Dežurni operativni centar Bezbednosno-informativne agencije (BIA) svakodnevno je "zasut" raznim informacijama od bezbednosnog značaja.
Dežurni operativni centar Bezbednosno-informativne agencije (BIA) svakodnevno je "zasut" raznim informacijama od bezbednosnog značaja.
U jednoj od njegovih soba nalazi se i famozni telefon sa brojem 9191, na koji zovu građani i prijavljuju razne stvari - lošu privatizaciju, probleme u suđenjima, kriminal, podatke o haškim optuženicima i njihovim jatacima...
Ovaj telefon, iako uveden početkom maja 2006, nedavno je iznova pobudio pažnju, kada je objavljen na poternici srpskog Akcionog tima za generalom Ratkom Mladićem i Goranom Hadžićem koje traži Haški tribunal. Navedena je i nagrada za podatak koji može da dovede do njihovog hapšenja - za Mladića milion evra, a za Hadžića 250.000.
"Broj poziva je povećan otkako smo građane podsetili na ovaj telefon", priča za "Novosti" Jovan Stojić, šef kabineta direktora BIA.
To povećanje poziva upravo se odnosi na raspisanu nagradu. Interesuje ih mahom tehnička stvar - kako će ona biti isplaćena.
Stojić navodi da od 2006. do danas nijedan poziv nije doprineo hapšenju bilo kog haškog begunca, ali da su neki podaci dobijeni na taj način pomogli u istrazi oko rekonstrukcije skrivanja nekih od njih.
Potraga je, kako kaže slikovito sagovornik, mozaik sastavljen od niza kockica. Neki od tih kvadrata mogu da budu i informacije dobijene na pomenuti broj.
Razni su podaci koje građani navode - ima šaljivih, onih koji žele da skrenu potragu na pogrešan trag, osvetničkih (komšije i prijatelje prijavljuju kao jatake)...
"Prva selekcija se pravi tokom razgovora s građanima", kaže Stojić. "Na telefon, tokom 24 časa, javljaju se iskusni operativci. Oni postavljaju pitanja na osnovu kojih procenjuju koliko je neki podatak validan, da li se neko šali, ima li "materijala" u tim informacijama za dalje istrage..."
Podaci za koje se proceni da mogu da budu interesantni šalju se nadležnoj organizacionoj jedinici BIA koja dalje radi na utvrđivanju njihove verodostojnosti. Dešava se da takva saznanja izazovu dalje istrage.
"Uglavnom nam se javljaju oni koji daju puna imena i prezimena, pa čak i brojeve kontakt-telefona", navodi Stojić. "Takvim ljudima se, obično, najviše i veruje. Javljaju se iz cele Srbije, i gotovo su svih starosnih dobi, muškarci i žene, radnici, intelektualci ... Nema razlike. Naravno, pozivi mogu biti i anonimni".
U velikom broju poziva na broj 9191 nije zanemarljiv broj onih koji se odnose na dvojicu haških optuženika. Ima i onih koji se žale na sve i svašta u društvu, posebno na korupciju, sporost pravosuđa...
"Podatke koje dobijamo o, recimo, kriminalu, pa i onom organizovanom, odmah dostavljamo kolegama iz MUP Srbije", kaže Stojić. "Imamo dobru saradnju i sa Vojskom Srbije".
Službe Agencije intenzivno sarađuju sa Akcionim timom Vlade Srbije za okončanje saradnje s Haškim tribunalom. To je prioritet, ali se ne zanemaruju ni ostale bezbednosne oblasti. U Dežurni operativni centar BIA stižu i obaveštajni, ali i kontraobaveštajni podaci važni za bezbednost zemlje.
Često se građani pojave i na našoj kapiji i traže da ih primimo jer imaju "nešto važno da nam kažu", navodi Stojić. "Nikog ne vratimo, uvek neko od operativaca razgovara sa njima. Pojedini od njih prevale i stotine kilometara da dođu u sedište BIA, iako imaju naš centar u svom gradu. Veruju da će ovde imati bolje sagovornike. Neki samo donesu pismo sa svojim saznanjima i nekim podacima i ostave ga na prijavnici. To je sve dobro, jer pokazuje da građani veruju BIA".
