd.)”

GRIP

 “…Bolesniku od gripa treba pružiti odmor i lečenje u krevetu. Obezbediti izolaciju,

dobru negu i laku ishranu ali bogatu vitaminima. Protiv temperature i bolova dobro

je davati aspirine, antipirin, pa i kinin. Protiv kašlja dobro je davati sredstva za

iskašljavanje: slezov čaj ili sirup i druga sredstva. Ako je visoka temperatura, dobro je staviti obloge i prebrisavati bolesnika vodom. Nekad će doći u obzir da se daju i penicilin i sulfaldadski preparati. Potrebno je dati velike količine S - vitamina (limun).”

SUVE RUKE I USNE

"Ispucane ruke i usne najbolje leči glicerin. Uzmi 50 grama glicerina i 50 grama ružine vode iz apoteke; dobro izmešaj, i svako veče, kad pođeš spavati, namaži ispucane ruke, pa će proći. To je za varošanke bogate, a za siroti svet biće jevtinije da to mazanje izvrši lojem rastopljenim" 

ŽULJEVI NA NOGAMA

"Najbolji je lek nositi čitavog života svog umereno komotnu, prostranu i meku obuću. Tesna obuća rađa žuljeve i mnoge druge manje bolesti. Oproban lek od žulja tvrde mnogi da je ovo. Raseci suvu šljivu pa privi jednu polutinu na žulj. Aržati treba na žulju ceo dan. Menjati valja nekoliko dana i nestaće ga.

Drugi lek takođe je oproban. Utuci belog luka, pa ga metni u ljusku lešnika i privi ga na žulj. Menjati treba svako veče i svako jutro. Za nekoliko dana nestaće žulja iz temelja.

Ili: oseci prvo žulj do prvog mesa, pa onda uzmi malo negašena kreča i toliko meda pa pomešaj kao testo, stavi na krpu i svako veče meći na bolno mesto da prenoći. Čini tako dve-tri noći, ozdravićeš potpuno. Ili: uzmi komadić hleba belog i stavi ga u ljuto sirće, pa kad se dobro nakvasi i krajka i sredina, onda privi taj hlebac na žulj i ostavi dobro obloženo svu noć na bolnom mestu. Tako činiti prekonoć nekoliko dana, otpašće žuljevi a i bola će nestati.

Kome je to »prosto«, nek uzme iz apoteke »đakon-flastera«, pa neka odreže od njega onoliko komadića koliko ima žuljeva. Njime treba obložiti žulj i ostaviti taj komadić da stoji na žulju desetinu dana. Za to vreme i žulja posve nestane i ostane meka koža"

ŠLOG

"Šlog, kaplja, udar, uzetost (šlag, paraliza) ruke, noge, jezika ili polovine celog tela. Bolest ova dolazi po naklonosti prirode kod nekih osoba, ali najviše je dobijaju oni koji su strasni u uživanju polne ljubavi, špirituoznih pića po noćima, pa onda od jake hrane pored slabog rada i kretanja, od vrućih jela, od jakog gneva, straha, od spavanja posle ručka, pred nepogodom (rđavim vremenom), plašenje, tuge, punokrvnosti i silnog umnog naprezanja.

Znaci vesnici ove bolesti ovi su: bol potiljka, česte glavobolje, nesvestica, trudno izgovaranje reči, otupljivanje sluha, vida i pamćenja, podilaženje mrava po telu, trzanje i trnci po nogama, uočavanje iskri i tamne tačke pred očima, nespokojno spavanje i strašni snovi, sporo mokrenje i baleganje, teret tela, preneražavanje, crveno lice, hladan znoj u nekim čestima tela itd.

Čim se ti znaci osete treba otklanjati uzroke, pa će se i bolest preduprediti. Kad koga već napadne ova nesrećna bolest, onda pre svega treba da se sve haljine na njemu raskopčaju, da se otvore prozori na stanu, da se bolesnik položi na leđa a lice da je uzdignuto put glave, a glava naklonjena malo na desnu stranu. Valja da se maže sirćetom vinskim, ako nema pri ruci sedative. Pred nosom treba držati što češće to sirće. Zatim oblagati prsa, lice i čelo hladnim mokrim krpama.

Na listove nožne obložiti slačičnik, a na tabane priložiti vruće vunene krpe. Zatim staviti po četiri pijavice na slepoočnice i oko očiju. U isto vreme treba klistirati bolesnika, ili mu dati da što više pije tople surutke, ili rasola kupusnog, ili što drugo što bi ga uskoro dobro pročistilo jedan ili dva puta. Uhvaćenu čest tela treba često prekodan pokretati na sve strane, svaki dan više i više do 50 puta, pa na tome duže vremena ostati.

Docnije za hranu samo mlečna hrana i žitna varica, a za piće odvar od trave žalfije, zelenkade. Mnogi su se izlečili samo tim načinom, ali ovo poslednje duže vremena treba upotrebljavati".