Maja je fina, tiha, stidljiva. Radi kao službenik u jednoj banci i apsolutno je neprimetna - osim za majku koja ju je godinama maltretirala.
"Čim je vidiš, odmah imaš želju da je udariš koliko je pasivna", tako je opisala Maju jedna od njenih prijateljica.
Ta ista prijateljica vodila ju je po socijalnim službama koje su odgovornost prebacivale jedne na drugu, po advokatima u pokušaju da se razvede i uzme decu, finansijski je pomagala... "Jednostavno, toliko je servilna i tiha i uplašena da u meni izaziva želju za nasiljem i istovremeno jezivu potrebu da je nekako zaštitim, što mi izgleda ne polazi za rukom", dodaje Majina prijateljica Nela.
"Miš sam, priznajem, ali ne mogu protiv sebe", tiho kaže Maja za MONDO.
Jadove, životinjo, bedo...
Čini se da su Maji karte bile tako podeljene još u samom startu.
Majina majka je Hercegovka istovremeno tradicionalno vaspitana i dovoljno obrazovana da zna da može više, očajna što se udala za muža koji toliko različit od njene predstave pravog muškarca.
Godinama je ova profesorka u osnovnoj školi što verbalno što fizički napadala supruga, gorela mu košulje, uzimala novac, bacala stvari, udarala, pljuvala u jelo, vređala porodicu i njega lično.
"Jadove, bedo, smradu", samo su neki od "nadimaka" koje je davala suprugu. "Životinjo, izrode, skote" su majčini opisi Maje.
"Tata je sve to trpeo. Nikada, ali nikada glas nije podigao na nju a kamoli ruku. Nekad mislim da je želela da joj udari šamar, ali on to nikada nije uradio. Ostao je sa njom zbog mene", kaže Maja.
Nije ona loša, samo je tako naučena
"Ne dobijem peticu u školi, šamar i pokora u vidu pranja vrata. Zaspim pred televizorom u dnevnoj sobi, šamar i pokora u vidu nekog kućnog posla", priča Maja. "Nije ona loša, samo je tako naučena", pokušava da je opravda.
I kasnije, kada je počela da izlazi, majka joj je večito imala primedbe na momke, kasno ostajanje, garderobu.
"Želela je da budem ženstvenije ali je onda ludela i histerisala kada bih obukla suknju iznad kolena ili majicu bez rukava. Niko joj nije bio dobar za mene, a ujedno sam ja bila najgora ćerka i devojka na svetu", kaže Maja.
Da bi pobegla od majke, udala se za drugara iz škole, prekinula studije i počela da radi.
"Majka mi to nikada nije oprostila - što sam otišla iz kuće u njegov 'je***mik', što sam napustila fakultet, što sam počela da radim, što nisam više dolazila kod njih", priča Maja.
U početku je sve bilo okej, kaže. Muž ju je podržavao i pomagao, tazbina je bila fina i željna da pomogne i u toj želji da pomogne napravila joj je opet pakao od života.
"Marko je pokušao da me pomiri sa majkom - iako se mi nikad nismo svađale, ja sam samo pobegla - i insistirao je na tome da odlazimo kod mojih ili da oni dolaze kod nas na ručak", priča Maja.
"Moja majka je to doživela kao uvredu i napad na nju i napala me je pred svima, optužila me je da od nje pravim monstruma, da sam ja ta koja ju je zapravo tukla i maltretirala, da sam kur*a, da moja i Markova deca zapravo nisu njegova", ispričala je kroz suze.
Nije mi bilo teško
Muž je dugo trpeo svekrvine ispade, ignorisao i peglao situaciju ali je, kaže Maja, vremenom počeo da sumnja.
"Počeo je da proverama gde sam, sa kim izlazim, da li sam zaista sa prijateljicama. Počeo je da me optužuje da deca nisu njegova, da sam loša majka, da ga varam i potkradam... Najgore mi je bilo kada je pozvao moju majku da dođe da nam pričuva decu i tada joj rekao da je bila u pravu za mene", rekla je Maja.
"Sva je zablistala i rekla mu da neke žene naprosto traže da dobiju batine i da sam ja jedna od tih, a da bi on kao pravi muškarac trebalo da me batinama postavi na mesto", dodala je ona.
Muž je nije udario ali je počeo da kontroliše svaki dinar koji bi potrošila, tražio je da celu platu donese kući pa joj je davao džeparac koji je morala da pravda računima, insistirao je na tome da da otkaz i da se potpuno posveti deci, da prestane da se viđa sa prijateljicama...
"Nije mi bilo teško", priznaje Maja, "ionako nisam volela da radim na šalteru, svi ti ljudi. Volela sam da budem kod kuće, da ga dočekujem sa posla, da se bavim decom", priča Maja.
Na kraju mu to ipak nije bilo dovoljno. Ostavio ju je i odveo decu.
Sama si kriva što te je muž ostavio
Nekoliko bliskih prijateljica sa kojima se druži još iz detinjstva pokušalo je da joj pomogne.
U jednom centru za socijalni rad rekli su im da ako nije bilo fizičkog nasilja ona nema razloga da se žali na nasilje, da otac može da odvede decu jer on radi za razliku od nje.
"Jedna od kokošaka tamo je bila dovoljno drska da joj kaže da je sama kriva što se zapustila i pustila muža da ode drugde", priča Majina prijateljica Nela.
Advokati ne mogu da pomognu jer Maja i dalje odbija da se razvede i traži starateljstvo.
Nada se da će uspeti da se pomiri sa mužem. Ponovo je počela da radi, decu viđa povremeno, majku ne. Otac joj je preminuo.
"Ona je divna, topla, nežna osoba ali nema kičmu. Ja to nikad ne bih trpela, ali opet, ja nikad nisam bila učena da je ženi mesto u kuhinji, da treba da ćuti i trpi i šeni", kaže Nela.
