Učesnici regionalne konferencije Digital 2019 razgovarali su danas o tome kolika je zapravo moć društvenih mreža u Srbiji i mogu li one da doprinesu razvoju društva.
Učesnici regionalne konferencije o trendovima u komunikacijama i medijima – Digital 2019. razgovarali su danas o moći i značaju medija i društvenih mreža i njihovoj ulozi u srpskom društvu gde su neka važna pitanja – od Tijaninog zakona i zaštite prirodne okoline, do raskrinkavanja nasilnika – na neki način prvu publiku našla baš na Facebooku ili Twitteru.
Izvršni direktor Fonda za otvoreno društvo Milan Antonijević rekao je da nije očekivao, kada je počeo da se bavi aktivizmom, da će za istim stolom sedeti sa liderima svih stranaka i naveo da će uspeh dijaloga vlasti i opozicije na FPN-u biti kada se budu videle konkretne promene na terenu.
Uspeh dijaloga na FPN je što su svi učesnici nekako nezadovoljni, rekao je i dodao da Fond za otvoreno društvo pokušava da vrati fokus na one kojih se izbori tiču.
Govoreći na panelu "Erin Brokovič, model 4.0: Društvene mreže i građanske inicijative" Antonijević je naveo da je dugoročno neodrživo da ljudi ne mogu slobodno da glasaju.
"Tri decenije smo u višepartijskom sistemu, ta polarizacija koja postoji je očigledan neuspeh da napravimo sistem", rekao je Antonijević i dodao da dobijaju i pozive sa lokala da oragnizuju slične dijaloge.
Goran Miletić iz organizacionog odbora Prajda objasnio je da podrška na društvenim mrežama znači, kao što im znači i u komunikaciji sa medijima.
"Kada smo počinjali, pozive smo slali preko faksa, pa preko mejla, a sada kada je nešto važno, okačimo na društvene mreže, a onda nas novinari sami zovu. Mnogo toga se promenilo", rekao je Miletić.
On je dodao da im je podrška na društvenim mrežama bila jedina na početku.
"Osećali smo se sami, jer smo pokušavali da objasnimo da homoseksualnost nije bolest, i to u Srbiji gde 75 odsto ljudi misli da jeste, a 20 odsto misli da homoseksualce treba fizički kažnjavati", rekao je Miletić.
Marija Lukić iz Brusa, koja je prijavila Milutina Jeličića za seksualno uznemiravanje, kaže da se ona u početku nije oslanjala na društvene mreže, već na medije, a da je Twitter nalog otvorila u ferbuaru, kada je počela da dobija informacije od svojih prijatelja, da ima veliku podršku.
"Kada nije bilo institucionalne podrške ja sam se oslonila na medije. To mi je sačuvalo glavu i porodicu", rekla je ona i dodala da i dalje, kako kaže, ima problem sa institucijama i da je do sada održano jedno ročište što daje prostora da se priča i dalje provlači kroz društvene mreže.
Kaže da su joj se putem društvenih mreža javljale žene koje su, kaže, preživele slična uznemiravanja.
"Srbija nije Amerike, Brus nije Holivud, pa i tamo je teško ženama da se bore. Nisam znala šta da im kažem, jer i ja još nemam rezultat", rekla je Lukić. I
Igor Jurić iz Fondacije Tijane Jurić rekao je da su oni prvo pokrenuli prikupljanje potpisa kako bi promenili zakonsku regulativu, ali da su im kasnije mnogo pomogle društvene mreže kako bi na kraju uspeli u tome da se donese tzv. Tijanin zakon.
Kaže da je bio aktivan na Twitteru po pitanju tog zakona koji je omogućio uvođenje doživotne kazne zatvora za silovatelje i ubice dece.
Objasnio je i da je, kada je nestala Tijana, bukvalno jedan čovek u policiji svojom procenom odlučivao o životu njegove ćerke i da je uspeo to u zakonu da promeni.
"Bukvalno, da je taj čovek u Subotici kada je dobio poziv od lokalne policije u Bajmoku, gde je Tijana, nestala pozvao Odeljenje za visokotehnološki kriminal u Beogradu koji su mogli preko signala telefona da utvrde gde se ona nalazi, Tijana bi danas bila živa", rekao je Jurić.
Dodaje da je policija ranije mogla prema svom nahođenju da reaguje u zavisnosti od procene da li je dete u opasnosti.
Istakao je da su društvene mreže pokrenule lavinu kada je reč o Tijaninom zakonu.
On je dodao da je imao i teške trenutke kada su ga pojedini mediji optuživali i da je tada razmišao da izvrši samoubistvo i zamolio novinare da uvek razmisle o tome kako će delovati na te ljude i da li nekome mogu da skrate život.
Novinarka BIRN Hub Sofija Todorović je govorila o slučaju pekare u Borči kada se pojavila na internetu objava da je pekar Albanac pokazivao rukama simbol velike Albanije - dvoglavog orla.
Kaže da živi u Borči da je priča počela na jednoj Facebook grupi, gde su deljene informacije.
Ona je podsetila da je ta slika nastala 2017. gdine i da je uzeta bila sa njegovog Instagram profila i da je odmah bilo 80 komentara zbog čega je ona odmah kontaktirala pekaru i ponudila pomoć i prijavila slučaj policiji, jer je znala da se taj slučaj neće završiti samo na komentarima na internetu.
Todorović je rekla da je bila aktivna na društvenim mrežama povodom tog slučaja kako bi solidarnošću podržala te Albance, jer je znala da bez solidarnost neće moći da opstanu više u Borči.
Aleksandar Jovanović iz "Odbranimo reke Stare Planine" kaže: "ako društvo ćuti, kada mu nestaju deca i reke, onda to nije nikakvo društvo".
On je dodao da je u Toplom Dolu kod Pirota vanredno stanje zbog namere investitora da izgradi minihidroelektranu na Toplodolskoj reci.
"Bez društvenih mreža ne bi bili vidljivi", istakao je on i dodao da su zahvaljujući društvenim mrežama uspeli da povedu priču o tome i organizuju proteste na kojima je bilo puno ljudi, kao i da će nastaviti da organizuju proteste.
Jovanović je pozvao predsednika Srbije Aleksandra Vučića da hitno reaguje i da se izjasni po pitanju sudbine reka i istakao da je predsednik jedini povodom tog prolbema ispunio obećanje.
Jovanović kaže da ga je, nakon razgovora sa Vučićem na nekom javnom događaju kada mu je predočio problem, zaista primio ministar energetike Aleksandar Antić na razgovor i obećao na tom sastanku da će biti sačuvana ta reka.
Kako je rekao Jovanović, uprkos tom borba za tu reku još traje i žitelji tog mesta neće odustati i spremni su na sve.
