Obicaji za Bozic drugi dan Sabor Presvete Bogorodice

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Društvo

Drugi je dan Božića, vreme je za komšije

Autor mondo.rs
Autor mondo.rs

Drugog dana Božića pravoslavni Srbi slave Sabor Presvete Bogorodice i časte se sa najbližima, a to su obično, uz obavezno "Pomoz' Bog", komšije i prijatelji.

crkva spc bogorodica sveti sveci Izvor: MONDO/Goran Sivački

Srpska crkva na današnji dan odaje slavu Presvetoj Bogorodici, majci Isusa Hrista. Njenim saborom se naziva ovaj praznik zato što se danas sabiraju (okupljaju) svi verni, da proslave Bogorodicu i njenog sina ali i međusobno, van doma, podele radost Božića.

Na ovaj dan, koji je drugi dan Božića, obilaze se prijatelji i komšije i primaju gosti u kuću.

Drugi dan Božića, narod kaže, trebalo da se posvetite šetnji i poseti prijateljima i kumovima, jer “ko ima prijatelje, bogat je čovek”.

Kako je običaj da se za Božić ostaje kod kuće i da se prvi dan ovog praznika provodi sa porodicom, drugi dan je bio vreme kada se obilaze rođaci, prijatelji i kumovi.

Veruje se da se na današnji dan mire i oni koji su godinama u zavadi i da nije dobro bilo koga oterati sa kućnog praga. Danas, za prazničnom trpezom koja je još uvek postavljena, svi su jednaki i u zdravlju i veselju slave najradosniji praznik hrišćanstva.

Hristos se rodi! Ovako se slavi Božić (FOTO,VIDEO)

Ovaj praznik ima korene u ranom hrišćanstvu, i jedan je od mnogih posvećenih Bogorodici (Velika Gospojina, Pokrov presvete Bogorodice...). Na današnji dan davnašnji je običaj u Ohridu, da se uoči drugog dana Božića večernja liturgija služi samo u Svetoj Bogorodici zvanoj Čelnica. Srbi u okolini Skadra (oblast Vraka) na Božiji dan (drugi dan Božića crkva slavi Sabor Presvete Bogorodice koji se u narodu uobičajeno naziva Božiji dan.

NARODNI OBIČAJI

Uz drugi i treći dan Božića idu i određen i specifični običaji.

U Božićne događaje spadaju i danas skoro zaboravljena koleda. A nekada su grupe maskiranih mladića i mlađih oženjenih muškaraca obilazile svaku kuću u selu i pevali koledarske pesme i izvodili trikove kako bi obezbedili zdravlje i prosperitet domaćinima.

"Planula" česnica i 33 zlatnika (FOTO,VIDEO)

U zamenu za njihov trud, domaćini su im davali hranu i razne poslastice.

Nekada je u Vojvodini postojao običaj da se u svim selima na Božić ili drugog dana Božića jašu konji, kada su jahači zapravo "vijali Božić".

Svečano okićeni konji sa jahačima koji su bili momci ili mlađi okićeni muškarci, u galopu bi jurili seoskim ulicama. Obično su, naravno jer to je i poenta narodnih običaja, svraćali u kuće u kojima su živele devojke za udaju, a domaćini su ih častili pićem.

Ništa ne pipajte, Bogorodica se uspinje na nebo

U nekim krajevima domaćin kuće daje čobaninu glavu pečenice koju ovaj nosi sa sobom na pašu. Kad je pojede, natakne je na jasenovu granu, da je živina ne može dohvatiti i kljucati.

U drugima, glava se čuva do Vasilice. Na ovaj dan se ne seku kosti, a ljudi se obraćaju jedan drugome sa: "Pomoz' Bog..."

Treći dan je Stevanjdan koji je prva krsna slava po Božiću i u novoj godini.), završavajući ophod kod domaćina koji je započeo obilazak, išli su od kuće do kuće i mirobožali, koristeći običaj da se zavađeni pozdrave i poljube, a time i izmire. Jer, ovo je dan opšteg mirenja i praštanja".

Na Stevanjdan se iznose slama i ostaci badnjaka iz kuće. Slama se obično nosi u voćnjak i zaveže za mlado rodno drvo, a jedan deo se zapali u plodnoj njivi i pusti da izgori. Ugarci od badnjaka se čuvaju jer su lekoviti i koriste u toku godine za lečenje obolele stoke.

A ŠTA KAŽE CRKVENO UČENJE

Crkva Božić slavi tri dana koji su u njenom bogoslužbenom kalendaru obeleženi crvenim slovom. Uz praznike ide, ili im prethodi, i određena pouka.

"Cela priroda i sva tvar poklonila se Hristovom rođenju, a prvi od ljudi, koji su mu prišli, bili su pastiri. Čuvajući stražu kod stada svojih, iznenadili su se pojavom anđela i slavom Gospodnjom, koja ih je obasjala. I gle, nebeski blagovesnik im reče: 'Ne bojte se, jer vam, evo, javljam radost veliku koja će biti svemu narodu. Jer vam se danas, u gradu Davidovu, rodi Spasitelj, koji je Hristos Gospod.

Danas je veliki praznik, molite se za decu

I ođednom se pojavilo mnoštvo anđela koji hvaljahu Boga najlepšom pesmom koja se ikada čula: 'Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, među ljudima dobra volja!' Iznenađeni i uplašeni pastiri, su odlučili da pođu do Vitlejema i vide šta se dogodilo. 'Hajdemo do Vitlejema da vidimo taj događaj o kome nas je Gospod obavestio'. Kada su stigli, ugledali su dete gde leži u jaslama i poklonili mu se", piše SPC o ovom velikom prazniku.

Ovaj susret sa Hristom, označio je, kako se dodaje, preokret u njihovom životu. Novim ritmom zakucala su njihova srca i neiskustvenom toplinom zagrejale su se i obradovale njihove duše. „I pastiri se vratiše slaveći i hvaleći Boga za sve što su čuli i videli kako je bilo rečeno."

Drugi pak, koji su se poklonili Novorođenom Hristu, bili su učeni i slavni mudraci sa Istoka. Ovi „zvezdočitači" posmatrali su nebeska tela i ugledali novu, Mesijinu zvezdu, koju su proroci nagoveštavali. Odmah su pošli Novorođenome da mu se poklone. "I gle, zvezda koju videše na istoku, iđaše pred njima dok ne dođe i stade nad mestom gde beše dete" Ugledavši Hrista, poklonili su mu se kao Bogu i darivali ga: zlatom, tamjanom i smirnom. Istinu koju su do tada tražili među zvezdama, pronašli su u novorođenom detetu, u Onome koji je došao sa neba: Suncu Pravde, Istoku sa visine, Onome koji jeste od pre nastanka vremena i pre stvorenog sveta. "I pošto su u snu poučeni da se ne vraćaju Irodu, vratili su se drugim putem u svoju zemlju."

Mudraci, dakle, nisu hteli da se vrate istim putem i sretnu sa Irodom, koji je hteo pogubiti Bogomladenca, već su, kako svedoči Sveto Jevanđelje, u svoju zemlju otišli drugim putem i na taj način omeli Irodove zle namere. Ali oni su promenili ne samo put već i način života. Ova njihova duhovna promena bila je istinita pouka i poruka svima, pa i nama danas - da svi koji se odluče da pođu Hristu i da mu se poklone, odlaze dalje kroz svoj život drugim, lepšim, boljim, istinitijim, i bezbednijim putem, od onoga kojim su mu došli. Odlaze preobraženi, preporođeni, pokajani. Jednom rečju, bivaju novi ljudi.

"Zato i mi pođimo u susret Hristu i poklonimo mu darove svoga srca: veru, nadu i ljubav, a on će ih preobraziti i umnožiti u nama. Veru će učiniti još čvršćom, nadu pouzdanijom, a ljubav iskrenijom, čistijom i plodotvornijom. Ako ovako postupimo, onda ćemo i mi, poput pastira i mudraca, kao i svih drugih koji su se Gospodu poklonili, osetiti radost ovog susreta, sreću i lepotu koju nam niko i nikad neće moći uzeti. Jer On, živi i istiniti Bog, biće sa nama", ističe SPC.

Komentari 4

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Paznja

Dobro vece, komsija!

Beli Sneg

Presveta Bogorodice spasi nas i smiluj se na nas!

Ostavi Komentar

Danas je mnogima privi radni dan u ovoj godini, kakve komšije i prijatelji.

special-image

PRODAVNICA

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU

Inicijalizacija u toku...
loader