(MONDO)
U jednoj od njegovih soba nalazi se i famozni telefon sa brojem 9191, na koji zovu građani i prijavljuju razne stvari - lošu privatizaciju, probleme u suđenjima, kriminal, podatke o haškim optuženicima i njihovim jatacima...
Ovaj telefon, iako uveden početkom maja 2006, nedavno je iznova pobudio pažnju, kada je objavljen na poternici srpskog Akcionog tima za generalom Ratkom Mladićem i Goranom Hadžićem koje traži Haški tribunal. Navedena je i nagrada za podatak koji može da dovede do njihovog hapšenja - za Mladića milion evra, a za Hadžića 250.000.
"Broj poziva je povećan otkako smo građane podsetili na ovaj telefon", priča za "Novosti" Jovan Stojić, šef kabineta direktora BIA.
To povećanje poziva upravo se odnosi na raspisanu nagradu. Interesuje ih mahom tehnička stvar - kako će ona biti isplaćena.
Stojić navodi da od 2006. do danas nijedan poziv nije doprineo hapšenju bilo kog haškog begunca, ali da su neki podaci dobijeni na taj način pomogli u istrazi oko rekonstrukcije skrivanja nekih od njih.
Potraga je, kako kaže slikovito sagovornik, mozaik sastavljen od niza kockica. Neki od tih kvadrata mogu da budu i informacije dobijene na pomenuti broj.
Razni su podaci koje građani navode - ima šaljivih, onih koji žele da skrenu potragu na pogrešan trag, osvetničkih (komšije i prijatelje prijavljuju kao jatake)...
"Prva selekcija se pravi tokom razgovora s građanima", kaže Stojić. "Na telefon, tokom 24 časa, javljaju se iskusni operativci. Oni postavljaju pitanja na osnovu kojih procenjuju koliko je neki podatak validan, da li se neko šali, ima li "materijala" u tim informacijama za dalje istrage..."
Podaci za koje se proceni da mogu da budu interesantni šalju se nadležnoj organizacionoj jedinici BIA koja dalje radi na utvrđivanju njihove verodostojnosti. Dešava se da takva saznanja izazovu dalje istrage.
"Uglavnom nam se javljaju oni koji daju puna imena i prezimena, pa čak i brojeve kontakt-telefona", navodi Stojić. "Takvim ljudima se, obično, najviše i veruje. Javljaju se iz cele Srbije, i gotovo su svih starosnih dobi, muškarci i žene, radnici, intelektualci ... Nema razlike. Naravno, pozivi mogu biti i anonimni".
U velikom broju poziva na broj 9191 nije zanemarljiv broj onih koji se odnose na dvojicu haških optuženika. Ima i onih koji se žale na sve i svašta u društvu, posebno na korupciju, sporost pravosuđa...
"Podatke koje dobijamo o, recimo, kriminalu, pa i onom organizovanom, odmah dostavljamo kolegama iz MUP Srbije", kaže Stojić. "Imamo dobru saradnju i sa Vojskom Srbije".
Službe Agencije intenzivno sarađuju sa Akcionim timom Vlade Srbije za okončanje saradnje s Haškim tribunalom. To je prioritet, ali se ne zanemaruju ni ostale bezbednosne oblasti. U Dežurni operativni centar BIA stižu i obaveštajni, ali i kontraobaveštajni podaci važni za bezbednost zemlje.
Često se građani pojave i na našoj kapiji i traže da ih primimo jer imaju "nešto važno da nam kažu", navodi Stojić. "Nikog ne vratimo, uvek neko od operativaca razgovara sa njima. Pojedini od njih prevale i stotine kilometara da dođu u sedište BIA, iako imaju naš centar u svom gradu. Veruju da će ovde imati bolje sagovornike. Neki samo donesu pismo sa svojim saznanjima i nekim podacima i ostave ga na prijavnici. To je sve dobro, jer pokazuje da građani veruju BIA".
(MONDO)
