Čak 66 odsto mladih u Srbiji razmišlja da život nastavi u inostranstvu i to je daleko najveći procenat u zemljama Jugoistočne Evrope, istakao iz podatak iz istraživanja nemačke fondacije Fridrih Ebart štiftung šef njihove kancelarije za Srbiju i Crnu Goru, Maks Brandle.

Ali na današnjem panelu "Migracije mladih: Da li je Beograd usputna stanica?" prezentovani su i neki možda i više zabrinjavajući podaci koji pokazuju koliko je veliki "migracioni potencijal" Srbije – kako se tehnički opisuje mogućnost da Srbija u dogledno vreme ostane bez mladeži.

Istraživanje tima profesora i studenata Geografskog fakulteta, uređenog za potrebe ministarstva Slavice Đukić Dejanović koje se bavi demografijom i populacionom politikom, daje jasnu i nimalo optimističnu sliku današnje Srbije – mladi su spremni za odlazak a razlog nije (samo) posao i plata.

Njihove brojke odlaska mladih su nešto ali zato nimalo manje zabrinjavajuće – čak polovina mladih je spremna da ode iz zemlje, a u opštoj populaciji o iseljenju razmišlja 40 odsto stanovnika.

TAČKA POVRATKA

Država na migracije, zasad, uglavnom odgovara donošenjem zakonskih propisa i strategija, ali ima i praktičnih inicijativa. Jedna od njih je inicijativa "Tačka Povratka", koju se radi u saradnji sa kabinetom premijerke Ane Brnabić. "Ideja je da iskoristimo potencijal koji ima naša dijaspora i pomognemo ljudima ili da se fizički vrate u Srbiju, ili da se u život ovog društva 'vrate' svojim znanjem ili investiranjem. Dijaspora je velika ali je i razuđena i naš cij je da je poveemo i međusobno i sa maticom", kaže Ivan Brkljač, direktor programa za cirkularne migracije. Za nekoliko meseci otkako inicijativa postoji, nekoliko naših ljudi uglavnom iz anglosaksonskih zemalja, je ušlo u proces povratka u zemlju i osmišljavanja novog života ovde.

"Imamo dva podatka koji su nas pomalo iznenadili u istraživanju. Beograd je za današnje generacije mladih izgubio onu privlačnu moć koju je imao i oni koji misle da napuste svoju sredinu razmišljaju da odu prvenstveno u inostranstvo, a ako ne onda dolaze u obzir neki veći okolni grad ili Beograd", kaže Danica Šantić, vanredni profesor Geografskog fakulteta.

Kao razlozi zbog kojih nameravaju da odu su bolja ekonomska situacija u inostrantvu (17%) i mogućnost nalaženja boljeg posla (16%) ali i manja korupcija (8%).

Kod onih koji ne nameravaju dao odu razlozi su očekivani – tu su im prijatelji i porodica (33%) i imaju rešeno stambeno pitanje (20%), a neki i posao sa kojim su zadovoljni (manje od 10%).

Istraživanje koje je sprovedeno na 3.500 ljudi svih uzrasta u selima i gradovima četiri lokalne samouprave (Leskovac, Užice, Zaječar i Zrenjanin), pokazalo je da, suštinski, plata nije na prvom mestu, a s time su se složili i drugi učesnici skupa.

"Kada se pomnije pogleda ovo i slična istraživanja vidi se da mladi u stvari žele kvalitetan život, a zato im treba kvalitetno obrazovanje a potom i kvalitetan a ne bilo kakav posao. A onda na to dođe i dobro zdravstveno osiguranje, zdrava životna sredina, pa građanska prava…" kaže Stefan Đorđević, generalni sekretar KOMS (Krovna organizacija mladih Srbije).

A da po tome mladi, ili uopšte ljudi, iz Srbije nisu drugačiji od drugih, potvrđuje i Brandle.

"Pitanje migracije nikada nije samo pitanje dobrih plata. To vam možemo potvrditi mi iz Nemačke gde smo svojevremeno imali masovnu migraciju sa istoka zemlje na zapad (pad Berlinskog zida). I kada su plate dobre, a ostalo nije, ljudi ne žele da ostanu", kaže Brandle.

Anketa

ŠTA JE NAJVAŽNIJE - ZBOG ČEGA BI OSTALI U SRBIJI?