Koliko često čitate deklaracije na prehrambenim proizvodima? Da li imate poverenja u napisano na ambalaži? Kakva su naša znanja o pravilima deklarativnosti hrane?
Eu info centar organizovao je konferenciju pod nazivom "Šta evropski standardi donose Srbiji - ka bezbednoj hrani i vodi", koja se između ostalog bavila i evropskom praksom i pravilima obeležavanja nutritivnih i zdravstvenih izjava hrane.
O tome kako pravilno na proizvodima obeležavati nutritivne i zdravstvene izjave (deo pregovaračkog poglavlja 12 -Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika) okupljene novinare i predstavnike civilnog sektora uputili su Rejmond O’Rork ekspert PLAC III projekta, i Mirjana Veljković projektni ekspert iz Ministarstva zdravlja Republike Srbije.
Projektom PLAC III pruža se pomoć Ministarstvu zdravlja u izradi Vodiča o primeni pravilnika o prehrambenim i zdravstvenim izjavama na hrani kao i o pravilnoj upotrebi o prehrambenih i zdravstvenih izjava i pružanju pouzdanih i istinitih podataka potrošačima.
Činjenica je da građani Srbije oznake na ambalaži doživljavaju pre svega kao marketing govori nam da je po sredi tema koja nije bezlazlena, pogotovo u segmentu zdravstvenih izjava koje stoje na prehrambenim pakovanjima.
Čest je slučaj da proizvođači prenaglašavaju pojedine činjenice vezane za svoj proizvod, kako bi skrenuli pažnju sa onih koje im manje idu u korist. Tako na primer proizvod prepun šećera (nezdrav proizvod) na svom pakovanju će imati vidno istaknutu informaciju o 0% masti, što sugeriše da se radi o proizvodu iz kategorije „zdravijih“. Na taj način potrošači se dovode u zabludu.
Zakonodavstvo Evropske unije o prehrambenim i zdravstvenim izjavama i informacijima na hrani uređeno je tako da se potrošači ne mogu dovesti u zabludu.
Zdravstvenom izjavom se smatra bilo koja izjava koja sugeriše ili ukazuje da postoji veza između kategorije hrane, određene hrane ili jednog njenog sastojka i zdravlja. Mehanizmi EU sastavili su pozitivnu listu „funkcionalnih“ zdravstvenih izjava koje se pod određenim uslovima mogu koristiti. Uredbom Evropske komisije navode se sve opšteprihvaćene zdravstvene izjave uslovi njihovih korišćenja, i one se nalaze u EU registru.
Tako na primer ako na proizvodu pročitate sledeći tekst „ Jod doprinosi normalnoj kognitivnoj funkciji“, znate da je reč o proizvodu koji je u najmanju ruku izvor joda, jer se u suprotnom isti ne može naći na pakovanju.
Takođe, ova izjava mora biti potkrepljna izvorom koji sadrži ime vitamina ili naziv minerala kako je propisano Uredbom.
Jedan od omiljenih prideva za one koji brinu o liniji dugo vremena je bio „light“ ili ti lagan. Kako bi se ova izjava našla na ambalaži ona mora biti propraćena naznakom o svojstvima koji je čine „laganom“. Na primer Biljni steroili = manje holesterola.
Isto tako nutritivna izjava o niskom sadržaju masti u određenom proizvodu može biti napisana na ambalaži samo onog proizvoda koji sadrži maksimalno 3g masti na 100g proizvoda u čvrstom stanju.
Primera ima puno, i svaki od njih dovodi do toga da se potrošačima predoči pravo stanje kada je reč o sadržaju i kvalitetu proizvoda, što je svakako praksa koju treba slediti.
U isčekivanju da i u ovom segmentu uhvatimo korak sa EU moramo reći da i u ovom slučaju evropski standardi donose Srbiji sigurnost u kvalitet i činjenično stanje o prehrambenim proizvodima koje konzumiramo.
