Ovo je priča o ljudskoj dobroti, istrajnosti, hrabrosti i humanosti, ali i dokaz da vaše malo nekome može zaista mnogo da znači, pogotovo u teškim vremenima.
Ovu 2020. godinu većina će pamtiti uglavnom po lošim dešavanjima - po pandemiji i po gubicima. Međutim, sve to nas podseća kako su neke osnovne stvari bitne, da možemo da se osmehnemo očima, da je zdravlje naših najmilijih najvažnije, kao i da je ljubav najjača merna jedinica.
Trgli smo se od toga da je sramota pokazivati osećanja. Bez obzira na to da li su "loša" ili "dobra" vremena, među nama uvek ima anonimnih ljudi, skrivenih junaka ili junakinja koji skoro svakodnevno rade pozitivne stvari i pokazuju svoju humanost. Heroja i heroina, koji neće kao većina okretati glavu na tuđu muku, koji svakoga dana pokušavaju da ovaj svet bar malo učine boljim za život.
Jedna od tih osoba je i Miljana Stojiljković iz Niša. Ona je po struci "Inženjer zaštite od katastrofalnih događaja i požara" i "Diplomirani inženjer zaštite na radu", a deo studija provela je u Poljskoj na "Glavnoj školi vatrogasne služne" u Varšavi kao stipendistkinja EU. Usavršavala se i u Beču, gde je provela dva meseca kao stipendistinja Vlade Austrije, na "Univerzitetu za bioresurse i prirodne nauke", kao i u mnogim drugim zemljama.
Pored njenih zavidnih akademskih uspeha, svi koji je poznaju, upoznati su sa tim koliko se bori da pomogne drugima i da deo njenog rečnika ne čine izjave poput "nemam vremena", "imam dovoljno i svojih problema" i "ja sama kao pojedinac ne mogu ništa da uradim i promenim".
Miljana, koja je skoro deceniju članica Gradskog dobrovoljnog vatrogasnog društva Niš i pripadnica njegove Operativne jediniceje, otkrila je za MONDO da ni sama ne može da se seti u koliko intervencija gašenja požara je učestvovala, ali da ih je sigurno bilo više od 50.
"Kao vatrogasac OJ GDVD Niš zajedno sa pripadnicima Vatrogasno-spasilačke brigade Niš učestovala sam u mnogobrojnim intervencijama gašenja požara, uglavnom onih tokom leta. Sa kolegama sa fakulteta "Fakultet zaštite na radu u Nišu", na kojem sam studirala, učestovavala sam u organizaciji velikog broja predavanja i edukacija, pokaznih vatrogasnih vežbi gašenja požara, čija su ciljna grupa bili uglavnom studenti i deca, ali naravno i ostali sugrađani.
Ciljevi su bili podizanje kolektivne svesti o zaštiti od požara među lokalnim stanovništvom, promocija dobrovoljnog vatrogastva i zanimanja vatrogasac-spasilac, preventivna i operativa delovanja iz oblasti zaštite od požara radi očuvanja životne sredine", rekla nam je Miljana.
Međutim, mlada Nilijka je nemali broj puta sa prijateljima pokretala i humanitarne akcije na društvenim mrežama ili se priključivala istim.
"Obično je to bilo sakupljanje odeće, obuće, hrane, igračaka, knjiga i ostalih potrepština za socijalno ugrožene porodice, za decu iz našeg grada ili okoline za koje znamo da su lošeg materijalnog stanja ili za osobe o kojima vidimo vest na e-portalima, u novinama, na televiziji ili nam jednostavno prenese neko od poznanika o teškoj životnoj situaciji nekog od naših sugrađana.
Ne volim i ne praktikujem da se nakon sprovedene akcije i pružene pomoći fotografišem i objavljujem te fotografije na društvenim mrežama, iz razloga što to ni ja ni moji saradnici ne činimo zbog samopromocije, niti bismo da osobe koje su primile pomoć prikazivali javnosti, jer je i njima često neprijatno", rekla nam je ona.
Miljana je sa nama podelila i priču o ljudskoj dobroti, kada se još na početku vanrednog stanja proglašenog marta meseca za teritoriju Republike Srbije usled pandemije koronavirusa priključila Štabu za vanredne situacije Gradske opštine ,"Medijana" u Nišu i pomagala do kraja maja meseca najugroženijim stanovnicima svog rodnog grada.
