Koliko brzina utice na saobracajne nezgode

  • Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

MONDO SERIJAL

SMANJITE BRZINU- SPASITE ŽIVOTE! (VIDEO, ANKETA)

Novi tekst iz serijala "Bezbednost u saobraćaju". Uticaj brzine na nastanak saobraćajne nezgode.

Izvor: MONDO/Mario Milojević - ilustracija

/autor teksta: Igor Velić, master inž. saobraćaja/

Ubrzan način života, svakodnevni pritisak i briga za egzistenciju, briga za pronalaženje posla i zadržavanje istog,nesređen saobraćajni sistem i svakodnevne gužve u saobraćaju...

Sve su to stvari koje utiču na psihofizičke karakteristike vozača i čije posledice vidimo u svakodnevnom kršenju pravila saobraćaja, rizičnim i agresivnim ponašanjem koja neretko dovode do nastanka saobraćajne nezgode. Istraživanje navodi podatak da je u 84% saobraćajnih nezgoda psihofizičko stanje imalo uticaja.

Pogledajte video prilog Agencije za bezbednost saobraćaja "Živeo sam za vožnju na dva točka, tako sam i završio"

Pazi na druge, misli na sebe!
Izvor: YouTube/ABS Republika Srbija

Mišljenja sam da ne postoji vozač koji nikada nije prekoračio brzinu i da sve nas kao vozače nerviraju represivne mere Saobraćajne policije u vidu radarskih kontrola. Da li su te mere opravdane i da li daju rezultate baviću se u nekom od narednih tekstova. U prethodnim tekstovima objavljenim na portalu mondo.rs sam pisao sam o uticaju brzine na nastanak saobraćajne nezgode, u nastavku teksta koji je pred vama pokušaću da dam odgovor na pitanje kakav je uticaj brzine na zaustavni put vozila i na put kočenja.

Statistički podaci koji su nam trenutno dustupni na portalu Gradskog zavoda za javno zdravlje grada Beograda pokazuju da se brzina, kao uticajni faktor, prepoznaje kod jedne trećine svih saobraćajnih nezgoda i kod više od 50% smrtnih ishoda u saobraćajnim nezgodama.

Drugim rečima, što je veća brzina duži je zaustavni put vozila. I što je veća brzina teže su posledice saobraćajne nezgode.Prema Zakonu o bezbednosti saobraćaja (ZOBS) vozač je dužan da brzinu kretanja vozila prilagodi: osobini i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraćaja i drugim saobraćajnim uslovima tako da može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi, ili ima razloga da predvidi.

Pogledajte video prilog Agencije za bezbednost saobraćaja, kolika je jačina udara pri brzini od 60km/h.

Jačina udara
Izvor: YouTube/ABS Republika Srbija

Prema istraživanjima (Taylor et al., 2000.; Elvik and Vaa; 2004., Lipovac, 2008.), smanjenjem srednje brzine za 1km/h, broj smrtno stradalih će biti smanjen za 4%, a broj teško povređenih za 3%. S druge strane, ako se broj vozača koji ne poštuju ograničenje brzine dvostruko poveća, rizik nastanka nezgode se povećava za 10%.

U drugom istraživanju (Rosen and Sander, 2009.) navodi se da je rizik smrtnog stradanja pešaka dva puta veći pri brzini vozila od 50 km/h, u odnosu na brzinu vozila od 40 km/h, kao i da je četiri puta veći u odnosu na brzinu vozila od 30 km/h.

Izvor: Promo/Agencija za bezbednost saobraćaja

Sudar vozila koje se kreće brzinom od 40 km/h sa pešakom ekvivalentan je padu sa drugog sprata zgrade, sudar pri brzini od 60 km/h padu sa petog sprata zgrade, dok pri sudarnoj brzini od 80 km/h padu sa osmog sprata zgrade!

Ako bi neko dete udario sa 50km/h, šansa da to dete preživi je 20%. Dok pri sudarnoj brzini od 30km/h šansa za preživljenjem je 80%. Ovde pričamo o brzinama u naselju!

Pogledajte potresan video prilog o iznenadnom i naglom istrčavanju deteta na ulicu! (izvor youtube/TransportAccident Commission Victoria)

Iznenadno istrčavanje deteta na ulicu
Izvor: YouTube/Transport Accident Commission Victoria

Evo još jednog zamiljivog podatka. Pri bzini od 50 km/h, vozilo u pokretu ima otprilike istu energiju kao 20 ispaljenih metaka. Svaki putnik u vozilu ima otprilike istu energiju kao dva ispaljena metka. To znači da ako automobil u kojem sedi samo vozač, udari u pešaka brzinom od 50 km/h, to je kao da je u tog pešaka ispaljeno 22 metka!

