• Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

JAJA I SLANINA JESU ZDRAV DORUČAK, ALI POD JEDNIM USLOVOM: Nutricionista otkriva šta je dobro, a šta nikako ne jesti!

Ako ujutro osećate glad i volite doručak, onda svakako možete da počnete dan sa jajima ili pršutom, ali bez mešanja ugljenih hidrata, savetuje nutricionista.

Jovana Srejić Izvor: YouTube/Screenshot/Davidsbeenhere/TV Prva/screenshot

Kačamak, slanina, čvarci i jaja su sastavni deo tradicionalnog srpskog doručka, ali se preporučuje da se ove namirnice mešaju sa vrlo malo ugljenih hidrata kao što je hleb, kaže nutricionista Jovana Srejić za portal MONDO.

Osim toga, najnovije studije su probile mitove da doručak u prvih sat vremena buđenja ubrzava metabolizam, kao i da preskakanje doručka dovodi do gojenja.

NIJE VAŽNO DA LI PRESKAČETE DORUČAK

Najbolje je da doručak bude bogat proteinima i nije važno da li jedete ili preskačete doručak, sve dok ostatak dana jedete zdravo, kaže nutricionista.

"Jaja, kajmak i slaninu treba kombinovati sa velikom porcijom povrća i vrlo malom količinom ugljenih hidrata. Kačamak je odlična bezglutenska opcija za doručak, ali je problem što je kukuruz vrlo često genetski modifikovan. Ove namirnice mogu biti deo zdrave i pravilne ishrane, pa možemo da uživamo u doručku bez brige da sir, kačamak ili slanina mogu da ugroze naš imuni sistem", kaže Jovana.

Raznovrsnost pri ishrani mora da postoji, na taj način obogaćujemo svoj jelovnik, dodaje ona. 

"Jedno od osnovnih pravila zdrave ishrane je raznovrsnost, tako da podržavam uvođenje i čija semenki, avokada, maslina, biljnih mleka ili masnih vrsta ribe jer tako u stvari obogaćujemo ishranu. Kvalitet namirnica stvara veliki problem pri ishrani, a onda i količina koja se konzumira", kaže nutricionista. 

Možda će vas zanimati

KADA HLEB MOŽE DA BUDE ZDRAV?

Hleb bi mogao da bude deo zdrave i pravilne ishrane, ali pošto preterivanje u unosu namirnica izvora ugljenih hidrata vodi u prekomernu telesnu težinu, sa ovom namirnicom treba biti umeren.

"Preporučuje se hleb od celog zrna žitarica, zbog visokog sadržaja dijetnih vlakana, vitamina kao što su niacin, tiamin i folat, minerala poput cinka, gvožđa, magnezijuma ili proteina. Važno je koju vrstu hleba odaberemo i u kojoj količini", savetuje Jovana.

Kod muškaraca i žena se savetuje da u razlličitim dozama unose grupe žita i proizvode od žita.

"Žene bi trebalo da unesu oko 5 porcija iz grupe žita i proizvoda od žita, dok muškarci mogu da unesu do 7 porcija. Jedna porcija je 30 grama hleba ili pola šolje kuvanih pahuljica, žitarica, pirinča, kuskusa ili testenina", dodaje ona.

NAŠI PRECI SU JELI VIŠE

Danas kada imamo mogućnost da odemo iz grada na selo možemo da vidimo i osetimo razliku u ukusima mnogih namirnicama. Jaja, slanina, kajmak su u većini slučaja domaće proizvodnje i uglavnom bez hemijskih dodataka.

"Mislim da su naši preci unosili više kalorija nego mi sada, ali i da su u isto vreme bili mnogo aktivniji pa je u stvari postojao dobar kalorijski balans. U isto vreme veliki deo hrane su sami proizvodili i jeli naravno sezonske, sveže namirnice bez veštačkih dodataka", rekla je Jovana.

Kuvana hrana je uvek najbolja da se nađe na trpezi, kod naših baka i deka nije postojala brza hrana ili ona sa velikim brojem kalorija.

"U isto vreme naši preci su jeli kuvanu hranu koja je gotovo uvek kombinacija povrća i mesa sa prilogom od testa i krompira. Nije postojala brza hrana ili hrana sa velikim brojem kalorija, bez skoro ikakvih zdravih i korisnih sastojaka za naš organizam", dodala je Jovana.

ČETIRI BELE SMRTI: SO, ŠEĆER, BRAŠNO, MASTI

Oko sebe stalno možemo da čujemo priču o četiri bele smrti, a to su beli šećer, bela so, belo brašno i mast.

"Hrana koja doprinosi nastanku slabog imuniteta i šteti telu je beli šećer, belo brašno, trans masnoće, prevelik unos omega 6 masnoća, unos alkohola ili unos veštačkih dodataka. Dakle pekarski proizvodi, većina proizvoda poput kekseva, čokoladica ili kremova, proizvoda pipremljenih u dubokom najčešće suncokretovom ili palminom ulju je ono što trebamo da izbegavamo", kaže Srejićeva.

Možda će vas zanimati

ČIJA SEMENKE UMESTO RIBE

U Srbiji je veća dostupnost hrane koja nije sa našeg podneblja, tako da u prodavnicama možemo da vidimo sve više namirnica poput čija semenki, avokada, manga i ostalih tropskih voća. 

"Domaće namirnice su svežije i finansijski dostupne pa su im to dve velike prednosti. Ako ne jedete ribu onda zaista ima smisla da konzumirate čija semenke koje su odličan izvor omega 3 masnoća", rekla je Jovana Srejić.

Ukoliko jedemo voće sa područja gde živimo poput jagoda, malina ili šljiva, nije problem što se u našoj ishrani ne nalaze avokado ili mango.

"Ako volite sve vrste voća, onda slobodno možete da uživate u jagodama, malinama i ne brinete ako u ishrani nemate mango ili ananas. Moj savet je da birate namirnica koje volite i koje vam prijaju, bez obzira da li su tradicionalno sa našeg podneblja ili ne", zaključuje ona.

Pročitajte i ovo

Inicijalizacija u toku...

Komentari 2

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Firga

Kako bez leba? Sta da mocim u zumance?

Miki

Bez leba nece da moze.

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU