Alarmantni podaci jednog istraživanja - srednjoškolci uopšte ne čitaju knjige, a nemaju ni podsticaj porodice, saopšteno je na Forumu na Sajmu knjiga.
Alarmantni podaci jednog istraživanja - srednjoškolci uopšte ne čitaju knjige, a nemaju ni podsticaj porodice, saopšteno je na Forumu na Sajmu knjiga.
Na Forumu je ocenjeno i da bez obzira na to koliko imali dobre sistemske mehanizme, podsticanje čitanja knjiga kod dece i omladine uvek će, pre svega, zavisiti od individualne podrške učitelja, roditelja, bibliotekara.
U razgovoru u kojem su učestvovali predstavnici različitih profesija koji se bave dečjom knjigom, ukazano je na podatke iz istraživanja Instituta za psihologiju prema kojima je jedna trećina anketiranih srednjoškolaca rekla da nema čitalačke navike.
Istraživanje je pokazalo da je, kako je rekla psiholog Ivana Stepanović, čudan odnos porodice prema knjigama. Deca su, naime, odgovorila da u njihovoj porodici knjige cene, ali ih ne čitaju. Samo jedna petina knjige i ceni i čita.
Ona je napomenula da ni porodica, ni škola, ne deluju podsticajno, što je potvrdio i novosadski profesor Jovan Ljuštanović, rekavši da su noviteti među knjigama nepoznanica i mnogim nastavnicima i predavačima.
Oni se za naručivanje dečjih listova za školarce uglavnom određuju prema dobijenom procentu, primetio je on.
Analiza urađena u beogradskim bibliotekama pokazala je da najviše čitaju predškolci i djaci nižih razreda, a onda broj opada, da bi oni koji završavaju srednju školu priznali da ne čitaju ništa, čak ni lektiru.
Ocenjeno je da izbor lektire takođe utiče na odnos dece prema čitanju, jer se ništa decenijama tu nije menjalo. Nije reč o lošim knjigama, već o onima koje je vreme u kulturološkom i ideološkom smislu prevazišlo, primetio je Ljuštanović.
Prevodilac Slavica Agatonović je rekla da ne idealizujemo situaciju na zapadu, jer ni tamo nije bolje.
Opremljenost njihovih biblioteka nije donela i više mladih čitalaca, rekla je ona, složivši se sa piscem knjiga za decu i novinarkom Radio Beograda Vesnom Ćorović Butrić da je individualni podsticaj čitanju kod mladih nezamenljiv.
(Tanjug)
Na Forumu je ocenjeno i da bez obzira na to koliko imali dobre sistemske mehanizme, podsticanje čitanja knjiga kod dece i omladine uvek će, pre svega, zavisiti od individualne podrške učitelja, roditelja, bibliotekara.
U razgovoru u kojem su učestvovali predstavnici različitih profesija koji se bave dečjom knjigom, ukazano je na podatke iz istraživanja Instituta za psihologiju prema kojima je jedna trećina anketiranih srednjoškolaca rekla da nema čitalačke navike.
Istraživanje je pokazalo da je, kako je rekla psiholog Ivana Stepanović, čudan odnos porodice prema knjigama. Deca su, naime, odgovorila da u njihovoj porodici knjige cene, ali ih ne čitaju. Samo jedna petina knjige i ceni i čita.
Ona je napomenula da ni porodica, ni škola, ne deluju podsticajno, što je potvrdio i novosadski profesor Jovan Ljuštanović, rekavši da su noviteti među knjigama nepoznanica i mnogim nastavnicima i predavačima.
Oni se za naručivanje dečjih listova za školarce uglavnom određuju prema dobijenom procentu, primetio je on.
Analiza urađena u beogradskim bibliotekama pokazala je da najviše čitaju predškolci i djaci nižih razreda, a onda broj opada, da bi oni koji završavaju srednju školu priznali da ne čitaju ništa, čak ni lektiru.
Ocenjeno je da izbor lektire takođe utiče na odnos dece prema čitanju, jer se ništa decenijama tu nije menjalo. Nije reč o lošim knjigama, već o onima koje je vreme u kulturološkom i ideološkom smislu prevazišlo, primetio je Ljuštanović.
Prevodilac Slavica Agatonović je rekla da ne idealizujemo situaciju na zapadu, jer ni tamo nije bolje.
Opremljenost njihovih biblioteka nije donela i više mladih čitalaca, rekla je ona, složivši se sa piscem knjiga za decu i novinarkom Radio Beograda Vesnom Ćorović Butrić da je individualni podsticaj čitanju kod mladih nezamenljiv.
(Tanjug)
