Svetska organizacija za zaštitu prirode (WWF) ističe u saopštenju da se u Srbiji "sistematski uništavaju reke i potoci usled ekspanzije malih hidroelektrana".
"Šteta koju MHE čine prirodi i širem društvu izuzetno je velika - od uništavanja rečnih korita, zarobljavanja reka u cevi, gubitka biološke raznovrsnosti i devastacije okolnog područja, do ugrožavanja izvora pitke vode i opstanka lokalnog stanovništva", navodi se u saopštenju ove organizacije.
WWF iznosi stav da treba zaustaviti podsticaje za sve vrste malih hidroelektrana i na taj način ograničiti njihovo nekontrolisano širenje i uništavanje naših reka.
Tema izgradnje MHE širom Srbije, a planirano je da ih bude 850, od kojih su pojedina postrojenja već napravljena u zaštićenim zonama, kakvi su nacionalni parkovi Kopaonik i Stara planina, izazvala je mnoga reagovanja, polemike, a stručna javnost izrazito je protiv njihove dalje gradnje, jer su vrlo štetne za ekosisteme. U pojedinim mestima gde se prave MHE događaju se incidenti, a najviše ih je bilo u selu Rakita u Opštini Babušnica, kao i u mestu Topli Do na Staroj planini.
"Trenutna politika podsticaja za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora odgovaraisključivo investitorima u MHE, značajno ograničavajući proizvodnju iz drugih obnovljivih izvora, poput Sunca i vetra. Štaviše, što je manja instalisana snaga postrojenja, to je veća podsticajna otkupna cena struje, čime se dodatno povećava pritisak na reke, jer je investitorima u interesu da sagrade što više postrojenja manje instalisane snage. To često podrazumeva stavljanje nebrojenih kilometara reka u cevi. U prilog tome govori i činjenica da je 95% sagrađenih MHE snage ispod 1 MW", navodi Nataša Milivojević iz WWF Adrije.
Važno je spomenuti da sistem podsticaja pravi direktnu finansijsku štetu građanima.
Prema studiji koju je za WWF Adriju izradio ekonomski stručnjak Damir Miljević, u 2017. i 2018. godini na račune vlasnika malih hidroelektrana isplaćeno je gotovo 30 miliona evra, a kad se tome dodaju porezi, infrastrukturni troškovi i priključivanje na mrežu, građani Srbije bili su u gubitku 15.500.000 evra. Ovaj gubitak ne uključuje štete po prirodu i lokalne zajednice izazvane uništavanjem reka.
Osim toga, analiza ulaganja u male hidroelektrane, koju je 2018. godine uradila organizacija Bankwatch, pokazuje kako se većina ovakvih projekata u Srbiji finansira novcem stranih banaka, a posebno grupa Erste Banke (Austrija) i UniCredit Banke (Italija).
"Investitori često napominju kako su MHE bitne za energetsku budućnost Srbije. Ipak, sve analize pokazuju da je njihov doprinos energetskoj stabilnosti Srbije zanemarljiv. Postojeće MHE u proseku proizvode manje od 0,8% ukupne električne energije, a kada bi se sve planirane izgradile, taj iznos ne bi premašio 3%. Zauzvrat, hiljade kilometara reka bile bi izgubljene. Ipak, rešenje postoji. Vladi Srbije već smo predložili da se iz Uredbe o podsticajnim merama za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, trajno ukinu podsticaji za male hidroelektrane i povećaju kvote za druge obnovljive izvore energije poput vetra ili sunca. Time bi se dugotrajno doprinelo boljem energetskom miksu, te stabilizaciji celog sistema. Osim toga, ulaganjima u energetsku efikasnost i modernizaciju elektroenergetskog sistema povećala bi se dostupnost električne energije, umesto uništavanjem naših reka", navela je Milivojević.
