Nacionalno udruženje malih hidroelektrana odgovorilo na kritike i proteste širom Srbije: "Najekološkije države na svetu prave MHE, samo ovde ima kritičara". Taksativno naveli sve prednosti i mane ostalih obnovljivih izvora energije.
Gradnja malih hidroelektrana širom Srbije, a planirano je da ih bude 850, izazvala je velike proteste ekoloških udruženja, stručnjaka i građana pojedinih mesta u zemlji. Svi oni se bune zbog ovakvih postrojenja, smatrajući da veoma negativno utiču na ekosistem.
Oni koji prave MHE do sada su uglavnom bili rezervisani, ali su, navode, shvatili grešku i odlučili da sazovu konferenciju za novinare kako bi javnosti objasnili zašto su ovakva postrojenja dobra, ukazali da se širom Evrope, pa i u najekološkim državama, kakve su Švajcarska, Norveška, Austrija i dalje grade mini-hidroelektrane.
Uostalom, ovo je i nacionalni interes, koji je država označila u svojim strategijama, a ispada kao da smo mi napravili pakao, kažu iz Nacionalnog udruženja MHE.
Takođe, tvrde da su protesti u Srbiji pokrenuti na inicijativu nevladine organizacije iz Austrije po imenu "River voč" (River watch).
"U Austriji postoji oko 4.000 MHE i planirano je da se gradi još. Ispada da 'River voč' više voli srpsku prirodu od austrijske", ironično ukazuju iz Nacionalnog udruženja MHE.
Priznaju da je bilo nesavesnih investitora, koji su lošim projektima zatvarali takozvane "riblje staze", praktično isušivši korita reka, ali su isto tako predlagali i predlažu rešenja, koja su primenjena upravo u gore navedenim državama, pogotovo u Austriji.
Predlagali su ministru za zaštitu životne sredine Goranu Trivanu da se reši ovaj problem, da se obnove sve te riblje staze i da se, po uzoru na Austriju, napravi računarski centar u kojem bi se uživo pratilo kako te staze funkcionišu i drže pod kontrolom. Odgovor nisu dobili.
Istina je i da nije bilo pritiska ekoloških udruženja, javnost ne bi ni saznala za pojedine nesavesne slučajeve i loše izvedene projekte.
Ono što jeste činjenica da su investitori MHE dobijali i dobijaju dozvole za gradnju ovih postrojenja na osnovu važećih zakona. A ministar Trivan je u više navrata do sada, tačnije to stalno ponavlja, najavio izmene zakona i zabranu gradnje budućih MHE u zaštićenim područjima.
"Mnogi misle da se dozvole dobijaju tako što neki investitor sedne sa određenim ministrom u kafanu i dobije dozvolu preko noći. Nije tako. Evo, pripremio sam šta je sve bilo potrebno od dozvola za gradnju jedne MHE u zaštićenom području, čija mišljenja, odobrenja. Na tu jednu dozvolu čekalo se 4 godine", rekao je predsednik Nacionalnog udruženja MHE Dragan Josić, koji je projektovao MHE od Nikaragve do Kazahstana, a najviše u Srbiji i Crnoj Gori.
Osim Austrije, Josić je pomenuo i primere Švajcarske, koja drži primat kao najekološkija zemlja sveta i Norveške. Pokazao je prikaz švajcarskog dela Alpa a MHE su označene crvenom bojom - sve se crveni! A Norvežani planiraju da grade dodatna postrojenja radi izvoza struje proizvedenih u MHE.
"Znači, te zemlje baš ne vole svoju prirodu", rekao je Josić ironično, aludirajući na one koji u Srbiji napadaju gradnju MHE.
- VRSTE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE -
- Energija vode (hidroelektrane);
- Energija Sunca (solarne elektrane);
- Energija vetra (vetroelektrane);
- Energija iz biomase (elektrane na biogas ili biomasu);
- Geotermanlna energija (geotermalne elektrane);
- Energija okeana;
- Atomska energija (nuklearne elektrane).
Član Upravnog odbora Nacionalnog udruženja MHE Dragan Stipčić odgovorio je na kritike stručnjaka, a najglasniji je bio dekan beogradskog Šumarskog fakulteta, prof. drRatko Ristić koji je zatražio zabranu gradnje MHE i u više navrata isticao da postoje druge vrste obnovljivih izvora energije, poput biomase.
Stipčić, međutim, naglašava da je energija vode jedina isplativa i najmanje štetna po životnu sredinu. Velike hidroelektrane jesu najskuplje, ali prednosti su što imaju stabilnu proizvodnju i proizvodnju na mestu potrošnje i imaju najmanje štetnu emisiju ugljen-dioksida.
Najveći zagađivači su termoelektrane, a Srbija 80% električne energije dobija upravo iz ovog izvora.
"Da smo u Evropskoj uniji, Elektroprivreda Srbije (EPS) bi svake godine morala da plaća između 750 miliona i milijardu evra zbog emisije štetnih gasova iz termoelektrana", naglasio je Stipčić.
"Nuklearne elektrane nemamo, kao ni energiju okeana. Geotermalne elektrane kod nas nisu isplative, jer je potrebno da temperatura vode bude minimum 200 stepeni Celzijusovih, a mi nemamo vodu topliju od 100 stepeni", kaže član UO Nacionalnog udruženja MHE.
Ni energija koja bi se dobijala iz biomase, prema njegovim rečima, nije rešenje.
"To jeste obnovljiviji izvor energije, ali nije zelena energija, jer se štetni gasovi šalju u vazduh. Takođe, cena izgradnje ovakvih elektrana je visoka, a i zavise od izvora đubriva", kaže Stipčić.
