U toku je priprema novog Zakona o bezbednosti saobraćaja.
U Srbiji postoje deonice modernih puteva na kojima su postavljena ograničenja brzine nelogično niska, pa to zbunjuje vozače i stvara nepoverenje, ocenili su juče profesor Saobraćajnog fakulteta Boris Antić i Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja i kao primer takve deonice istakli su put od šest traka između Pupinovog mosta i Pančevačkog puta.
Direktor Agencije za bezbednost saobraćaja Duško Pešić pre nekoliko dana najavio je da postoje realni uslovi da bude povećana brzina kretanja vozila na Pupinovom mostu i Mostu na Adi sa 50 na 80 kilometara na sat, te da se razmatra i ukidanje ograničenja kretanja u zonama škole širom Srbije tokom vikenda.
Inače, nakon pet godina borbe, građani su se izborili da se znakovi na dve trećine puta od Zemuna do Ovče promene, i sada pokazuju dozvoljenu brzinu 80 kilometara na sat.
Profesor i saobraćajni veštak Boris Antić ocenio je da putevi moraju biti samoobjašnjavajući, kao i da put ka Pančevu govori vozaču da može da vozi 80 kilometara na sat, dok je zakonsko ograničenje 50.
"Mora biti i vizuelnih promena u zoni puta, a ne samo znak ograničenja brzine. Znaci bez promena prave zabune, iritiraju učesnike u saobraćaju i stvaraju nepoverenje u signalizaciju. Pre nekoliko godina uvedeno je i ograničenje za naseljena mesta od 50 kilometara, što je imalo smisla jer pomaže da se smanji stradanje na putevima. Ipak, paradoks je da van naseljenih mesta, na ovim putevima visokog standarda, budu ograničenja od 50 i 60 kilometara na sat jer ispada da je bačen novac u izgradnju puta", kazao je Antić za televiziju K1 i kao najveći problem na auto-putevima istakao usporavanje koje prave kamioni koji jedan drugog obilaze, te se založio da se naprave posebne zone za propuštanje takvih vozila.
Što se učestalih saobraćajnih nesreća na Bulevaru Medijana u Nišu tiče, on je ocenio da je to očigledno ulica koja provocira vožnju većom brzinom, a da su tu pešaci i biciklisti, pa to nije moguće. Dodao je da bi možda tu, uz znake ograničenja brzine, trebalo dodati i neke mere da se uspori saobraćaj.
"Mi imamo institut provere bezbednosti saobraćaja i to mogu da iniciraju lokalne samouprave ili upravljači puta. Takvu studiju radi nezavisan stručni tim, snima nelogičnosti i problema i predlaže mere. Ponegde se to kod nas radi, ali bi trebalo toga više da bude", zaključio je Antić.
Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja je, zbog nelogičnih usporenja na savremenim saobraćajnicama kojima se prilazi Beogradu, pozvao Ministarstvo saobraćaja da promeni pravilnik, ili da ga stavi van snage. Dodao je da veliki broj lokalnih samouprava nije uradio ni mapiranje crnih tačaka, što je osnovna stvar. "To ne radi policija, nego stručnjaci. Imaju novac od saobraćajnih kazni za to, a ne da kupuju klime za kancelarije", zaključio je Okanović.
Neka ograničenja su čudna
Milan Vujanić, bivši profesor Saobraćajnog fakulteta i stručnjak za bezbednost saobraćaja, kaže da su naši pravilnici zastareli i da ne odražavaju trenutnu situaciju u saobraćaju.
"Kao opravdanje za ograničenje od 50 km/h na tom put nam daju to što između dve kolovozne trake rastojanje nije veće od dva i po metra, ali nisam siguran koliko to rastojanje doprinosi bezbednosti saobraćaja. Totalno je nelogično i apsurdno što se na Pupinovom mostu vozi 50 km/h, a na Ibarskoj magistrali 80 km/h, ne znam da li igde postoji takav propis kao kod nas. Iz ugla bezbednosti saobraćaja je to, blago rečeno, neobično", kazao je Vujanić.
(MONDO/Kurir)
