Tokom vanrednog stanja još jednom je potvrđeno da je Sombor grad plemenitih ljudi. Jedan od njih svakako je Dragan Suhalj, koji je uz pomoć svoje porodice, kao i mnogih drugih sugrađana koji su se naknadno uključili na različite načine, izradio više od 1.000 vizira.
Prema rečima Dragana Suhalja, hobi njegovog sina Marija, izrada predmeta na 3D štampaču, brzo se pokazao kao veoma koristan.
"Desetak dana pre nego što je u Srbiji uvedeno vanredno stanje došli smo na ideju da radimo vizire, jer smo videli potrebu za time, a kako imamo 3D štampač, odmah smo krenuli sa izradom. U početku smo sve sami nabavljali, radili i poklanjali vizire kome je potrebno, bez naplaćivanja, naravno. Ljudski život nema cenu, tako da ni taj vizir nema cenu. Ako može da spasi jedan život, on je jako vredan", ističe ovaj humani Somborac.
On je rekao da je u početku proces izrade trajao 3 sata i 40 minuta za jedan vizir.
"Noću smo ustajali, radili, da bismo što više napravili. Mogli smo 7 do 8 dnevno da napravimo. Onda, da bi išlo brže, sin je prepravljao te programe, i napravio je da može da se radi za 33 minuta. Sa 3 sata i 40 minuta smanjili smo na 33 minuta, i tako da smo mogli nekih 25 do 26 komada dnevno da napravimo", kaže Dragan i dodaje:
"Izgubili smo računicu kad smo došli blizu 1.000 vizira. Prešli smo 1.000 komada i dalje nismo vodili evidenciju. Opremili smo komplet Dom zdravlja, Opštu bolnicu u Somboru, Crveni krst, Dom za stare, policiju, priča Suhalj".
Porodica Suhalj prve 3 nedelje je radila samostalno, a onda su se, kako nam je Dragan ispričao, zahvaljujući "Vizionarima Srbije", pojavili brizgani viziri. Nakon udruživanja sa njima, 'Vizionari' su napravili kalupe, brizgali viziere i slali ih gotove.
"Sve ovo je značajno ubrzalo proces. Od 'Vizionara' smo dobijali brizgane vizire, folije smo nabavili s druge strane, opet preko 'Vizionara', pa smo kući to sklapali, pakovali i predavali kome treba".
Ko god se javio, njima smo nosili, kaže Dragan i prepričava anegdotu:
"Komšije su u početku bile zabrinute zato što nam je svaki dan dolazila Hitna pomoć, pa su se pitali šta je, da li je neko bolestan ili nešto slično. Posle je krenula policija da nam dolazi svaki dan, pa su se opet brinuli. Nisu znali da mi to radimo. Onda su posle čuli da dolaze da preuzimaju te vizire i bilo im je lakše".
Prema rečima Dragana Suhalja, podrška porodice je najvažnija.
"Mi smo to svi zajedno radili i podržavali jedni druge. Sem toga, kome god smo se obratili, izašao nam je u susret. Ovo je samo još jednom dokazalo da smo mi takav narod, human. Uvek se, kad god je neka kriza ili takva situacija, pokaže da je narod naš takav", zaključuje Dragan Suhalj.
