Zašto je Mirjana Marković, supruga Slobodana Miloševića često nosila cvet u kosi, otkriva mnogo o njenoj ličnosti.
Život Mirjane Marković tragično je oblikovala sudbina njene majke Vere Miletić, streljane za vreme Drugog svetskog rata, a od strane partijskih drugova optužena za izdaju.
Mit o Veri Miletić oduvek je bio veoma važan za Mirjanu Marković. Ona je više puta govorila da je njena majka heroj i u životu se služila majčinim partizanskim imenom Mira. Svoju trajnu vezu s tragično nastradalom majkom uvek je pokazivala i jednim simboličnom gestom: veoma često nosila je cvet u kosi, kao i njena majka na jednoj staroj fotografiji.
U popularnoj seriji "Porodica" koja se trenutno prikazuje istaknut je taj motiv, kada lik Mirjane Marković (Mirjana Karanović) priča o svojoj majci i kako je ubijena tokom rata.
"Moja majka se borila. Borićemo se, kao ona što je. Moja majka je uhapšena 5. oktobra 1943, a strina 13 dana pred oslobođenje Beograda. Uhapsili su je i mučili isti ovi, borila se do kraja", priča Mirjana Karanović u liku Mire Marković u večerašnjoj epizodi "Porodice".
Vera Miletić, majka Mirjane Marković, uhapšena je 5. oktobra 1943. godine, kada su pripadnici specijalne policije upali u stan u Lastinoj ulici 9 na Voždovcu. Mirjana Marković je tada imala jedva godinu dana. Posle saslušanja prebačena je u Banjički logor, gde je streljana 7. septembra 1944. godine.
Koliko je ova porodična tragedija oblikovala Mirjanu Marković kao ličnost i koliko je uticala na njene odluke dok je bila najmoćnija žena u državi, pokušao je odgonetne Đurica Labović u knjizi "Tajne enigme Vere Miletić".
U Labovićevoj knjizi pronađeno je mnogo veza koje ukazuju da je tragična sudbina Vere Miletić bila okidač za političku karijeru Mirjane Marković. Iz rezultata istraživanja može se zaključiti da je sve vreme Mirjana pokušavla da se osveti za smrt majke.
U knjizi "Tajne enigme Vere Miletić", koja je naručena od Mire Marković piše kako je sredinom juna 1944. godine Veri Miletić pošlo za rukom da napiše kratko pismo u Banjičkom logoru i preko neke logorašice dostavi ga svojim roditeljima, kao i da su to pismo čitale Verine sestre, odnosno Mirine tetke Olga i Branka, dok ga je kasnije "i njena ćerka Mirjana… desetinama puta imala u rukama".
"Vera je pisala da u svom poduhvatu nije usamljena, da će ideja za koju se borila pobediti i da je sloboda na pomolu… Na kraju se nada da joj je ćerka živa i da će je verovatno školovati… 'Drago bi mi bilo, kada bi bar na svečanostima nosila cvet u kosi, ne samo kao sećanje na majku, nego bi to bila jedna stalna spona između nas dvoje'", stoji u knjizi Đurice Labovića.
Prema navodima iz knjige, u jednom od brojeva požarevačkog "Razvitka", od 25. maja 1960, objavljen je izveštaj sa omladinske konferencije Požarevačke gimnazije od 19. maja 1960, kao i sastanka održanog nekoliko dana kasnije, na kojem je 17-godišnja Mirjana Marković izabrana za predsednicu Školskog komiteta omladine Gimnazije. U istom je Komitetu bio i njen dečko Slobodan Milošević. Na str. 5 broja objavljena je i "pesma u prozi", bez naslova, Mirjane Marković, sa stihom: "Jednog proleća u kosi su mi procvetali cvetovi…"
Vera Miletić je još kao gumnazijalka u Požarevcu, zajedno sa sestrama Olgom i Brankom, prihvatila ideje komunizma i postala član Komunističke partije Jugoslavije. Zbog političke pripadnosti, Požarevljani su sestre Miletić i njihovu rođaku Davorjanku Paunović prozvali "crvene devojke Požarevca". Vera je 1941. godine otišla u partizane koji su je iz šume poslali u Beograd da vodi prestoničke komuniste. Upravo oni su posle rata tvrdili da je tokom ispitivanja i mučenja odala imena svojih drugova. Streljana je 7. septembra 1944. godine. Taj žig je Mirjanu Marković pratiti ceo život.
(MONDO)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