Iako kaže da je svaki poziv i svaki izlazak na teren bio priča sama za sebe, kao i da je ponosna na sve akcije u kojima je uspela da dopre do ljudi i da pomogne, ipak je izdvojila priču o jednoj baki i deset dinara koja je ganula mnoge.
"Sećam se da mi je jedna starica, kada sam joj po skromnom zahtevu u skladu sa njenim finansijskim mogućnostima donela potrebne namirnice, dala novčanicu od deset srpskih dinara kao nadoknadu i kao zahvalnost. Nisam želela da ih uzmem, ali je ona insistirala i bukvalno mi ih ugurala u ruku. Želela je nekako da se oduži, iako nije bilo potrebe za tim i bez obzira na to što sam joj nekoliko puta rekla da su naše usluge besplatne. I dalje čuvam tu novčanicu u svom novčaniku, da me podseti kako naše malo nekome toliko mnogo znači i na to da svako od nas treba da bude čovek sa određenom dozom humanosti i empatije i pomogne u skladu sa svojim mogućnostima".
Ona zatim dodaje: "Aktivnosti tokom vanrednog stanja podrazumevale su uglavnom rad na terenu i to obilazak starih i bolesnih lica, nabavku namirnica i sredstava za higijenu, kupovinu lekova, odlazak kod lekara za recepte, skladištenje paketa humanitane pomoći i manipulaciju u štabu, njihovu distribuciju socijalno ugroženom stanovništvu i penzionerima sa niskim penzijama. Naša angažovanja odlikuje veliki broj tužnih priča sa terena, na stotine obiđenih sugrađana, mnogo prenetih i podeljenih paketa i kesa, puno prepešačenih kilometara, pohabana obuća, žuljevi na šakama… a sve to uz pratnju najpre snega, zatim jakog sunca, a onda i kiše. Ne smatram sebe herojem odnosno heroinom, ni povodom svog angažmana tokom ovog vanrednog stanja, niti povodom nekih prethodno učinjenih dobrih dela.
Jednostavno se trudim da pomognem u skladu sa svojim mogućnostima, znanjem, veštinama, a to je nešto što bi svako mogao barem jednom da proba. Nadam se da ja svojim postupcima mogu ljude da motivišem, dam vetar u leđa i pokrenem sa tačke mirovanja ka pozitivnim promenama u njihovom okruženju."
Stojiljkovićevu su nedavno Crveni krst Srbije, Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost i UNFPA (Populacioni fond Ujedinjenih Nacija) nagradili za njen angažman tokom vanrednog stanja i napisanu priču o pomenutih deset dinara, koja je i objavljena u knjizi priča iz izolacije "Bezvremeno vreme" i prevedena na engleski jezik, na šta je posebno ponosna.
Što se tiče angažovanja tokom ostalih vanrednih okolnosti koje su zadesile njen kraj prethodnih godina, Miljana navodi da je i tokom maja meseca 2014. godine kada je bila proglašena vanredna situacija usled poplava nastalih obilnim padavinama u našoj zemlji bila na terenu.
"U to vreme sam bila angažovana tokom nekoliko intervencija ispumpavanja vode iz poplavljenih domaćinstava, ali sam definitivno najviše slobodnog vremena provodila u Crvenom krstu u Nišu. Najpre sam nekoliko dana bila u magacinu na izlazu iz grada, koji je bio pretvoren u distributivni centar. Na ovo mesto su stizale zalihe namirnica i stvari koje su ljudi želeli da doniraju i tu sam bila danima. Vršili prijem, skladištenje, sortiranje, pakovanje, otpremu robe, utovar u kamione. Drugi deo aktivnosti bio je u prostorijama Crvenog krsta. Radili smo isti posao, ali u znatno manjem obimu", rekla nam je Miljana, te dodala:
"Crveni krst Niš me takođe poslao 2016. godine na trodnevnu obuku za Tim za delovanje u nesrećama, pa sam imala zadovoljstvo da budem lider divnom petnaestočlanom timu koji su činili vredni i posvećeni studenti mog fakulteta i takođe čast da prisustvujem jako kvalitetnoj obuci od strane eksperata iz Crvenog krsta Srbije. Obuka se inače ticala reagovanja u slučaju migrantske krize, reagovanja u slučaju zemljotresa, prve pomoći, skladištenja i distribucije humanitarne pomoći, podizanja šatorskog naselja i formiranja privremenog smeštaja i tome slično."
