NE BOJTE SE, ako ste gradili po propisu NEĆE VAS SATRTI [ZEMLJOTRESI]

Napomenuo je da se ne mogu uvek predvideti zemljotresi, ali da se svakako u Srbiji u budućnosti ne očekuju zemljotresi veće magnitude od šest jedinica Rihterove skale.

U Srbiji je najjači zemljotres bio 1922. godine u Lazarevcu, magnitude 5,9 jedinica Rihterove skale. U Srbiji je bilo jakih zemljotresa i skorije, 1998. godine u Mionici (5,6 po Rihteru)m zatim 2010. godine u Kraljevu (5,4 po Rihteru)...

"Razlog za strah će u budućnosti imati samo oni koji žive u još seizmički neobezbeđenim objektima, a to su oni koji su građeni pre donošenja određenih propisa koji garantuju stabilnost objekata, zatim loše održavani objekti, kao i oni koji su građeni mimo propisa", naveo je Dragičević.

Kako je rekao, veliki zemljotresi "pripremaju" se nekoliko godina, kao što je bio slučaj sa potresima koji su se dogodili sada u Turskoj (5,7 stepeni) ili u Albaniji (5,8 stepeni).

"Na prostorima Turske i Albanije, očekuje nas smirivanje tla koje će trajati nekoliko meseci, možda i nekoliko godina. Zemljotres u Turskoj se dogodio na istom mestu kao zemljotres 1999. godine (7,4 po Rihteru), kada je u okolnim gradovima i Istanbulu poginulo oko 18.000 ljudi. Tada je potpuno uništeno oko 50.000 kuća, a nekoliko stotina hiljada ljudi ostalo je bez krova nad glavom", naveo je on.

Dragičević kaže da su nakon toga nastale studije koje su predviđale da će se do 2030. godine dogoditi dosta jak zemljotres magnutude 8,5 jedinca Rihterove skale i da ovaj što se sada desio (početkom avgusta od 6,5 po Rihteru), nije taj veliki očekivani zemljotres.

"Da bi se smanjile posledice zemljotresa potrebno je poraditi na jačanju svesti o prisustvu sezimičke opasnosti, a što mi kao društvo često zaboravljamo. Potrebno je raditi na pripremljenosti, jačati organizacije koje se bave procenom rizika i koje reaguju u vanrednim situacijama", ističe Dragičević.

Kako kaže, seizmička aktivnost na prostorima Turske, Albanije, Crne Gore i BiH je deo seizmičke aktivnosti tzv. Centralno-mediteranskog pojasa, odnosno prostora gde se dešava pet do sedam odsto svih zemljotresa na planeti, kao i oko 17 odsto najjačih zemljotresa u svetu.

Dragičević kaže da se svake godine na našoj planeti očekuje da će se dogoditi u proseku 500.000 zemljotresa.

"Tako da se na svakih oko 30 sekundi negde dogodi zemljotres. Takođe, očekivanja su da će se po statistici u jednoj godini dogoditi dva razorna zemljotresa čije su magnitude od osam do devet jedinica Rihterove skale. Zatim da će biti oko 20 katastrofalnih zemljotresa i da će biti nekoliko desetina i stotina zemljotresa, kao što je bio, na primer, ovaj u Albaniji", rekao je on.

Pojedini mediji u regionu su pre neki dan preneli da je potres koji se dogodio ovog meseca u Albaniji naveo stručnjake, kao i građane BiH, na razmišljanje da li taj događaj ima veze sa učestalim potresima poslednjih meseci na području BiH, kojih je od početka godine bilo 44.

Stručnjaci su, međutim, rekli da potres u Albaniji nema veze sa učestalim podrhtavanjima tla u BiH.

Tlo u Albaniji je ove godine podrhtavalo 340 puta, a najjači udar je bio jačine 5,8 stepeni po Rihteru i za sobom ostavio značajnu materijalnu štetu. Povređeno je više od 130 ljudi.

Seizmolozi kažu da je do potresa došlo pomeranjem afričke tektonske ploče, koja se proteže sve do Alpa.

"Ta afrička tektonska ploča diže naše planine godišnje centimetar ili dva, one rastu", rekao je seizmolog Federalnog HMZ u BiH Ivan Brlek.