Dok je Bogojavljenje uvek praznik koji se mrsi, bez obzira koji dan pada, za Krstovdan se u našem narodu kaže: "Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti".

Krstovdan mnogi Srbi slave i kao svoju krsnu slavu, a ovaj praznik podseća i na uspomenu na prve hrišćane koji su primili veru na samom početku hrišćanske propovedi.

Period od Božića do Bogojavljenja naziva se "nekršteni dani". To je period od Hristovog rođenja do njegovom krštenja u reci Jordan.

Krstovdan u kalendaru SPC nije obeležen crvenim slovom, za razliku od jesenjeg koji se slavi 27. septembra, kao uspomena na pronalaženje Časnog krsta, na kojem je na Golgoti razapet Hristos.

U pravoslavnim hramovima se na Krstovdan služi liturgija Svetog Jovana Zlatoustog, uz ritual velikog osvećenja vode, koji prati praznično bogosluženje.

Krstovdanska vodica se posle vodoosvećenja deli vernicima i, prema običaju, čuva u kućama radi zdravlja. Krstovdan je posni dan za pravoslavne vernike, bez obzira na to kog dana u nedelji pada.

Ovim postom se pripremamo za praznik Bogojavljenja i za pijenje bogojavljenske vodice.

U našem narodu veruje se da se sutra u ponoć otvara nebo i bog javlja ljudima. Čeka se ponoć, a tada uz molitvu treba izgovoriti želju.

U nekim krajevima Srbije postoji običaj da se uoči praznika krst stavi u vodu i unese u crkvu.

Ako se krst smrzne, veruje se da će godina biti rodna i zdrava, a ako se ne smrzne, biće oskudna i bolešljiva.

(MONDO)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.