Kao svoj veliki uspeh i nešto na šta je najponosnija ova uspešna Nišlijka ističe Olimpijade vatrogasaca, takozvani CTIF, koji predstavlja vrh međunarodnih takmičenja u oblasti vatrogastva. Na čak dve je do sada učestvovala kao deo reprezentacije Republike Srbije 2013. godine u Francuskoj i 2017. godine u Austriji.
"Pre osam godina sam sa koleginicama osnovala ekipu za vatrogasna takmičenja i do sada smo bile uspešne na nekoliko njih u našem gradu i u drugim gradovima naše zemlje, proslavivši se uvek sa prvim mestom u svojoj kategoriji. Svi ti uspesi odveli su nas najpre na Olimpijadu vatrogasaca koja se održavala u Francuskoj 2013. godine, a zatim i na onu u Austriji 2017. godine. Sa prve smo donele ekipnu bronzanu medalju, a sa druge ekipnu srebrnu medalju. S obzirom da je ovo timski sport i da našu ekipu čini deset devojaka čiji sam Komandir, jako sam ponosna na naš timski rad i zalaganje svake od nas ponaosob, pa uspesi koji su za nama jesu dokaz da pošten i požrtvovan rad, redovno treniranje, posvećenost cilju, međusobna tolerancija i zdrav timski duh mogu i moraju rezultovati uspehom, iako smo nailazile tokom godina na mnogo poteškoća.
Osobe koje su posebno zaslužne za naše usavršene veštine rukovanja vatrogasnom opremom, eliminaciju grešaka i smanjenje vremena potrebnog za izvođenje vežbe jesu takmičari iz ekipe profesionalnih vatrogasaca-spasilaca, odnosno pripadnici Vatrogasno-spasilačke brigade Niš, heroji koji su u vatrogasnom sportu uspešni kao šampioni već preko dvadeset godina i koji su uvek nesebično davali svoje savete.“
Kao jedini predstavnik naše zemlje, Miljana je pre dve godine bila učesnik Kursa za tehničke eksperte Evropske unije u Švedskoj, sa još oko 20 učesnika iz drugih zemalja, gde je svoja znanja i veštine iz oblasti civilne zaštite i humanitarnih operacija mogla da nadogradi i usavrši zahvaljujući najvećim stručnjacima EU iz ovih oblasti. Takođe poseduje i nekoliko sertifikata Ujedinjenih Nacija i oblasti bezbednosti. Sa grupom koleginica i kolega bila je učesnik i obuke iz oblasti urbanog alpinizma i spasavanja sa visina u Rusko-srpskom humanitarnom centru u Nišu, pa je imala prilike da mnoga praktična znanja stekne i od vrhunskih ruskih spasilaca.
Na naše pitanje koja joj je neostvarena želja i da li ima neke planove za budućnost u oblastima za koje se školovala i kojima se bavila, ona je imala spreman odgovor i sa nama podelila zacrtani cilj:
"Jedna sam od onih osoba koje svoju budućnost vide van granica ove zemlje, nažalost. Velika mi je želja da moj posao bude baš u oblasti za koju sam se školovala na master studijama i kojoj sam posvećena skoro deceniju, što profesionalno, što volonterski. S druge strane, putovala sam puno Evropom i putovanja su mi velika strast, pa bih jako volela da spojim te dve ljubavi – da budem angažovana na terenu u oblasti delovanja u vanrednim situacijama - ponajviše prilikom požara, zatim u oblasti civilne zaštite i humanutarnih operacija, i to na područjima koja su pogođena određenim katastrofama na različitim koordinatama planete Zemlje, bilo da su one nastale dejstvom prirodnog, antropogenog ili tehnogenog faktora.
Miljana nikada nije isticala humanitarne akcije kojima se pridruživala niti se hvalila sprovedenim i otkrivala previse detalja o njima, bila je vođena srcem i željom da pomogne.
Verujemo da njen primer i pozitivne stvari koje čini mogu da podsete mnoge da biti heroj nije teško, da ne nose svi heroji plašt i da nemaju svi supermoći, ali da ipak svako od nas može biti jedan.
Za kraj ona je poručila da je lepo je pružiti ruku prijateljstva i pomoći, jer nikada ne znamo ko je u kakvoj situaciji i sa čime se bori, možda smo mi ono njihovo malo svetlo na kraju
"Taj osećaj da si učinio nešto dobro i humano zaista nema cenu", istakla je Miljana.
(Mondo)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
