U noći između subote i nedelje, u tri sata ujutro, kazaljke na časovnicima biće pomerene za jedan čas unazad.
Noć će tako biti duža za jedan sat.
Prema zakonu, letnje računanje vremena u Srbiji počinje u poslednjoj nedelji marta, a završava se poslednje nedelje oktobra.
Letnje računanje vremena u 2009. godini počeće 29. marta tako što će se kazaljke na časovnicima sa dva pomeriti na tri časa.
Cilj pomeranja vremena uglavnom je ušteda električne energije.
Letnje računanje vremena je kod nas prvi put uvedeno 27. marta 1983. godne.
Od 1995. godine kazaljke na satovima su pomerane u poslednjoj sedmici septembra, na osnovu odluka koje je donosila vlada, a pretprošle godine je donet novi zakon u toj oblasti i letnje računanje vremena usklađeno sa Evropskom unijom.
"Službeno vreme" u svetu pomera se unapred u poznu zimu ili rano proleće, a vraća unazad u jesen, najčešće za jedan sat, ali tačan broj sati i datumi izmena određuju se na lokalnom nivou i podložni su promenama.
Pomeranje kazaljki u zapadnoj Evropi uvedeno je početkom sedamdesetih godina prošlog veka, uz obrazloženje da se time "produžava" dan, omogućuju ušteda u potrošnji električne energije, povećava produktivnost, poboljšava prilagođavanje ljudi i radni dan čini efikasnijim.
Sve evropske zemlje koriste letnje vreme, a datum pomeranja kazaljki različit je od države do države.
Na severnoj hemisferi letnje vreme počinje poslednje nedelje marta ili prve nedelje u aprilu.
Pomeranje vremena se u većini slučajeva obavlja u noći između subote i nedelje, da ne bi uzrokovalo veće probleme za radno stanovništvo.
Prelazak na letnje i zimsko vreme prvi put je zabeleženo 1916. godine u zemljama na severu Evrope, a do sada je uvedeno u oko 70 zemalja, uglavnom na severnoj hemisferi.
Od 2002. godine Evropska unija, kao i ostale zemlje u Evropi, su odredile da početak letnjeg vremena počinje poslednje nedelje marta i završava poslednje sedmice oktobra.
Island je jedina evropska zemlja koja nije uvela zimsko i letnje računanje vremena.
Na južnoj hemisferi početak i kraj letnjeg vremena je obrnut u odnosu na severnu.
Većina modernih računarskih operativnih sistema ima mogućnost automatskog prelaska na letnje računanje vremena.
Tako je Izrael do pre nekoliko godina menjao letnje vreme različito od ostatka sveta, zbog posebnog lunarnog kalendara, pa većina računarskih sistema nije mogla da prelazi na izraelsko letnje vreme.
Pojedini astronomi su, međutim, protiv pomeranja kazaljki i veštačkog "produženja" dana, jer smatraju da prirodu ne treba "mučiti", makar se to pravdalo i ekonomskom računicom.
(Tanjug)
Noć će tako biti duža za jedan sat.
Prema zakonu, letnje računanje vremena u Srbiji počinje u poslednjoj nedelji marta, a završava se poslednje nedelje oktobra.
Letnje računanje vremena u 2009. godini počeće 29. marta tako što će se kazaljke na časovnicima sa dva pomeriti na tri časa.
Cilj pomeranja vremena uglavnom je ušteda električne energije.
Letnje računanje vremena je kod nas prvi put uvedeno 27. marta 1983. godne.
Od 1995. godine kazaljke na satovima su pomerane u poslednjoj sedmici septembra, na osnovu odluka koje je donosila vlada, a pretprošle godine je donet novi zakon u toj oblasti i letnje računanje vremena usklađeno sa Evropskom unijom.
"Službeno vreme" u svetu pomera se unapred u poznu zimu ili rano proleće, a vraća unazad u jesen, najčešće za jedan sat, ali tačan broj sati i datumi izmena određuju se na lokalnom nivou i podložni su promenama.
Pomeranje kazaljki u zapadnoj Evropi uvedeno je početkom sedamdesetih godina prošlog veka, uz obrazloženje da se time "produžava" dan, omogućuju ušteda u potrošnji električne energije, povećava produktivnost, poboljšava prilagođavanje ljudi i radni dan čini efikasnijim.
Sve evropske zemlje koriste letnje vreme, a datum pomeranja kazaljki različit je od države do države.
Na severnoj hemisferi letnje vreme počinje poslednje nedelje marta ili prve nedelje u aprilu.
Pomeranje vremena se u većini slučajeva obavlja u noći između subote i nedelje, da ne bi uzrokovalo veće probleme za radno stanovništvo.
Prelazak na letnje i zimsko vreme prvi put je zabeleženo 1916. godine u zemljama na severu Evrope, a do sada je uvedeno u oko 70 zemalja, uglavnom na severnoj hemisferi.
Od 2002. godine Evropska unija, kao i ostale zemlje u Evropi, su odredile da početak letnjeg vremena počinje poslednje nedelje marta i završava poslednje sedmice oktobra.
Island je jedina evropska zemlja koja nije uvela zimsko i letnje računanje vremena.
Na južnoj hemisferi početak i kraj letnjeg vremena je obrnut u odnosu na severnu.
Većina modernih računarskih operativnih sistema ima mogućnost automatskog prelaska na letnje računanje vremena.
Tako je Izrael do pre nekoliko godina menjao letnje vreme različito od ostatka sveta, zbog posebnog lunarnog kalendara, pa većina računarskih sistema nije mogla da prelazi na izraelsko letnje vreme.
Pojedini astronomi su, međutim, protiv pomeranja kazaljki i veštačkog "produženja" dana, jer smatraju da prirodu ne treba "mučiti", makar se to pravdalo i ekonomskom računicom.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
