Dragojle Mojićević iz sela Gornja Gorevnica pre sedam godina prvi put je potpalio „veselu mašinu“, a danas proizvodi jednu od najboljih voćnih rakija u ovom delu Srbije.

Ove godine slabo je rodila, ali za rakiju uvek mora da ima. 

Ipak, bilo da je žuto ili plavo zlato u kazanu, postoji način kako prepoznati pravi kvalitet.

Rakija ne treba da se zadrži u grlu, već posle minut dva da se oseti u želucu, i da greje.

 Kada je sipate u čašicu, kapljice na čašici moraju da se zadrže jer to je dokaz da ima prirodnog glicerina i da je ona kvalitetna”,objašnjava nam Dragojle.

A ukoliko preteramo, šta onda raditi, pitali smo njegovog naslednika, Miletu Mojićević.

“Rakija ne miruje u buretu, a pogotovu u stomaku, ali ova naša nije agresivna , neće da se svađa,tako da ,pevajte i igrajte...

Potvrda da je rakija Mojićevića vrhunskog kvaliteta jesu i brojne nagrade , dve zlatne i jedna srebrna medalja za kvalite.

“Mi rakiju dajemo onima koji imaju svoje destilerije i svoje mini fabrike tako da je naša rakija pod tuđim brendom odnela na desetine priznanja. Znamo da imamo kvalitet, a da bi taj kvalitet prodali, moram da imam sopstvenu destileriju i da ono što proizvedem bude spakovano u flaše kao moj proizvod, da ima etiketu da je proizvedeno ovde ,u Gornjoj Gorevnici i da od svog truda živim”, kaže Mileta Mojićević.

Računice ima, ako se gleda u budućnost, nije svaka godina ista,a kvalitet se kad tad nagradi.

Vatra se ne gasi, a i krevet smo pored kazana postavili, pa ko malo više degustira, ima gde i da prilegne.

(Mondo/Rina)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.