Solarne elektrane, naveo je dalje Stipčić, takođe imaju svoje mane. One isključivo rade danju i daju mali prinos energije. Kad je oblačno, proizvode tek 10% svoje ukupne snage, a vek trajanja im je 20 godina.
Vetroparkovi, popularni u poslednje vreme, u Srbiji se nalaze u Podunavlju i u Banatu. Ali, iako im je cena izgradnje relativno niska, one zavise od vetra. Ako vetar stane, nema proizvodnje energije i reč je o najnestabilnijoj proizvodnji, rekao je Dragan Stipčić.
Sve ovo su bili odgovori na ranije istupe onih koji se protive izgradnji MHE. Pomenuli smo dekana Šumarskog fakulteta Ratka Ristića, koji je na velikom ekološkom protestu u Beogradu januara ove godine, koji je govorio o tome koji su obnovljivi izvori energije najpodeseniji.
"Kažu da su veliki hidroenergetski sistemi, poput Đerdapa 1 i 2 ili drinske HE, veliki uništivači prirode. Tačno je, ali od ovih hidroelektrana koristi imaju milioni ljudi. Kada se izučava ekološka etičnost za jedan od osnovnih principa za prihvatljviost određenih intervencija u prirodi jeste da li ona donosi korist za većinu. Ako donosi, onda je to prihvatljivo. Male hidroelektrane su izučavane godinama u svetu i jedan od zaključaka je da su one dva do ŠEST PUTA VEĆI razarači životne sredine nego velike hidroelektrane. Kažu i da su termoleketrane veliki zagađivači vazduha. I to je tačno, ali nećemo prečišćavati vazduh tako što ćemo uništavati reke izgradnjom malih hidroelektrana", rekao je Ristić januara ove godine.
Šta je sve tada rekao Ristić možete da pročitate OVDE
Oni brane MHE: Evo zašto su one dobre!
U pojedinim mestima gde se prave MHE događaju se incidenti, a najviše ih je bilo u selu Rakita u Opštini Babušnica. Nedavno se tamo dogodila eksplozija, za koju je Nacionalno udruženje malih hidroelektrana optužilo meštane sela. U Rakiti se gotovo redovno dešavaju incidenti. Poslednji se dogodio 4. juna ove godine, kada je jedan od meštana sekirom nasrnuo na radnika koji radi na izgradnji MHE.
Podsećamo na ranije saopštenje Nacionalnog udruženja MHE i o sastancima sa ministrom Goranom Trivanom:
"1. MHE se nisu pojavile u Srbiji 2017. godine kako je to naveo ministar Trivan. Prva MHE u Srbiji je
napravljena i puštena u rad daleke 1900. godine, do 1908. godine bilo ih je već četiri. Većina je i dan-danas u funkciji i proizvode "zelenu" električnu energiju.
2. NUMHE je iniciralo sastanak sa ministrom Trivanom, koji je i održan 7. decembra 2018. godine kada je ponudilo konstruktivne predloge rešenja kojima bi se obezbedilo poštovanje propisanih pravila o obezbeđenju bioloskog minimuma (npr. obezbeđenje pristupa ministarstvu video nadzoru na svim vodozahvatima putem direktnog linka).
3. Članovi UO NUMHE su predložili da se, iako se MHE projektuju i grade na osnovu važećih propisa, na dobrovoljnoj bazi unaprede riblje staze (one kod kojih je to potrebno) i izneli su nekoliko predloga kako se mogu urediti korita reka na način koji će omogućiti poboljšanje uslova za floru i faunu. Sva ova poboljšanja je moguće napraviti samo uz ušečće imalaca javnih ovlašćenja i državnih institucija, te uz izmene i dopune određenih propisa.
4. Članovi NUMHE koji imaju dozvole za projekte na Staroj planini saglasili su se da prihvate predlog ministra Trivana, koji je on u više navrata iznosio u javnost, da se te lokacije zamene drugim lokacijama van zaštićenih područja.
5. Nakon tog sastanka, NUMHE je ministru Trivanu uputilo ove predloge i u pisanoj formi, a nakon
izostanka povratne informacije o ponuđenim rešenjima, NUMHE se obraćalo ministarstvu zaštite životne sredine u dva navrata sa zahtevom za sastnake, na koje nikada nije odgovoreno".
"Nacionalno udruženje malih hidroelektrana je i dalje spremno da konstruktivnim predlozima pomogne Srbiji, njenim institucijama i pre svega njenim građanima da se obezbedi da proizvodnja električne energije ima što manje štetnog uticaja na okruženje", piše u saopštenju.
Dodaje se da je "jedan od načina za smanjenje tog štetnog uticaja jeste i izgradnja MHE, u skladu sa zakonskom regulativom, podzakonskim aktima i ostalim propisima, jer se time direktno utiče na smanjenje proizvodnje električne energije iskopom, transportom, sušenjem i spaljivanjem uglja u termoelektrana, koja predstavlja najštetniji način proizvodnje električne energije, sa nesagledivim posledicama, ne samo po prirodu, već i celokupno stanovništvo".
"Tih posledica smo bili više nego svesni proteklih nekoliko meseci kada su gradovi u Srbiji bili među
najzagađenijim na svetu. U toj svojoj nameri očekujemo da u ministarstvu zaštite životne sreditne imamo partnera i saveznika, a nikako nekog ko opstrukcijama, paušalnim izjavama i iznošenjem netačnih podataka zbunjuje javnost i stvara pravnu nesigurnost za sve potencijalne investitore, kako u obnovljive izvore energije, tako i u ostale privredne grane", piše u saopštenju ovog udruženja.