Izvor: Promo/Agencija za bezbednost saobraćaja

Zato je vrlo važno kada vozilom prilazimo pešačkom prelazu da svoju brzinu prilagodimo tako da u svakoj situaciji koju vidimo ili predvidimo možemo bezbedno da zaustavimo svoje vozilo ispred pešačkog prelaza. Takođe, na delu puta na kojem se kreću deca i na kome postoje saobraćajni znaci o učešću dece u saobraćaju, da vozimo sa naročitom opreznošću, tako da možemo blagovremeno da zaustavimo svoje vozilo.

Pogledajte potresan video prilog o nezgodi sa pešakom koji se provlači između parkiranih vozila (izvor youtube/Transport Accident Commission Victoria)

Brza vožnja
Izvor: YouTube/Transport Accident Commission Victoria

Na sledećoj slici koju je gospodin Živorad Fićović predstavio u svojoj knjizi "Ispit vožnje za desetku, Saobraćajni propisi i tehnika vožnje", možete videti odnos brzine i zaustavnog puta.

Izvor: Promo/Živorad Fićović

Koji je odnos brzine i zaustavnog puta?

Ako uzmemo da se krećemo brzinom od 50km/h za jednu sekundu automobil prelazi 14m. Istraživanja pokazuju da je prosečno vreme reagovanja vozača od 0,8 do 1,2 sekundi. To je najidealniji slučaj, koji uključuje da je vozač psihofizički sposoban, da je koncentrisan na vožnju, nije umoran i pod dejstvom alkohola, ne koristi mobilni telefon, nije bolestan itd. Drugim rečima, pri brzini od 50km/h sve što bi nam izletelo u prvih 14m (dete, životanja, da auto ispred nas naglo zakoči itd.) udaramo ovom brzinom.

Pogledajte video prilog Agencije za bezbednost saobraćaja, koliko nam treba da se zaustavimo bri brzini od 100km/h

Dužina kočenja
Izvor: YouTube/ABS Republika Srbija

Bitno je znati da se put kočenja povećava i sa kvadratom brzine! Pri dvostruko većoj brzini, put kočenja će biti 4 puta duži. Primera radi, pri brzini od 40 km/h put kočenja je 16 m, a pri brzini od 80 km/h je 64 m. Ovde sam uzeo u obzir idealne uslove. Ukoliko je kolovoz mokar, klizav, zaleđen, put kočenja se znatno produžava.

Dužina puta kočenja zavisi od: brzine kretanja vozila, vrste i stanja pneumatika, tehničke ispravnosti vozila, opterećenja vozila, od stanja kolovoza (suv, mokar, klizav).

Poslušajte Bojaninu priču! (izvor youtube/ Čuvaj se!)

Čuvaj se - Bojanina priča
Izvor: YouTube/Čuvaj se!

Zbog svega navedenog je bitno da poštujemo ograničenje brzine i da svoju brzinu prilagodimo celokupnom saobraćajnom sistemu. Ne znači da ćemo mi napraviti neki propust ili grešku, iako svi pravimo namerne i nenamerne greške u saobraćaju. Ali da bi se te greške ispravile bitno je da prilagodimo brzinu!

Pored represivnih mera treba uključiti i dodatne mere prevencije, obrazovanja i edukacije. Pitanje za nadlažne je zašto nemamo sistemsku podršku saobraćajnom vaspitanju i obrazovanju dece u osnovnim i srednjim školama? I zašto se ništa ne radi na promociji saobraćajne kulture?

Anketa

Koji učesnik u saobraćaju pravi najviše grešaka i najmanje poštuje propise?

  • Motociklisti

    29.03% (63)

  • Vozači putničkih vozila

    20.74% (45)

  • Vozači vozila javnog gradskog prevoza putnika (bus, taksi...)

    18.89% (41)

  • Pešaci

    14.75% (32)

  • Biciklisti

    13.36% (29)

  • Vozači teretnih vozila

    3.23% (7)

Koji učesnik u saobraćaju pravi najviše grešaka i najmanje poštuje propise?

Rezultati

/autor teksta: Igor Velić, master inž. saobraćaja, osnivač i urednik portala posvećenog bezbednosti saobraćaja www.sigurnestaze.com/

MONDO SERIJAL: BEZBEDNOST U SAOBRAĆAJU

Inicijalizacija u toku...

Komentari 18

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Voja

Odlican tekst

Ivan

Kratko i jasno, odličan tekst

Dejan

Ko u bg i ns vozi 50?

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU